Kako dati otkaz po zakonu, i šta ako ne ispoštujete otkazni rok

Autor - Milan Predojevic | Otkaz i promena posla

feb 05

Zakon o radu propisuje nekoliko osnova za prestanak radnog odnosa. Dva razloga na osnovu kojih dolazi do prestanka radnog odnosa zasnivaju se na izraženoj volji zaposlenog-sporazumni prestanak radnog odnosa i otkaz od strane zaposlenog.

U prvom od dva navedena osnova neophodna je saglasnost volja obe uključene strane-poslodavca i zaposlenog, u kom slučaju radni odnos prestaje na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Kod drugog navedenog zakonskog osnova do prestanka radnog odnosa dolazi isključivo i jedino na osnovu izražene volje zaposlenog.

Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni u svakom trenutku ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu bez navođenja razloga za to. Radi se dakle o prestanku radnog odnosa koji se zasniva isključivo na precizno izraženoj volji zaposlenog da mu prestane radni odnos.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ovaj rok Zakon o radu naziva otkazni rok. Opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana. U otkazni rok se računaju radni dani, kao i dani vikenda i praznika, ali i  svi ostali dani u kojima zaposleni eventualno ne bi radio (korišćenje slobodnih dana i slično). Prema tome, nije reč o 15 radnih dana, već o 15 kalendarskih dana.

Iz svega navedenog jasno je da je uslov za prestanak radnog odnosa po osnovu otkaza od strane zaposlenog da poslodavac o navedenoj nameri zaposlenog primi njegovu izjavu, koja je data u  pisanoj formi, koja je jasna, kategorična, nedvosmislena i ne zahteva nikavo dodatno tumačenje. Jedino takva izjava zaposlenog, doneta slobodno i samostalno, bez uticaja pretnje, prinude ili zablude (bez uticaja mana volje), predstavlja validan osnov za otkaz ugovora o radu i proizvodi pravno dejstvo od momenta dostavljanja poslodavcu. Naravno, preduslov za davanje ovakve izjave volje je mentalno zdravlje zaposlenog, odnosno u momentu sastavljanja izjave o otkazu ugovora o radu zaposleni mora biti uračunljiv, to jest da je sposoban da shvati značaj svoje izjave i da upravlja svojim postupcima.

U otkazu ugovora o radu zaposleni mora da navede datum kada radni odnos prestaje, s tim da taj dan mora da bude u okviru otkaznog roka. Kao što smo naveli, otkazni rok može da bude u rasponu od 15 do 30 dana. Zakonom je propisano da zaposleni mora da ostavi poslodavcu barem 15 dana od momenta predaje pisanog otkaza do momenta prestanka rada. Ukoliko je otkazni rok po odredbama opšteg akta poslodavca, odnosno po ugovoru o radu određen u dužem trajanju, zaposleni mora da ispoštuje taj rok. Ako bi, suprotno zakonskim odredbama, u opštem aktu poslodavca ili u ugovoru o radu bio određen otkazni rok koji je duži od 30 dana, takva odredba bi bila ništava i primenjivao bi se maksimalni zakonski rok od 30 dana.

Posledice nepoštovanja otkaznog roka


Zakonske odredbe o otkaznom roku daju poslodavcu određeno vreme (videli smo da je to vreme između 15 i 30 dana od dana kada je primio izjavu zaposlenog o otkazu ugovora o radu) da nađe rešenje za novonastalu situaciju.

Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog može da prouzrokuje probleme u organizaciji posla, te je zakonodavac dao poslodavcu otkazni rok da bi te probleme mogao da prevaziđe-zapošljavanjem novog radnika umesto zaposlenog koji je dao otkaz, novom organizacijom posla i preraspodelom radnih zadataka na ostale zaposlene i slično.

Iz navedenih razloga zaposleni je dužan da poštuje otkazni rok. U slučaju da to ne učini, odnosno da prestane da dolazi na posao nakon što je predao poslodavcu izjavu o otkazu, a otkazni rok još nije protekao, ili tokom otkaznog roka ne obavlja svoje radne zadatke, a usled toga nastupi određena šteta za poslodavca, postojao bi zakonski osnov za naknadu te štete od zaposlenog koji je svojim skrivljenim ponašanjem prouzrokovao štetu. Prema tome, jedina posledica koja bi po zaposlenog mogla da nastupi ukoliko ne ispoštuje otkazni rok prilikom davanja otkaza ugovora o radu je naknada stvarne štete koju je time prouzrokovao poslodavcu. Ovo znači da bi poslodavac u sudskom postupku protiv zaposlenog morao da dokaže da zaposleni nije ispoštovao otkazni rok, te da je takav njegov postupak direktno prouzrokovao određenu materijalnu štetu za poslodavca. Nepoštovanje otkaznog roka mora da bude uzrok određene štete-u tom slučaju bi zaposleni morao da nadoknadi tu štetu poslodavcu. Poslodavac nema pravo da zbog nepoštovanja otkaznog roka naplati bilo kakvu kaznu od zaposlenog koji je dao otkaz. Takva novčana kazna ne može da bude predviđena ugovorm o radu, opštim aktom poslodavca, a ni nekim posebnim ugovorom. To bi praktično bila paušalna naplata štete, što nije pravno osnovano. Poslodavac mora da dokaže da je šteta zaista nastupila, da dokaže njenu visinu, kao i činjenicu da je prouzrokovana upravo nepoštovanjem otkaznog roka od strane zaposlenog koji je dao otkaz ugovora o radu. Da li je za poslodavca zaista nastupila šteta zbog neispunjavanja radnih zadataka tokom otkaznog roka od strane zaposlenog koji je dao otkaz, koliki je njen iznos i da li sve to poslodavac može da dokaže u eventualnom sudskom postupku-faktičko  je pitanje.

Da bi se izbegao takav spor, najpovoljnije i za zaposlenog i za poslodavca je da zaposleni savesno i redovno obavlja svoje radne zadatke tokom otkaznog roka. Takođe, s obzirom da zaposleni podnosi  izjavu o otkazu ugovora o radu u pisanoj formi nadležnoj službi kod poslodavca, te da od dana podnošenja pisane izjave do dana prestanka radnog odnosa mora da protekne najmanje 15 dana, zaposleni bi trebalo da zahteva da se na pisanoj izjavi evidentira datum prijema, kako ne bi bilo nedoumica o tome kada se završava otkazni rok.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(190) komentari

Adrijana Cvejić 01. 09. 2021.

Postovani,
Menadzer sam u jednoj firmi gde sam zaposlen na neodredjeno. Dao sam otkaz pre dve nedelje, i tokom otkaznog roka, morao sam otvoriti bolovanje zbog povrede. Iz razloga sto se radnja predaje novom menadzeru, od mene se trazi da i tokom svog bolovanja prisustvujem primopredajnom popisu (sto nisam u mogucnosti jer sam na bolovanju i dalje). Da li imaju osnova za bilo kakvu tuzbu ili bilo kakvo stopiranje ili umanjenje zarade?

    Milan Predojevic 01. 09. 2021.

    Poštovani
    Mišljenja sam da u opisanom slučaju poslodavac nema osnova za tužbu, niti za stopiranje ili umanjenje zarade. Ukoliko ste sprečeni za rad, niste dužni da se javite na radno mesto. Prilikom prijema dužnosti od strane novog menadžera može se naći neko drugo rešenje (npr prijem dužnosti uz zapisnik koji sastavlja nadležno lice, a to se može učiniti i u prisustvu svedoka) koje ne uključuje Vaše prisustvo. U svakom slučaju, ne možete biti obavezani da se javite na svoje radno mesto dok ste privremeno sprečeni za rad.
    Pozdrav

Milica Krstonošić 31. 08. 2021.

Poštovani,
Moja dilema je sledeća.Već 2 godine sam u stalnom radnom odnosu u jednoj firmi, Međutim, moje zdravlje se od tada jako pogoršalo. Trenutno sam na opravdanom bolovanju i savetovana sam od strabe lekara da, ukoliko sam u mogućnosti, dam otkaz, što i sama želim. Međutim, trenutno sam u drugom mesecu bolovanja i nisam fizički sposobna da odradim otkazni rok od 15 dana. Pomislila sam da bi najbolje rešenje bilo da im ponudim sporazumni raskid ugovora zbog fizičke nesposobnosti, pa vas molim za savet. Koje je najbolje rešenje za to da ne odradim otkazni rok i šta se dešava u slučaju da odbiju sporazumni? Hvala.

    Milan Predojevic 01. 09. 2021.

    Poštovana Milice
    Možete poslodavcu ponuditi sporazumni prestanak radnog odnosa, a možete i dati pisanu izjavu o otkazu ugovora o radu u kojem ćete navesti kog datuma Vam prestaje radni odnos, pri tom poštujući otkazni rok. To su dva načina prestanka radnog odnosa koja uključuju izraz volje zaposlenog (jednostranu izjavu volje kod otkaza, odnosno sporazumnu izjavu volje kod sporazumnog prestanka radnog odnosa). Ukoliko ste tokom trajanja otkaznog roka, a po oceni izabranog lekara, privremeno sprečeni za rad zbog bolesti, niste dužni da radite. Dakle moguće je biti na bolovanju tokom otkaznog roka i neće se smatarati da ga niste ispoštovali. Poslodavca mora da poštuje ocenu izabranog lekara i ne može Vas obavezati da dođete da radite, ako ste za to sprečeno zbog bolesti, bez obzira što traje otkazni rok.
    Pozdrav

Milan Blagojevic 22. 08. 2021.

Postovani,zaposlio sam se u jednoj privatnoj firmi,i potpisao ugovor o radu u kojem je precizirano radno vreme 6h dnevno ili 40h nedeljno,kao i dodatno placen nocni rad,kada sam poceo da radim (samo nocu,treca smena)od mene je zahtevano da radim po 8h tj 48 nedeljno,i stavljeno mi je doznanja da se u toj firmi nocni rad ne placa(iako u ugovoru pise drugacije)!Kada sam to saznao odlucio sam da dam otkaz,da li moram da dolazim na posao tih 15 dana koliko stoji u ugovoru da je otkazni rok,i sta da radim sa ovim sto sam radio duze,i sto mi nije olacen nocni rad?Hvala unapred

    Milan Predojevic 22. 08. 2021.

    Poštovani
    Vaša je zakonska obaveza da poštujete otkazni rok. Ukoliko to ne budete učinili, pa usled Vašeg nepoštovanja otkaznog roka nastupi neka šteta za poslodavca, on bi imao osnova da Vas tuži da mu nadoknadite tu štetu. Doduše, u sudskom postupku bi morao da dokaže da je Vaše nepoštovanje otkaznog roka uzrok štete, odnosno morao bi da dokaže uzročno-posledičnu vezu između nepoštovanja otkaznog roka i nastale štete da bi uspeo u sporu. Da biste izbegli probleme takvog tipa, najsigurnije je da odradite otkazni rok. S druge strane, teško je očekivati da bi sudskom sporu pribegao poslodavac koji ni sam nije poštovao zakon kada nije isplatio sve ono što je predviđeno ugovorom o radu, kao što je npr noćni rad. Dok ste još u radnom odnosu, možete slučaj prijaviti inspekciji za rad, koja bi podnela prekršajnu prijavu protiv poslodavca ukoliko bo kontrolom utvrdila da on krši zakon, ali ne bi imala instrumente da ga natera da vam plati ono što duguje. To možete postići jedino u sudskom postupku u kojem biste tužili poslodavca za isplatu dugovanog iz radnog odnosa.
    Pozdrav

Ivan Stancic 16. 08. 2021.

Poštovani,

Da li u otkazni rok od strane zaposlenog koji traje 15 ili 30 dana ulaze i dani godišnjeg odmora koje mi poslodavac duguje.

Naime,

Počeo sam da radim 01.01.2021 god i nisam do sada isao na odmor.

Ne ostaje mi se u sadašnjoj firmi, pa bih voleo dame posavetujete šta da uradim.

Pozdrav.

    Milan Predojevic 16. 08. 2021.

    Poštovani
    U otkazni rok ulaze i dani godišnjeg odmora. Možete da tražite od poslodavca da Vam pre isteka radnog odnosa odobri korišćenje godišnjeg odmora. Ukoliko poslodavac to ne učini (a to je moguće pošto je njegova odluka kada ćete koristiti odmor), u obavezi ste da radite do poslednjeg radnog dana koji ste u izjavi o otkazu najavili, ali Vam poslodavac tada duguje naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.
    Pozdrav

Aleksandra Dabić 06. 08. 2021.

Poštovani, pošto istekne ugovor na određeno, da li se posle toga potpisuje neki otkaz ugovora o radu ili zaposleni jednostavno ne dolazi na posao(jer jednostavno ne želi više da radi tu). Stim da je to najavio poslodavcu. I šta ako nije najavio.
Hvala

    Milan Predojevic 06. 08. 2021.

    Poštovana Aleksandra
    Pošto istekne ugovor na određeno, posle toga nije nužno potpisati otkaz ugovora o radu. Zaposleni jednostavno ne mora da dođe na posao ako ne želi više da radi tu. Naravno, korektno je najaviti poslodavcu da nemate nameru da produžite ugovor. Zaposleni čak i ako nije najavio prestanak radnog odnosa, ne mora to da učini jer je već u samom ugovoru o radu definisano da traje na određeno vreme i kada taj tok istekne prestaje i radni odnos. Ovde nije neophodno da zaposleni daje izjavu o otkazu i nema otkaznog roka.
    Pozdrav

Jovana Panic 28. 07. 2021.

Poštovani,

Određena kompanija traži od svojih zaposlenih da rade minimum tri godine, a ako napuste posao ranije mora da vrate polovinu svih plata koje su do tad primili. Mene zanima da li je to po zakonu. I da li bi zaposleni mogao da izbegne plaćanje penala.

    Milan Predojevic 29. 07. 2021.

    Poštovana Jovana
    Ne postoji zakonski osnov za zahtev poslodavca prema zaposlenom da bude u radnom odnosu neki minimum koji je on odredio. Zaposleni takođe u svakom momentu, bez posebnog obrazloženja, može otkazati ugovor o radu. Pravo na zaradu je jedno od osnovnih prava zaposlenog iz radnog odnosa. Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu u skladu sa ugovorom o radu. Ne postoji pravna mogućnost da poslodavac isplaćenu zaradu potražuje nazad od zaposlenog koji je radio svoj posao. Imajući u vidu navedeno, nije po zakonu da poslodavac potražuje od zaposlenog povraćaj polovine isplaćene zarade samo zato što zaposleni nije ostao u radnom odnosu minimum 3 godine, kako je to poslodavac odlučio. Ako zaposleni taj iznos ne plati na zahtev poslodavca, ne postoji nikakva pravna mogućnost da poslodavac takvo potraživanje naplati putem suda.
    Pozdrav

      Jovana Panic 01. 08. 2021.

      A da li ima pravo da traži bilo kakvu naknadu ako damo otkaz ranije. Recimo novac koji je (navodno) uložen u obuku i slično.

        Milan Predojevic 02. 08. 2021.

        Poštovana
        Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada. Dakle troškovi osposobljavanja za rad, kada je reč o znanjima koja morate da imate da biste obavljali posao za koji imate potpisan ugovor o radu, finansira poslodavac. Ukoliko ste pre obuke sa poslodavcem postigli sporazum o tome da će on da uloži novac u sticanje posebnih znanja (koja nisu nužna za Vaš posao, ali mogu biti korisna i predstvaljaju stručno usavršavanje), a da ćete Vi zauzvrat da se obavežete da radite određeni period kod istog poslodavca, pa potom pre isteka tog roka date otkaz, poslodavac bi mogao da potražuje troškove obuke. U tom slučaju bi morao da dokaže da ste pre obuke o tome potpisali ugovor u kojem ste se Vi saglasili sa time da ostanete u radnom odnosu određeni period ako poslodavac obezbedi i finansira posebnu obuku, i da dokaže koje je troškove zaista imao i koliko su tačno iznosili.
        Pozdrav

Biserka Milićević 23. 07. 2021.

Poštovani,šest godina sam bez posla jer se u mom gradu do istog teško dolazi. Posle apliciranja preko 60-tak puta ukazala mi se prilika za posao koji nisam sigurna da sam u stanju da radim, jer zahteva nošenje teške robe, a ja sam sitne konstitucije i slabijeg zdravlja. Svakako bih ipak da pokušam,jer mi je posao
VEOMA potreban. Problem je što poslodavac insistira na 30 dana otkaznog roka i to će stajati u Ugovoru o radu. Naravno ako ipak posao ne mogu da zadržim to znači da fizički ne bih bila u stanju ni da odradim otkazni rok. Prepostavljam da ne bih stekla uslov za godišnji odmor pa da mi to bude kao otkazni rok. Prijateljica mi je rekla kao navodno dovoljno je da se ne pojavim par dana na poslu i da će mi sami dati otkaz bez otkaznog roka. Intetesuje me koje su moje zakonske opcije ako fizički ne mogu da izdržim da odradim otkazni rok, a da ne dođem u situaciju da me poslodavac tuži? Hvala, pozdrav.

    Milan Predojevic 23. 07. 2021.

    Poštovana
    Ako ne ispoštujete otkazni rok, jedina posledica koja može da nastupi jeste da Vas poslodavac tuži za naknadu štete koju biste nepoštovanjem otkaznog roka prouzrokovali. Dakle u eventualnom sudskom postupku morao bi da dokaže uzročno-posledičnu vezu između nepoštovanja otkaznog roka i štete, što se u praksi retko dešava. Napominjem da se bolovanje i godišnji odmor računaju u otkazni rok.
    Pozdrav

Tanja Palalić 23. 07. 2021.

Postovani, da li imam pravo da dam otkaz u toku trajanja godisnjeg odmora? I da li se ostatak godisnjeg odmora moze racunati ujedno i kao otkazni rok?

    Milan Predojevic 23. 07. 2021.

    Poštovana
    U svakom trenutku možete dati otkaz ugovora o radu, zaposleni na to uvek ima pravo, pa tako i tokom trajanja godišnjeg odmora. U tom slučaju i godišnji odmor se računa u otkazni rok.
    Pozdrav

Rade Komatovic 23. 07. 2021.

POSTOVANE
Radim u posti kao dostavljac,vece 5 godina ,2 godine I 2 meseca Sam radio na odredjeno Bez prekida,a onda su me prebacili na privremeno povremeni poslovisve do proslog meseca ,kazu da nisu smeli da me drze vise OD 120 Dana na PP poslovi,,interesuje me da li imam prava ako mi ne daju neko ugovor na odredjeno Ili na neodredjeno ,da ih tuzim,I ako ih tuzim imam li sanse da ih dobijem na sudu.pozdrav I hvala

    Milan Predojevic 23. 07. 2021.

    Poštovani
    Nezahvalno je davati prognoze ishoda sudskog spora, naročito bez uvida u kompletnu dokumentaciju i činjenično stanje. Hipotetički, ukoliko biste na sudu dokazali da ste 5 godina i 2 meseca radili iste poslove dostavljača, imali biste realne šanse za uspeh. Preporučujem Vm da se sa svim ugovorima koje ste potpisali za to vreme, kao i sa ostalom dokumentacijom (rešenja o otkazu i sve što ste dobili od poslodavca) javite za stručnu pravnu pomoć advokatu.
    Pozdrav i svako dobro

Sasa Cvetkovic 21. 07. 2021.

Poštovani Milane,
Planiram da podnesem zahtev poslodavcu za raskid ugovora o radu od strane zaposlenog u kojem bih naveo razlog raskida istog. Naime u proteklih par nedelja radim po 63 časova nedeljno što smatram da nije po zakonu i to bih naveo kako razlog za raskid ali kao nepoštovanje ugovora o radu od strane poslodavca. Na koje članove zakona o radu da se pozovem
kako bih predočio poslodavcu da raskidam ugovor zbog nepoštovanja istog.

    Milan Predojevic 21. 07. 2021.

    Poštovani Saša
    U izjavi o otkazu ugovora o radu zaposleni ne mora da navede razlog zbog kojeg to čini. Zaposleni u svakom tenutku može da otkaže ugovor o radu jednostranom izjavom volje i pri tom ne mora da daje obrazloženje, odnosno da iznosi svoje razloge. Ukoliko Vi to želite da uradite da bi poslodavac znao Vaše razloge, možete se pozvati na to da nisu poštovane odredbe članova 50.-61. Zakona o radu, kojima je regulisano radno vreme.
    Pozdrav

Dušanka čvorović 21. 07. 2021.

Imam konkretan slučaj. Radim od 12.09.2020,stalno po tri meseca prijavljena ovaj ugovor mi ističe 12.09.2021. umeđuvremenu nisam imala godišnji odmor sada sam tačnije 20. 08.dala otkaz. Otkazni rok mi je po ugovoru 15 dana kakva su moja prava

    Milan Predojevic 21. 07. 2021.

    Poštovana
    Ukoliko do isteka radnog odnosa ne budete iskoristili pripadajući godišnji odmor za 2020. i 2021. godinu, poslodavac je dužan da Vam isplati naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.
    Pozdrav

Korisnik a0070213c8 13. 07. 2021.

Poštovani Milane,
potrebno je još jedno razjašnjenje. Da li se pri planiranju sporazumnog raskida ugovora prvo obraćamo nadležnoj osobi iz kadrovske/HR službe ili prvo treba da se obavi razgovor sa direktnim nadređenim/odgovornim rukovodiocem? Kakva je procedura što se toga tiče, imajući u vidu poznatih 15 dana pre navedenog datuma i pisane izjave? Drugo pitanje, ukoliko pre datuma raskida ugovora navedenog u sporazumi dođe do otvaranja bolovanja, kako se to rešava u odnosu na taj datum i obaveze koje proističu? Hvala.

    Milan Predojevic 14. 07. 2021.

    Poštovani
    Pri planiranju sporazumnog raskida ugovora potrebno je da se obratite nadležnoj osobi koja ima ovlašćenje da u ime poslodavca potpiše sporazumni prestanak radnog odnosa (direktor, lice koje on ovlasti..) Procedura koja podrazumeva otkazni rok od 15 dana nije vezana za sporazumni prestanak radnog odnosa, već za otkaz koji zaposleni daje. U slučaju da jednostarnom izjavom volje zaposlenog prestaje radni odnos, zaposleni takvu izjavu treba da preda poslodavcu najmanje 15 dana pre dana koji je u izjavi označio kao poslednji dan u radnom odnosu. Ako radni odnos prestaje sporazumom, poslodavac i zaposleni kao dve strane u tom sporazumu saglasno utvrđuju dan prestanka radnog odnosa. Dakle treba napraviti jasnu razliku između otkaza od strane zaposlenog i sporazuma koa dva zakonska načina za prestanak radnog odnosa. Ukoliko pre datuma raskida ugovora navedenog u sporazumi dođe do otvaranja bolovanja, to ni na koji način ne bi trebalo da utiče na realizaciju sporazuma.
    Pozdrav

Gordana Vasic 09. 07. 2021.

Poštovani,firma mi je odobrila zahtev za prekid radnog odnosa,i odmor koji cu iskoristiti u otkaznom roku.Naveli su mi da nakon otkaznog roka dodjem da potpisem raskid ugovora…ali ja tada necu biti u zemlji…da li se mogu kasnije naknadno doci da to obavim,mogu li imati neke posledice?Da li sam duzna da se uopste da potpisujem obzirom da su mi vec odobrili otkaz?Hvala

    Milan Predojevic 10. 07. 2021.

    Poštovana Gordana
    Ukoliko ste stavili potpis na otkaz ugovora o radu od strane zaposlene ili na sporazum o prestanku radnog odnosa koji ste postigli sa poslodavcem, nije neophodno da stavite potpis na bilo koji novi akt. Istina, poslodavac će na osnovu izjave o otkazu (ili na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa) doneti rešenje o prestanku radnog odnosa koje treba da preuzmete, ali nema smetnji da ge primite kada budete u mogućnosti, nakon što se vratite iz inostranstva.
    Prema tome, izjavu o otkazu ili sporazum o prestanku radnog odnosa morate da potpišete da bi Vam radni odnos prestao i da bi Vas poslodavac odjavio sa socijalnog osiguranja, a rešenje o prestanku radnog odnosa koje će poslodavac doneti na osnovu Vašeg otkaza (ili sporazuma o prestanku radnog odnosa) ne sadrži Vaš potpis. Rešenje ćete primiti kada Vam poslodavac bude poslao isto,a svojim potpisom samo ćete potvrditi prijem rešenja.
    Pozdrav

Korisnik a0070213c8 06. 07. 2021.

Poštovani Milane, hvala ti na svim odgovorima koji si savesno dao ovde. Ipak moram da postavim svoje pitanje jer nikako ne mogu da shvatim sledeće: ako u avgustu dajem otkaz nakon iskorišćenog prvog dela godišnjeg odmora za 2021. godinu u julu, kako se računa preostali srazmerni deo: od januara 2021. ili spram rešenja i broja dana iskorišćenih u prvom delu? Pitam za slučaj da sporazumni prestanak radnog odnosa ne uspe jer praktično planiram da najavim odlazak nakon povratka sa prvog dela godišnjeg. Međutim, od drugog dela mi ostaje dosta dana koje ne želim da mi propadnu/ostanu neisplaćeni za 2021. a ne pronalazim informaciju kako se u tom slučaju računa srazmerni deo. Inače, imam poduži staž i ugovor na neodređeno. Hvala.

    Milan Predojevic 06. 07. 2021.

    Poštovani
    Pokušaću da objasnim na primeru godišnjeg odmora po zakonskom minimumu od 20 radnih dana, možda će tako biti jasnije: Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora(srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Ako Vam npr radni odnos prestane 31. avgusta, a pun godišnji odmor kod poslodavca Vam je 20 radnih dana, onda Vam za 2021 godinu, za 8 meseci rada pripada 8 dvanaestina od punog odmora. Pošto je pun odmor 20 radnih dana, jedna dvanaestina odmora je 1,66 dana, te bi 8 dvanaestina bilo 8×1,66=13,33, odnosno imali biste ukupno 13 radnih dana u 2021. godini. Ako ste prvim delom odmora iskoristili 10 radnih dana (što je minimalno za prvi deo odmora), onda bi Vam ostalo neiskorišćena 3 radna dana.
    Pozdrav i svako dobro

Amina Šerifi 23. 06. 2021.

Poštovani,
Dala sam otkaz po zakonu odnosno 15 dana ranije najavila. Medjutim meni umesto otkaznih ugovora, stizu ugovori o radu koje sam vec potpisala pre nego sto sam pocela da radim. Na moje pitanje zasto moram da opet potpisem ugovore o radu, receno mi je da su moji ugovori izgubljeni. Zanima me da li sam zakonski ja u obavezi da potpisem te ugovore, s obzirom da nije moja krivica to sto su isti izgubljeni. Takodje tamo gde ja radim je dosta radnika dalo otkaz, medjutim kada je poslednja ekipa dala otkaz, oni zele da urade popis. Samim tim moguce je da su i prethodni zaposleni napravili manjak, mene zanima da li ja mogu da trazim da oni dokazu da li sam ja napravila manjak ili neko drugi. Jer ne zelim da odgovaram za nesto sto nisam uradila. Hvala

    Milan Predojevic 28. 06. 2021.

    Poštovana
    Niste u obavezi da potpišete ugovore o radu koje ste već ranije potpisali.
    Što se tiče naknade štete koju zaposleni duguje, zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
    Ako se za zaposlenog ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima. Ovo dakle ne znači da se šteta može utvrditi po principu „svaki zaposleni da plati srazmeran deo štete“. Poslodavac mora da utvrdi da je jedan ili više zaposlenih namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu. Ako utvrdi da je više radnika skrivilo štetu, a ne može da opredli tačan doprinos svakog posebno, onda se smatra da su svi pidjedanko krivi. Ne može to da se opredeli na neodređen, paušalan način.
    Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje – utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Prema tome, ne možete da odgovarate za štetu ako poslodavac ne dokaže da ste skrivljenim poinašanjem prouzrokovali štetu-to mora biti ili namerno ili krajnjom nepažnjom. Nije dopušteno da poslodavac od svih zaposlenih naplati manjak po principu kolektivne solidarne odgovornosti, bez utvrđivanja krivice ili krajnje nepažnje. Tako nešto nije zakonski dopušteno.
    Pozdrav

Maja Janaćković Panić 15. 06. 2021.

A dali ja kao zaposleni mogu da ne ispostujem otkazni rok,jel poslodavac ne postuje i ugovor gde pise da radim 160 sati a u stvari ja radim 250 sati,godisnji odmor mi je samo 10 radna dana.Zasto bi ja onda ispostovao otkazni rok

    Milan Predojevic 15. 06. 2021.

    Poštovana Majo
    Ukoliko ne ispoštujete otkazni rok, jedina posledica koju moožete da imate jeste da Vas poslodavac tuži za naknadu štete. On u tom sporu za naknadu štete može da uspe jedino ako dokaže da je kao posledica Vašeg nepoštovanja otkaznog roka za njega nastupila neka konkretna šteta. Ovo se jako retko dešava u praksi.
    Pozdrav

Korisnik b1ecb542b9 09. 06. 2021.

Poštovani imam 66 godina i 14 godina staža. Ako BiH ostao bez posla na koji način BiH mogao da dokupim raddni staž do 15 godina.?
Dragan

    Milan Predojevic 09. 06. 2021.

    Poštovani
    Možete u filijali RFPiO da se uključite u penzijsko osiguranje, na osnovu čega se donosi rešenje o plaćanju doprinosa. Možete se prijaviti najviše 30 dana unazad. Po rešenju plaćate doprinos i tako stičete staž osiguranja. Nedostaje Vam 1 godina staža.
    Pozdrav

Branimir Ilic 06. 06. 2021.

Postovanje,

Zelim da dam otkaz, radi se o otkazu ugovora o radu od strane zaposlenog, imam ugovor na neodredjeno. Da li imam pravo da kad posaljem zvanicno otkaz da dan dva nakon toga odem na bolovanje do kraja otkaznog roka i da nemam obavezu da odradim otkazni rok nakon zavrsteka bolovanja jer sam otkaz vec najavio a bolovanje nastupilo u toku otkaznog roka? Pozdrav

    Milan Predojevic 07. 06. 2021.

    Poštovani Branimire
    Ukoliko date otkaz, pa tokom trajanja otkaznog roka budete privremeno sprečeni za rad zbog bolesti po oceni izabranog lekara, poslodavac je dužan da Vam za taj period plaća bolovanje i Vi biste dužni nakom završetka bolovanja odradite otkazni rok. Dakle, tokom otkaznog roka možete biti na bolovanju.
    Pozdrav

Korisnik c5b323732b 05. 06. 2021.

Poštovani,

Započela sam radni odnos 04.01.2021, ugovor na godinu rada, probni rad 6 meseci.

U ugovoru piše: Za vreme probnog rada, Poslodavac i Zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 5 radnih dana od dana dostavljanja otkaza u pisanoj formi.
U ugovoru takođe piše, u delu Prestanak radnog odnosa: Ako Zaposleni otkazuje ugovor o radu dužan je da u pisanoj formi obavesti o tome Poslodavca najmanje 30 dana pre dana koji je Zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok).

Moje pitanje je da li ja, ako dam otkaz pre isteka probnog rada, imam otkazni rok od 5 radnih dana ili 30 dana?

Hvala mnogo unapred!

    Milan Predojevic 06. 06. 2021.

    Poštovana
    Mišljenja sam da se radi o roku od 5 radnih dana, pošto još uvek traje probni rad. Naime, Zakonom o radu propisano je da pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. S obzirom da kod Vas još nije isteklo vreme za koje je ugovoren probni rad, primenjuje se otkazni rok za probni rad, a ne otkazni rok kod klasičnog otkaza ugovora o radu, koji je po zakonu minimum 15 dana, a poslodavac ga može produžiti do maksimalnibh 30 dana (što je Vaš poslodavac i uradio). Prema tome, smatram da ako date otkaz pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, što je u konkretnom slučaju do 03.07.2021. godine, onda je otkazni rok 5 radnih dana. Ukoliko predate izjavu o otkazu posle 03.07.2021. godine, onda se radi o otkazu ugovora o radu, a ne probnog rada, i tada Vam je rok 30 dana.
    Pozdrav

      Korisnik c5b323732b 06. 06. 2021.

      Poštovani Milane,

      Hvala Vam još jednom najlepše!

      Ova sekcija na blogu je sjajna, Vi ste sjajni, neizmerna je pomoć koju pružate.

      Pozdrav

        Milan Predojevic 07. 06. 2021.

        Hvala i Vama na lepim rečima.
        Svako dobro!

Gordana Vasic 05. 06. 2021.

Postovani,ukoliko je trajanje otkaynog roka 15 dana…da li to ynaci da ja treba da dodjem posle 15 dana da potpisem raskid ugovora?Ja planiram dati okaz,i zelim im najaviti 15 dana ranije u pisanoj formi,zatim iskoristiti stari odmor i deo novog odmora koji mi sleduje po zakonu.Mogu li mi oni zahtevati da ja prekinem sa odmorom zbog povecanog obima posla ili mi produziti otkazni rok na 30 dana zbog nedostatka radnika iako sam ja bila izricita da nakon tog 15og dana necu vise obavljati svoju radnu funkciju zbog putovanja na zapad?
Hvala

    Milan Predojevic 06. 06. 2021.

    Poštovana Gordana
    Ukoliko je trajanje otkaznog roka 15 dana to ne znači da Vi treba da dođete 15 dana nakon datog otkaza da potpišete raskid ugovora. Ako ste već doneli odluku da napustite firmu, treba da date izjavu o otkazu ugovora o radu u pisanoj formi, da je potpišete i predate ovlašćenom licu kod poslodavca najmanje 15 dana pre datuma koji ste u izjavi označili kao poslednji dan u radnom odnosu. Primera radi, ako predate pisanu izjavu o otkazu poslodavcu 10.juna, najraniji datum kao dan prestanka radnog odnosa može biti 25.jun. Tokom trajanja otkaznog roka poslodavac Vas može zadržati na poslu, a može Vas i poslati na godišnji odmor, ako tako odluči. U svakom slučaju, ako u tih 15 dana ne iskoristite sav godišnji odmor na koji ste stekli pravo, poslodavac je dužan da Vam za neiskoriščeni godišnji odmor plati naovčanu naknadu kao naknadu štete. Prema tome, poslodavac može zahtevati da ne idete na odmor tokom otkaznog roka, već da radite, ali Vam ne može produžiti otkazni rok. Takođe ne može da Vam ne isplati naknadu štete ako zbog rada tokom otkaznog roka, ili ako iz bilo kog drugog razloga, ne iskoristite sav godišnji odmor koji Vam je preostao.
    Pozdrav

Žolt Čipak 04. 06. 2021.

Poštovani,

prijavljen sam na neodređeno od 19.09.2020. Po ugovoru je naveden otkazni rok od 5 radnih dana.
Mene zanima da li ja mogu dati otkaz na dan 07.06.2021 a da navedem prestanak rada datum 31.07.2021, a da li u tom roku mogu dobiti otkaz sa strane poslodavca?
Znaci određujem više od 30 radnih dana, a da li me neki zakon štiti od dobijanje otkaza pre isteka roka što navedem na mom otkazu.
Takođe ako već ulazim u otkazni rok, da li imam pravo za korišćenja godisnjeg odmora. Hvala.

    Milan Predojevic 04. 06. 2021.

    Poštovani
    Možete dati otkaz na dan 07.06.2021 a da navedete da je dan prestanka rada datum 31.07.2021.
    U tom roku možete dobiti otkaz od strane poslodavca ako su ispunjeni zakonski uslovi za otkaz od strane poslodavca (npr ako učinite povredu radne obaveze ili slično). Znači zakon Vas ne štiti od dobijanja otkaza pre isteka roka koji ste naveli u izjavi o otkazu.
    Ne možete se odreći prava na godišnji odmnor, niti ga možete izgubiti. Takođe, tokom trajanja otkaznog roka možete biti na godišnjem odmoru. Ukoliko odmor ne iskoristite do isteka radnog odnosa, poslodavca je dužan da Vam isplati novčanu naknadu koja ima karakter naknade štete.
    Pozdrav

Vladimir Tomić 31. 05. 2021.

Postovani,

Potpisao sam ugovor sa poslodavcem 3. 9. 2021. godine, na neodredjeno (period 6 meseci). U ugovoru pise „Svaka od ugovorenih strana moze da otkaze ovaj ugovor u roku od 60 dana, pod uslovima i u slucajevima utvrdjenim zakonom“, zanima me da li se to odnosi na otkazni rok? Dobio sam ponudu za posao u struci i hteo bih da dam otkaz kod trenutnog poslodavca, ali mi je on rekao da mi moze smanjiti otkazni rok sa 60 na 30 dana i da to moram ispostovati. Ja sam ga, 25. 5. 2021., usmeno obavestio o davanju otkaza , ali on to nije uvazio. Zanima me mogu li ja napisati ugovor o raskidu radnog odnosa sa otkaznim rokom od 15 dana i odraditi samo tih 15 dana ili moram ispostovati 30 dana?

Hvala unapred.

    Milan Predojevic 01. 06. 2021.

    Poštovani Vladimire
    Zaposleni može u svakom trenutku da otkaže poslodavcu ugovor o radu bez davanja bilo kakvog obrazloženja. On to mora da učini u pisanoj formi. Prema tome, morate napisati izjavu o otkazu ugovora o radu koju ćete svojeručno potpisati, u kojoj ćete navesti tačan datum prestanka radnog odnosa i koju ćete predati nadležnom organu kod poslodavca (nadležnom licu) pri tom tražeći potvrdu prijema. Zakonom je predviđen otkazni rok od 15 dana, s tim da poslodavac opštim aktom može da utvrdi otkazni rok u dužem trajanju, ali ne duže od 30 dana. Ukoliko ne ispoštujete otkazni rok, poslodavac jedino može nakon prestanka radnog odnosa da Vas tuži za naknadu štete koju ste nepoštovanjem otkaznog roka prouzrokovali. Dakle on ne može da spreči nastupanje posledice prestanka radnog odnosa, ali bi mogao da vodi sudski spor u kojem bi morao da dokaže da je upravo zbog Vašeg nepoštovanja otkaznog roka nastupila neka konkretna šteta.
    Pozdrav

Marija Golubovic 23. 05. 2021.

Postovani, ako poslodavac ulozio u mene, slao me na kurs koji je kostao 500e, da li je po zakonu da me poslodavacv uslovljava da nemogu da dam otkaz u roku od 3 godine, ili sama snosim troskove skolovanja. kurs je trajao 5 dana

    Milan Predojevic 24. 05. 2021.

    Poštovana Marija
    Svakako da poslodavac ne može da Vas drži u radnom odnosu mimo Vaše volje. Otkaz ugovora o radu u pisanoj formi možete da date u svakom trenutku. Ukoliko ste na kurs išli besplatno pod uslovom da neko vreme radite kod poslodavca, za slučaj da pre isteka tog vremeena ipak date otkaz, poslodavac jedino od Vas može da potražuje naknadu tih troškova, a ne može da Vas zadrži u radnom odnosu protiv Vaše volje.
    Pozdrav

Dejan Golubovic 08. 05. 2021.

Postovani,radim u prodavnici 5 godina na radnom mestu zamenik poslovodje i imam ugovor na neodredjeno vreme. Poslovodja daje otkaz,ja iz zdravstvenih razloga otvaram bolovanje od 15 dana,poslodavac zaposljava 2 nova radnika,jednog umesto poslovodje,jednog umesto mene,jer je mislio da cu i ja dati otkaz.Vracam se sa bolovanja i cekaju me neprijatni komentari kako sam otvorio lazno bolovanje,kako sam bio ljut jer nisam unapredjen na radno mesto poslovodje,ceka me aneks ugovora o premestaju u drugu prodavnicu,koja je udaljena 35 km,gde mi nije obezbedjen prevoz na radno mesto trgovca,sa znatno manjom platom.Aneks ne mogu da prihvatim,a ako ga odbijem,znam da me ceka otkaz. Zanima me da li onda imam pravo na otpremninu od poslodavca,ili eventualno na novcanu nadoknadu kod sluzbe za zaposljavanje?

    Milan Predojevic 09. 05. 2021.

    Poštovani Dejane
    Poslodavac je dužan da Vam isplati otpremninu ako Vam daje otkaz kao tehnološkom višku, ali ne i ako je razlog otkaza odbijanje potpisivanja aneksa ugovora o radu. što se tiče novčane naknade od NSZ, na nju nemate pravo ako otkazni razlog bude taj da ste odbili potpisivanje aneksa ugovora o radu, kojim se premeštate u drugo mesto rada. Postavlja se pitanje da li je aneks zakonit. Zakon o radu propisuje da zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena je naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada van navedenih slučajeva samo uz svoj pristanak. Prema tome, ako ovaj zakonski uslov u pogledu redovnog, blagovremenog prevoza u drugo mesto rada nije ispunjen, onda ni ponuda za aneks nije u skladu sa zakonom, te ne može biti osnova za otkaz jer ste odbili nezakonit aneks ugovora o radu. Potrebno je da sa kompletnom dokumentacijom potražite stručno mišljenje o navedenom.
    Pozdrav

Silvana Ignjatovic 28. 04. 2021.

Poštovani gospodine Predojevicu zanimaju me moja prava radila sam u privatnoj firmi 15godina od 19.3.2021 sam iz zdravstvenih razloga bila na bolovanju zakljucno sa 30.4.2021poslodavac mi trazi pisanu izjavu o otkazu.Kakva su moja prava što se tice neiskorišcenog godišnjeg odmora dali imam prava na nadoknadu,dali mogu da trazim nadoknadu za godišnji odmor pre mog potpisivanja o otkazu stim da sam ja njima najavila otkaz 31.3.2021 Unapred hvala!!!Pozdrav

    Milan Predojevic 28. 04. 2021.

    Poštovana Silvana
    Najpre, poslodavac ne može od Vas da zahteva pisanu izjavu o otkazu ukoliko Vi ne želite da je date, odnosno ukoliko ne želite prekid radnog odnosa. Vaša izjava o otkazu treba da predstavlja izraz Vaše slobodne volje, a ne da bude rezultat pritiska poslodavca. Ukoliko ste samo usmeno najavili otkaz, a niste dali pisanu izjavu o tome, još uvek nema pravnog osnva za prestanak radnog odnosa sve dok poslodavcu ne predate pisanu izjavu o tome. Ako pak ostajete pri Vašoj nameri, u svrhu prestanka radnog odnosa treba da date pisanu izjavu o otkazu. Što se tiče neiskorišćenog godišnjeg odmora, Zakon o radu predviđa da je u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Zakon dodaje da ova naknada ima karakter naknade štete. Prema tome, kakav god da je razlog prestanka radnog odnosa, ako ostaje nesikorišćen godišnji odmor poslodavac mora da isplati naknadu štete. Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
    Pozdrav

Tanja Vukicevic 27. 04. 2021.

Postovani,gospodine Predojeviću
Radim u privatnoj nemačkoj firmi vec dve godine i dva meseca .Posto imam problem sa desnom rukom,a vec jednom mi je na liniji ustanovljeno da ne mogu da radim jer nisam mogla da pokrene ruku,pa sam dobila inekciju i nastavila sa radom.Ista tako nepokretannje ruke mi se desilo ponovo za nekih 3-4 meseca.Sada sam na bolovanju mesec dana i ne zelim da se vratim na posao jer mi ruka nije za takav rad sposobna.Zelim da dam otkaz,a nemogu da radim otkazni rok jer imam problem sa rukom,da li u tom slučaju moram da snosim penale i sankcije prilikom nemogucnosti da odradim otkazni rok..Pozdrav….

    Milan Predojevic 28. 04. 2021.

    Poštovana Tanja
    Ukoliko dajete otkaz, a nalazite se na bolovanju tokom trajanja otkaznog roka, to ne znači da niste ispoštovali zakonsku obavezu. Zakon o radu propisuje da otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ovaj period između dana kada ste predali poslodavcu izjavu o otkazu ugovora o radu i dana koji će Vam biti poslednji dan radnog odnosa zakon naziva otkazni rok. Opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu može da se utvrdi i duži otkazni rok od 15 dana, ali ne duži od 30 dana. Prema navedenom, zakon nigde ne govori o tome da tokom otkaznoog roka morate efektivno da radite. To znači da možete biti i na godišnjem, ili na primer na bolovanju, kao u Vašem slučaju. Dakle tokom otkaznog roka možete da budete i na bolovanju. Ukoliko ne ispoštujete otkazni rok, jedina posledica koja može da nastupi jeste da poslodavac protiv Vas povede sudski postupak za naknadu štete. U tom postupku, poslodavac da bi uspeo mora da dokaže da je upravo zbog nepoštovanja otkaznog roka nastupila neka šteta.
    Pozdrav

Milena Vujovic 15. 04. 2021.

Postovani gdine Predojevicu, kada zelim da dam otkaz poslodavcu, a imam 40 neiskoriscenih dana godisnjeg odmora, da li mogu da trazim da mi poslodavac te dane isplati, jer ne zelim da ih koristim? Ako je moguce, po kojem je clanu zakona?
Unapred hvala, lep pozdrav.

    Milan Predojevic 16. 04. 2021.

    Poštovana Milena
    Ukoliko budete otkazali ugovor o radu, mišljenja sam da je Vaša jedina obaveza prema poslodavcu da ispoštujete otkazni rok. Zakon o radu je odredio da otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana. Prema tome, proverite da li je kolektivnim ugovorom o radu/ pravilnikom o radu ili ugovorom o radu propisan duži otkazni rok od zakonskog minimuma, ali svejedno taj rok ne može da bude duži od 30 dana. Ukoliko se na dan prestanka radnog odnosa ispostavi da Vam je ostalo neiskorišćenog godišnjeg odmora, poslodavac je dužan da Vam isplati naknadu štete. Članom 76. Zakona o radu propisano je da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Navedena naknada ima karakter naknade štete. Citirani član 76. Zakona o radu u Vašem slučaju znači da nakon što svojeručno potpisanom pisanom izjavom otkažete ugovor o radu poslodavcu, on može da Vas tokom trajanja otkaznog roka pošalje na godišnji odmor, ali i ne mora. Vi možete da tražite da Vas poslodavac ne pošalje na odmor, ali on ne mora da prihvati takav zahtev. Odluka o vremenu korišćenja godišnjeg odmora je na poslodavcu. Ono što mora, odnosno na šta ga zakon obavezuje, jeste da za neiskorišćeni godišnji odmor isplati naknadu štete, na ovde opisan način. Prema tome, Vi niste dužni da podnosite zahtev za naknadu štete zbog neiskorišćenog odmora, niti se utvrđuje bilo čija krivica zbog toga što godišnji odmor nije iskorišten. Utvrdi se objektivna činjenica broja dana neiskorišćenog odmora i mora se za taj broj dana platiti naknada štete (čak i ako niste ispoštovali otkazni rok, što ipak nije preporučljivo).
    Pozdrav

Sladjana Cvetanović 04. 04. 2021.

Poštovani,ja treba sutra da se javim na posao posle porodiljskog ,gazda Kaze da ne moram da dodjem da mi daje otkaz….mislim ja sam za stalnoo….ne znam sta da radim ..

    Milan Predojevic 04. 04. 2021.

    Poštovana Sladjana
    Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu samo iz razloga određenih zakonom. Zakonom o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, kao i zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu. Takođe, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla; i ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora. S obzirom na citirane zakonske odredbe može se reći (uz ogradu da ipak nemam uvid u kompletnu dokumentaciju i da ovo pišem na osnovu jedne Vaše rečenice) da je teško tvrditi da kod Vas postoji bilo koji od navedenih zakonskih razloga. Prvo, pošto ste u prethodnom periodu koristili porodiljsko odsustvo nije moguće da ste kršili radnu disciplinu ili radne obaveze. Takođe, nije mogla biti ispoštovana ni zakonska procedura u kojoj bi se utvrdilo da niste sposobni da obavljate poslove na kojima ste raspoređeni, a nije bilo ni ponude za aneks. Jedino je moguć tehnološki višak, ali i u tom slučaju postoji postupak koji evidentno nije sproveden. Premda nemam uvid u akt o prestanku radnog odnosa, a imajući u vidu ono što ste Vi rekli i što stoji u zakonu, veoma je moguće da se radi o nezakonitom otkazu. Usled toga, nakon što dobijete rešenje o otkazu (jer je obavezno da postoji pisano rešenje o otkazu) potražite stručnu pravnu pomoć sa rešenjem i svom relevantnom dokumentacijom, posebno i rešenjem o porodiljskom, radi donošenja odluke o eventualnom sudskom postupku. Zakon određuje i pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa, te ukoliko sud u radnom sporu koji biste pokrenuli utvrdi nezakonitost otkaza, dobili biste reintegraciju u radni odnos, naknadu štete u vidu izgubljenih zarada i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome niste radili. Ako sud u toku postupka utvrdi da Vam je prestao radni odnos bez pravnog osnova, a Vi ne zahtevate da se vratite na rad, sud će, na Vaš zahtev obavezati poslodavca da Vam isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog.
    Pozdrav

Sanja Vuković 31. 03. 2021.

Postovani,

Da li znate mozda, da li poslodavac ima pravo da trazi novcanu naknadu od zaposlenog ako odluci da raskine ugovor o radu. Mislim na novcanu naknadu u odredjenom iznosu koji je poslodavac procenio?

Hvala,
Srdacan Pozdrav.

    Milan Predojevic 02. 04. 2021.

    Poštovana Sanja
    Nema zakonskog osnova da poslodavac traži novčanu naknadu od zaposlenog koji odluči da otkaže ugovor o radu jer radnik ima pravo u svakom trenutku da raskine radni odnos, uz poštovanje otkaznog roka. Eventualno može da dođe do sudskog postupka kojim bi poslodavac zahtevao nakandu štete od zaposlenog ako ovaj pri davanju otkaza nije poštovao otkazni rok. Međutim, i u tom slučaju bi poslodavac morao da dokaže da je šteta nastupila baš zbog nepoštovanja otkaznog roka. Svaki drugi vid utvrđivanja naknade poslodavcu zbog otkaza koji daje zaposleni bi bio nezakonit.
    Pozdrav
    Pozdrav

Željko Stepnović 16. 03. 2021.

Imam pitanje ako mi je ugovor o radu o privremeno povremnim poslovima,do 31 marta,a poslodavac mi kaze da moram po ugovoru da budem 30 dana ne radnih naravno
kakva je onda situacija.Da li ja mogu da kada istekne ugovor da vise ne radim tu?

    Milan Predojevic 17. 03. 2021.

    Poštovani Željko
    Nisam siguran da sam dobro razumeo pitanje. Ako Vas zanima šta nakon isteka ugovora o privremenim i povremenim poslovima i koliko mogu da traju ovakvi ugovori, onda je situacija sledeća: Zakonom o radu propisano je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;3) korisnikom starosne penzije. Dakle kod ove vrste angažovanja ugovor može da traje najduže 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini. Prema tome, i nakon 31. marta može biti potpisan novi ugovor jer definitivno nije prošlo 120 radnih dana u 2021. godini. Međutim, ukoliko Vam ugovor ističe 31. marta, a poslodavac sa Vama ne potpiše novi ugovor koji bi bio na snazi od 01. aprila, Vaše radno angažovanje će prestati.
    Pozdrav