Kako se utvrđuje i izračunava bolovanje po novom zakonu

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

maj 08

UTVRĐIVANJE  I  OBRAČUN  BOLOVANJA  PO  NOVOM  ZAKONU


Dana 11. aprila 2019. godine stupio je na snagu novi Zakon o zdravstvenom osiguranju u okviru kojeg su predviđene brojne novine vezane za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad (takozvano bolovanje) i obračun naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Pokušaćemo ovim tekstom da ukažemo na sve ono što je različito u odnosu na zakon koji je važio do 10. aprila 2019. godine, odnosno da naglasimo najznačajnije promene kada su u pitanju utvrđivanje, obračun i isplata bolovanja.


Bolovanja na koja se novi zakon odnosi

Na početku je potrebno precizirati da se nove zakonske odredbe odnose na bolovanja koja su započela 11. aprila 2019. godine i kasnije. Prema tome, novi Zakon se primenjuje na privremenu sprečenost za rad osiguranika čiji je prvi dan nastao počev od 11. aprila, dok se za svako bolovanje čiji je prvi dan bio pre 11. aprila primenjuju odredbe starog zakona, bez obzira što privremena sprečenost za rad može u tom slučaju da traje i nakon 11. aprila. 


Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog bolesti

Pre svega, polazimo od izmena nadležnosti stručno-medicinskih organa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)-izabranog lekara i lekarskih  komisija, koji utvrđuju nastupanje i trajanje privremene sprečenosti za rad.

Po starom zakonu, izabrani lekar je cenio privremenu sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a nakon toga, ukoliko je smatrao da sprečenost za rad i dalje traje, predlagao je prvostepenoj lekarskoj komsiji produženje sprečenosti za rad i nakon 30 dana trajanja bolovanja. Novi zakon propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad (osim u slučajevima bolovanja zbog nege člana uže porodice, o čemu u ovom tekstu detaljnije pišemo) i predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad. To praktično znači da je za sva bolovanja koja su započeta 11. aprila ili kasnije prvostepena lekarska komisija nadležna za ocenjivanje privremene sprečenosti za rad od 61. dana privremene sprečenosti za rad.

Kao i do sada, u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Novina se sastoji u tome da je u opisanom slučaju izabrani lekar dužan da osiguranika uputiti na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad, što je opet  u skladu sa novim ovlašćenjem lekara da ceni prvih 60 dana bolovanja.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je  izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana.

Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, bez obzira na vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika, dužan je da osiguranika bez odlaganja uputi na invalidsku komisiju ako oceni da zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje radne sposobnosti.

U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ, dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.

Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i invalidsko osiguranje i da o tome pismenim putem obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. Zahtev i obaveštenje može podneti i član uže porodice ili drugo lice sa kojim osiguranik živi u porodičnom domaćinstvu. Prema novom zakonu, nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet zahtev invalidskoj komisiji.


Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog nege teško obolelog deteta

Novina u zakonu je dužina trajanja nege člana porodice-deteta koje je teško obolelo i visina naknade zarade za vreme trajanja nege člana porodice u navedenom slučaju.

Tako umesto najduže 4 meseca, sada privremena sprečenost za rad zbog nege člana porodice može da traje do izlečenja deteta, a najduže do njegove 18 godine. Kao i do sada, siguraniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, najduže do sedam dana (ovaj period ceni izabrani lekar).

Izuzetno od navedenog, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju.

Veoma važna novina sastoji se u tome da u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice.

Produženje prava na naknadu zarade ocenjuje drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda na svakih šest meseci, za svaki pojedinačni slučaj, u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta, kao i neophodnog daljeg lečenja deteta, odnosno rehabilitacije ako je potrebna. Ovakvo bolovanje može da traje sve dok dete ne navrši 18 godina života.

Visina naknade zarade za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana porodice-deteta kod kojeg je zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni drugostepene lekarske komisije) iznosi 100% od osnovice za obračun naknade zarade, umesto dosadašnjih 65%.


Utvrđivanje visine naknade zarade i isplata

Novim Zakonom propisano je da se naknada zarade ostvaruje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na osnovu zahteva obveznika doprinosa (poslodavca) u kojem treba da bude navedeno da li se zahtev odnosi na isplatu naknade zarade ili refundaciju naknade koju je poslodavac već isplatio iz svojih sredstava. Ovo je važno jer je propisan različit rok za prenos sredstava poslodavcu u navedene dve situacije. Tako je predviđeno da kada filijala RFZO vrši prenos sredstava za naknadu zarade na poseban račun poslodavca radi isplate zaposlenom osiguraniku rok je 30 dana od dana podnošenja zahteva, a kada filijala RFZO vrši refundaciju isplaćenih sredstava za naknadu zarade poslodavcu rok je 15 dana od dana predaje zahteva filijali RFZO.


Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade izmenjen je u odnosu na stari zakon, pa umesto dosadašnjih tri meseca ovaj period obuhvata 12 meseci, odnosnoosnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlena lica čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zakonska novina je i ta da se u obzir uzima osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Po starom zakonu uzimala se u obzir samo osnovna zarada i uvećanje za minuli rad, a sada se sva uvećanja uračunavaju tako da je osnovica za obračun bolovanja kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu u svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada. Ovde se radi o značajnoj izmeni jer se do sada uzimala samo prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. Sada se za mesece u kojima nije radio računa minimalna zagarantovana zarada.


Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa.


Novim zakonom izmenjen je i način usklađivanja naknade zarade, do čega dolazi kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca. Tako se sada osnov za naknadu zarade usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Do sada se usklađivanje radilo sa kretanjem prosečne zarade kod poslodavca.


Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi važne promene kada je u pitanju utvrđivanje i obračun naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad.

Ovlašćenja izabranog lekara, kada je u pitanju utvrđivanje privremene sprečenosti za rad su veća, ali je time povećana i njihova odgovornost, a praksa će pokazati (uglavnom kroz broj zahteva za proverom bolovanja koja je utvrdio izabrani lekar, koji će poslodavci izvesno podnositi lekarskom komisijama) da li je proširenje perioda u nadležnosti lekara korak u dobrom smeru.

Za razliku od ove odredbe koju je teško oceniti pre stupanja na snagu, sasvim je izvesno da je veoma pozitivna promena mogućnost produžavanja bolovanja zbog nege deteta sve do 18. rođendana deteta, kao i isplata u visini od 100% od zakonske osnovice. Time se donekle olakšava težak položaj roditelja čija deca zahtevaju neprestanu brigu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, pa se bar do punoletstva mogu tome potpuno posvetiti bez balasta prečestih odlazaka kod lekara ili lekarske komisije i bez ograničenja takvog bolovanja na 4 meseca u godini. Sada je predviđen odlazak na lekarsku komisiju na svakih 6 meseci radi produženja bolovanja, a naknada plate se isplaćuje u punom iznosu, te ni ekonomnski efekat ove novine nije zanemarljiv.

Što se tiče odredbi o obračunavanju naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, uvećanje perioda koji ulazi u osnovicu sa 3 na 12 meseci i uzimanje minimalne zarade za one mesece u kojima nije ostvarena zarada, mogu negativno da utiču na određene osiguranike koji nemaju svih 12 meseci unazada zaradu, pa će im se umesto onoga što inače zarađuju uzimati minimalna zarada za mesece u kojima nisu ostvarili platu.  Efekat novih zakonskih odredbi na ove osiguranike čini se kolateralnom štetom namere da se obeshrabri potpisivanje ugovora o radu koji su sklapani jedino radi izvesne isplate održavanja trudnoće, a ne zbog potrebe za zapošljavanjem, a čega je bilo u praksi. Bilo je dovoljno da se potpiše ugovor o radu kojem bi bila iskazana veoma visoka zarada i da taj iznos bude jedini koji ulazi u osnovicu za obračun naknade. Nije čak bilo neophodno ni da ta jedna zarada bude isplaćena, ona je kao takva činila prosečnu zaradu i bila osnovica za isplatu naknade zarade. Sada to više neće biti slučaj jer će se za one mesece u kojima plate nije bilo uzimati minimalna zarada.

Pozitivna je promena i činjenica da se kod obračuna osnovice za naknadu zarade uzima cela zarada, odnosno zarada sa svim uvećanjima, a ne samo uvećanje za minuli rad, što je bio slučaj sa prethodnim zakonom. Ovo će omogućiti  da se uzme u obzir sve ono što je osiguranik svojim radom prihodovao i što čini mnogo realniju osnovicu za obračun naknade zarade koja se isplaćuje tokom bolovanja.


Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

(U prilogu je tabelarni prikaz najvažnijih razlika između novog i starog zakona)

Zakon o zdravstvenom osiguranju

STARI ZAKON NOVI ZAKON
Izabrani lekar ceni privremenu
sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad 		Izabrani lekar utvrđuje privreme- nu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad  
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti
za rad koji je duži od šest dana od
poslednjeg dana prethodne
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade
zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u
ukupnom trajanju od 30 dana u
periodu od 45 dana. 		U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede,
sa prekidom između sprečenosti
za rad koji je duži od šest dana od
poslednjeg dana prethodne
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u
ukupnom trajanju od 60 dana u
periodu od 90 dana.  
Nisu postojale odredbe o gubitku prava na isplatu naknade zarade
ako se ne podnese dokaz o
podnetom zahtevu invalidskoj komisiji. 		Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana
upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje
postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i
invalidsko osiguranje i da o tome
pismenim putem obavesti
Republički fond za zdravstveno
osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva.
Nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet
zahtev invalidskoj komisiji
U slučaju teškog oštećenja
zdravstvenog stanja deteta zbog
teškog oštećenja moždanih
struktura, maligne bolesti, ili
drugog teškog pogoršanja
zdravstvenog stanja deteta,
drugostepena lekarska komisija
Republičkog fonda može, na
predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na
tercijarnom nivou zdravstvene
zaštite u kojoj se dete leči, a po
uputu izabranog lekara, produžiti
pravo na naknadu zarade zbog
nege člana uže porodice do 4 meseca 		U slučaju teškog oštećenja
zdravstvenog stanja deteta zbog
teškog oštećenja moždanih
struktura, maligne bolesti, ili
drugog teškog pogoršanja
zdravstvenog stanja deteta,
drugostepena lekarska komisija
Republičkog fonda može, na
predlog zdravstvene ustanove
koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po
uputu izabranog lekara, produžiti
pravo na naknadu zarade zbog
nege člana uže porodice sve dok
dete ne navrši 18 godina života  
Visina naknade zarade za vreme
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana
porodice-deteta kod kojeg je
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni
drugostepene lekarske komisije)
iznosi 65% od osnovice za obračun naknade zarade 		Visina naknade zarade za vreme
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana
porodice-deteta kod kojeg je
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni
drugostepene lekarske komisije)
iznosi 100% od osnovice za
obračun naknade zarade
Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade
tokom bolovanja obuhvata 3
meseca, odnosno osnov za
naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna 3 meseca pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad. 		Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade
tokom bolovanja obuhvata 12
meseci, odnosno osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci
pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad.  
Kod izračunavanja osnovice za
obračun naknade zarade tokom
bolovanja uzima se u obzir samo
osnovna zarada i uvećanje za
minuli rad 		Kod izračunavanja osnovice za
obračun naknade zarade tokom
bolovanja uzima se u obzir
osnovna zarada, deo zarade za
radni učinak i uvećana zarada
(dakle sva uvećanja)  
Ukoliko osiguranik nije ostvario
zaradu u sva 3 meseca koji
prethode mesecu u kojem je
otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u
tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu
zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. 		Ukoliko osiguranik nije ostvario
zaradu u svih 12 meseci koji
prethode mesecu u kojem je
otvorio bolovanje, osnov za
naknadu zarade čini prosečan
iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije
ostvario zaradu uzima se
zagarantovana minimalna zarada.
Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna os-novica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura-nje u kalendarskom tromesečju ko-je prethodi tromesečju u kojem je nastupilo bolovanje, a ako je u pre-todnom tromesečju bio osiguran kraće po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnom tromesečju osnov za naknadu zarade či-ni osnovica utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečje Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura- nje u 12 meseci koji prethode mese-cu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostal- ne delatnosti osnov za naknadu za-rade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za pla-ćanje doprinosa.  
Kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja duže od dva ka-lendarska meseca osnov za nakna-du zarade usklađuje sa kretanjem
prosečne mesečne zarade po
zaposlenom  kod poslodavca 		Kada osiguranik prima naknadu zarad iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja duže od
dva kalendarska meseca osnov za naknadu zarade usklađuje sa
kretanjem prosečne mesečne
zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku
   
Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Povreda radne discipline: Šta je osnov za davanje otkaza zaposlenom

Trudničko bolovanje za preduzetnice
Prijavi se i postavi komentar

(200) komentari

Anamarija Ilic 08. 09. 2022.

Poštovani, bila sam na porodiljskom do 29.7.2022. Nakon toga sam otvorila bolovanje od 30 dana koje je trajalo do 2.9.2022 to je petak receno mi je da je subota slobodan dan za tu nedelju i da se u nedelju 4.9 vracam na posao, moje pitanje je da li je to ispravno i da li se vikend racuna u bolovanje ili samo radni dani, jer mislim da sam trebala da krenem od ponedeljka 5.9.2022 i da li to negde u zakonu pise? Hvala

    Milan Predojevic 09. 09. 2022.

    Poštovana
    Svaki dan za koji lekar ili lekarska komisija utvrde da ste privremeno sprečeni za rad, računaju se u bolovanje, bez obzira da i je reč o vikendu ili radnom danu.
    Pozdrav

Dragana Andric 25. 04. 2022.

Dobar dan mozete li mi reci na bolivanju sam bila 22 dana a plata mi je minimalac 35 hiljada koliko poslidavac treba da mi odbije od plate mislim koliko iznosi tih 65 posto a pritom povreda na radu je inace radim odrzavanje zgrada radila sam i moje i koleginicine zgrade na mesecnom nivou imala sam 104 zgrade sada idem na fizikalnu terapiju imam artritis upalu svih zglobova isilarguju molim vas mi odgovorite sta da radim

    Milan Predojevic 25. 04. 2022.

    Poštovana
    Zakonom o radu određeno je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
    1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;
    2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.
    Imajući u vidu navedeno, ako je poslodavac prijavio povredu na radu filijali RFZO, imate pravo na nakandu zarade u visini od 100% od zakonske osnovice, koju čini prosečna zarade koju ste ostvarili u poslednjih 12 meseci. Međutim, s obzirom da radite za minimalac, a da bolovanje ne može biti manje pd minimalne zarade, čak i da se u konkretnom slučaju ne radi o povredi na radu (kada je naknada zarade 65% od zakonske osnovice), već o povredi van rada, opet ne možete da dobijate bolovanje u iznosu manjem od minimalne zarade.
    Pozdrav

Zarko Nikolic 24. 04. 2022.

Dobar dan imam jedno pitanje za vas? Imam ugovor na odredjeno u trajanju mesec dana, a kod poslodavca radim 2 mesece ukupno, plata mi je minimac. Zanima me koliko bih bio placen na bolovanju do 30 dana?

    Milan Predojevic 25. 04. 2022.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada.
    S obzirom na navedeno, imali biste pravo na nakandu zarade u visini minimalne zarade.
    Pozdrav

Korisnik 8041754951 11. 04. 2022.

Poštovani, koristila sam bolovanje radi nege deteta do 3 godine od 17.1 do 31.1,zatim sam dobila koronu i bila na bolovanju od 1.2 do 20.2,zatim se dete razboleli od mene i ponovno otvaram bolovanje na dete do 3 godine od 21.2 do 28.2. Od 1.3. do 16.3 bila sam u bolnici,zbog otežanog disanja,zatim od 17.3 ukočenost i nemogućnost ustajanja iz kreveta. Bolovanje zatvaram sad 15.4 jer ističe 90 dan bolovanja po različitim osnovama. 18.4 počinjem da radim. Recite mi postoji li mogućnost ponovnog otvaranja bolovanja od 4.maja bez odlaska na komisiju? Znači imam prekid bolovanja od 15 dana

    Milan Predojevic 12. 04. 2022.

    Poštovani
    Zakonom je propisano da u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od zakonskih razloga (npr nega deteta), a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad (npr bolest), dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Međutim, u navedenom slučaju zakon određuje da je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 90 dana ukupne sprečenosti za rad. S obzirom da zakon ističe sintagmu „bez prekida“, a kod Vas je nastupio prekid od 15 dana, mišljenja sam da ne morate da idete na komisiju.
    Pozdrav

      Korisnik 8041754951 12. 04. 2022.

      Hvala Vam puno na brzom odgovoru.

      Korisnik 8041754951 12. 04. 2022.

      Znači mogu da otvorim novo bolovanje od 4.maja bez odlaska na komisiju i od tada važi ono pravilo 60 od 90? To mi nije jasno

        Milan Predojevic 12. 04. 2022.

        Poštovana
        Upravo tako. Pravilo 60 dana sa prekidima u 90 dana zakon propisuje samo u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad. Naime, prema zakonu, dani sprečenosti za rad se tada ne povezuju u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad. Ovo pravilo nije propisano kada do prekida bolovanja dolazi jer se menja zakonski razlog bolovanja (u Vašem slučaju nega deteta, pa bolest). Zakon tu kaže ono što sam citirao u prethodnom odgovoru: u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od zakonskih razloga (npr nega deteta), a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad (npr bolest), dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Međutim, u navedenom slučaju zakon određuje da je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 90 dana ukupne sprečenosti za rad (dakle kada se menja zakonski razlog ali se odsustvuje sa posla 90 i više dana neprekidno). Shodno navedenom, mišljenja sam da 04. maja biste mogli otvoriti bolovanje kod lekara. Naravno, Vi ne možete da planirate bolovanje. To je nesšto što zavisi od Vašeg zdravstvenog stanja i ocene lekara.
        Pozdrav

          Korisnik 8041754951 12. 04. 2022.

          Hvala puno.

Korisnik 993acbf2dd 07. 03. 2022.

Postovani,molim Vas za pomoc,da li mozete da mi pomognete,naime dr sam opste prakse i zbunjuje me pravilo 60 u 90 dana vezano za bolovanja kada se ne spajaju bolovanja,obzirom da se tumaci na razlicite nacine.Naime imam slucaj pacijenta koji je bio na bolovanju od 16.08.2021-23.11.2021. osnova povreda van rada.Ponovno bolovanje mu je otvoreno 31.01.2022. ,isti osnov -povreda van rada. Sada postoji nedoumica kada je pacijenta potrebno poslati na lekarsku komisiju, Da li racunam period od 90 dana od 31.01. unazad 90 dana i da li mi onda i prethodno bolovanje ulazi u racunicu od ukupno 60 dana (po mom tumacenju,90 dana unazad je 30.10. i samim tim kaci i 25 dana prethodnog bolovanja, pa bi tome pacijenta trebalo uputiti na LK, medjutim na LK su mi rekli da pacijent ima sad pravo kontinuirano biti 60 dana na bolovanju od 31.01. obzirom da je od prethodnog bolovanja proslo vise od mesec dana…) Da li mozete molim Vas da mi kazete Vase strucno misljenje, unapred zahvalna

    Milan Predojevic 08. 03. 2022.

    Poštovana
    Zakon o zdravstvenom osiguranju navedeno pitanje reguliše na sledeći način: U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Međutim, u opisanom slučaju prekida dužeg od 6 dana, zakon dalje kaže da je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana od dana koji prethodi privremenoj sprečenosti za rad nastaloj posle prekida privremene sprečenosti za rad. Po meni u konkretnom slučaju u poslednjih 90 dana koji prethode ovom poslednjem bolovanju pacijent nema 60 dana ukupnog bolovanja, da bi bio upućen na lekarsku komsiju. Posmatrajući od 31.01.2022. godine 90 dana unazad on ima, kako ste Vi dobro izračunali, ukupno 25 dana bolovanja. Međutim, da bi bio upućen na lekarsku komsiiju morao bi da ima 60 dana bolovanja u periodu od 02.11.2021.-30.01.2022. godine. Pošto to nije slučaj, moje je mišljenje da ste Vi kao izabrani lekar nadležni za ocenjivanje bolovanja za prvih 60 dana počev od 31.01.2022. godine. S druge strane, ne vidim da je zakon na bilo koji način odredio rok od 30 dana koji pominje lekarska komisija. Prema tome, zaključak do koga sam došao primenom navedene zakonske odredbe na konkretni slučaj je isti kao u komisije, ali su nam obrazloženja vrlo različita. Mišljenja sam da uopšte nije bitna činjenica da je prošlo više od 30 dana od prethodnog bolovanja. Taj rok zakon uopšte ne pominje.
    Pozdrav
    Pozdrav

      Korisnik 993acbf2dd 08. 03. 2022.

      Hvala puno na brzom odgovoru! Clan navedeni je potpuno konfuzan i dosta se tumaci proizvoljno. Hvala jos jednom,puno ste mi pomogli!

Maja Zdravkovic 01. 02. 2022.

Postovani, da li mi mozete pojasniti kako se obracunava bolovanje za dan kada je bio drzavni praznik? Odnosno ako je bolovanje trajalo npr 5 dana, a u tih 5 dana je bio i Bozic. Da li se 65% obracunava na 5 dana ili na 4?
Pozdrav

    Milan Predojevic 01. 02. 2022.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i
    ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. S obzirom na navedeno, mišljenja sam da poslodavac ne može da Vam isplati manju naknadu od one koju garantuje zakon. Prema tome, bez obzira što ste u tom periodu bili privremeno sprečeni za rad, stava sam da se primenjuje citirana zakonska odredba po kojoj za dan praznika koji je neradni dan dobijate naknadu pune prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci.
    Pozdrav

Marina Bojovic 29. 01. 2022.

Postovanje, molim Vas za odgovor. Imam 34 godine, operisala karcinom dojke, hmterapije zavrsila(tu se poslodavac “naljutio” jer sam na otvorila bolovanje).
Sada je tacno pet meseci i cekam jos jednu operaciju, salju me na invalidsku komisiju uskoro . Moje pitanje je posto ja ne zelim invalidsku u obavezi sam da izadjem na nju ali sta se posle toga desava kada je odbijem? Ili da li mogu pre toga da zatvorim bolovanje i trazim sporazumni otkaz(6 godina radim u istoj firmi) kako bi dobila bar jos neki mesec od biroa da bih se oporavila od svega.
Iskreno unapred hvala na odgovoru

    Milan Predojevic 31. 01. 2022.

    Poštovana
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da u slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ (lekarska komisija RFZO), dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti. Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i invalidsko osiguranje i da o tome pismenim putem obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva.
    Činjenicu postojanja invalidnosti i njen uzrok utvrđuje organ veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje svojim nalazom, mišljenjem i ocenom u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
    Na kraju, treći relevantan propis je Zakon o radu, koji određuje da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.
    Shodno svemu navedenom, ako se u zakonom uređenom postupku utvrdi da ste potpuno izgubili radnu sposobnost, radni odnos prestaje-nezavisno od Vaše volje ili volje poslodavca. Ukoliko bi prvostepenom odlukom kod RFPiO bio utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, jedino biste mogli da uložite žalbu na rešenje doneto u prvostepenom postupku, gde biste medicinskom dokumentacijom dokazivali da nije nastupio potpuni gubitak radne sposobnosti. Skrećem pažnju da invalidnost postoji kada postoje takve promene u zdravstvenom stanju da se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Verujem i iskreno želim da to kod Vas nije slučaj, u kom slučaju ne biste imali problem koji pominjete.
    Što se tiče mogućnosti izbegavanja invalidske komisije, odnosno da pre toga zatvorite bolovanje i recimo uzmete godišnji odmor, sprečili biste 6 neprekidnih meseci bolovanja, i lekar ili komisija RFZO ne bi bili obavezni da Vas upute na invalidsku komisiju (ali bi to i dalje mogli da urade, ako ocene da zdravstveno stanje ukazuje na invalidnost). Naravno, potrebno je da se o tome dogovorite sa poslodavcem, odnosno da Vam odobri godišnji odmor.
    Ukoliko postignete sporazumni prestanak radnog odnosa, nažalost ne biste dobili novčanu naknadu od biroa, jer Vam ista ne pripada kod sporazumnog prestanka radnog odnosa.
    Pozdrav i sve najbolje Vam želim

Milena Rajacic 12. 01. 2022.

Poštovani Milane, hvala za odličan tekst. Zanima me samo još jedna stvar – ako možete da podelite sa nama informaciju – koliko se plaća privremena sprečenost za rad u trajanju od 3 dana? Da li 100% ili umanjeno? Ako je umanjeno, onda koliko? Hvala najlepše unapred.

    Milan Predojevic 13. 01. 2022.

    Poštovana
    Visina naknade zarade ne zavisi od dužine trajanja privremene sprečenosti za rad, već od zakonskog osnova za sprečenost za rad. Ako se radi o povredi na radu ili trudničkom bolovanju, naknada zarade se plaća 100% od zakonskog osnova, bez obzira na to koliko dana traje. Dakle presudan je razlog sprečenosti za rad za koji zakon vezuje nakandu zarade od 100%, a ne dužina trajanja bolovanja.
    Pozdrav

Nataša Gostović 03. 12. 2021.

Poštovani,

koristila sam bolovanje za negu deteta do 3 godine i za tih 9 dana bolovanja mi poslovadac nije isplatio naknadu, već moram čekati uplatu od strane RFZO-a koja će biti nekad…

Obrazloženje koje sam dobila je da bolovanje na dete ne spada u bolovanje do 30 dana za koje troškove snosi poslodavac, pa me zanima da li je ovo Zakonom regulisano ili se jednostavno poslodavac ovako opredelio?

    Milan Predojevic 03. 12. 2021.

    Poštovana Nataša
    Članom 101.stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad koji su definisani istim zakonom, za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond zazdravstveno osiguranje.
    Izuzetno od navedenog, prema članu 101. stav 2. istog zakona, naknada zarade obezbeđuje se osiguraniku iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od prvog dana sprečenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva kao i osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu, za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine.
    Shodno navedenom, tačno je da naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u Vašem slučaju plaća RFZO od prvog dana, ali poslodavac mora da preda filijali RFZO dokumentaciju neophodnu za obračun nakande zarade.
    Srdačan pozdrav

Svetozar Rakic 26. 10. 2021.

Postovanje Milane. Interesuje me da li postoji pravo na naknadu ako je bolovanje preko 90 dana? Ako postoji da li se racuna 90 ili 91 i vise dana bolovanja?

    Milan Predojevic 27. 10. 2021.

    Poštovani Svetozare
    Ako sam Vas dobro razumeo,odnosno ako je Vaše pitanje da li možete da budete na bolovanju duže od 90 dana, odgovor je da dužina sprečenosti za rad zavisi od ocene stručno-medicinskog organa u postupku. Konkretno, dok god lekarske komisije RFZO budu produžavale bolovanje, dotle će filijala RFZO da plaća naknadu zarade, pa makar trajalo i duže od 90 dana.
    Pozdrav

Ivana Arsic 19. 10. 2021.

Postovani Milane.

I ja imam slicno pitanje.
Bila sam sa bebom na bolovanju 26 dana dok sam na starije dete otvorila bolovanje 15 dana.Kasnije sam od ginekologa otvorila 30 dana.Sada bih uzela GOdisnji odmor od 3 nedelje.Da li cu nakon toga moci opet da otvorim bolovanje na sebe ili na dete?Hvala

    Milan Predojevic 20. 10. 2021.

    Poštovana
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od zakonskih razloga (npr nega deteta, kao kod Vas), a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad iz ovog zakona (kod Vas bolovanje kod ginekologa), dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.
    U tom slučaju , izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 90 dana ukupne sprečenosti za rad. To konkretno znači da ako ste sa bebom bili na bolovanju 26 dana, pa odmah nakon toga zbog nege starijeg deteta otvorili bolovanje 15 dana, potom kod ginekologa otvorili 30 dana, Vi ste imali ukupno 71 dan bolovanja i niste trebali da završite na lekarskoj komisiji (nije bilo 90 dana). Ako lekar bude smatrao da je to neophodno, nakon toga moći ćete opet da otvorite bolovanje na sebe ili na dete.
    Pozdrav

Ivana Arsic 19. 10. 2021.

Postovani hvala na odgovoru.
Da li je moguce bolovanje prekinuti godisnjim odmorom pa onda mastaviti jos narednih 30 dana,i koliko taj prekid mora da bude da se ne bi izlazilo na komisiju .Hvala.

    Ivana Arsic 19. 10. 2021.

    Hocu da pitam,ako iskoristim npr 16 dana godisnjeg odmora i nakon toga otvorim opet bolovanje od 30 dana (bice 60 dana na mene,i ukupno fuze od 90 dana po razlicim osnovama)da li cu morati na komisiju.

      Milan Predojevic 19. 10. 2021.

      Poštovana Jelena
      Mišljenja sam da u opisanom slučaju, bez obzira što biste imali prekid između dva bolovanja godišnjim odmorom, morate biti upućeni na lekarsku komisiju jer imate 60 dana bolovanja u okviru perioda od 90 dana.
      Pozdrav

    Milan Predojevic 19. 10. 2021.

    Poštovana Jelena
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.
    U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.
    Prema tome, ukoliko napravite prekid godišnjim odmorom koji je duži od šest dana, dva bolovanja se neće povezati.
    Međutim, postoji dodatno pravilo. Zakon dalje određuje da je u navedenom slučaju (dva bolovanja između kojih je prekid duži od 6 daa) izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana od dana koji prethodi privremenoj sprečenosti za rad nastaloj posle prekida privremene sprečenosti za rad. Dakle, ako u okviru perioda od 90 dana, počev od prvog dana bolovanja, skupite ukupno 60 dana bolovanja, moraćete biti upućeni na lekarsku komisiju. Primera radi, ako ste na bolovanju 50 dana, pa prekinete to godišnjim odmorom, a zatim odmah nakon godišnjeg ponovo otvorite bolovanje, Vi biste posle deset dana bolovanja imali ukupno 60 dana sprečenosti za rad i lekar bi trebao da Vas uputi na komisiju.
    Pozdrav

Ivana Arsic 19. 10. 2021.

Postovani.
Da li se bolovanje koje je otvarano na decu do 3 godine i starije dete preko 3 godine i bolovanje na mene do 60 dana upucuje na lekarsku komisju.Konkretno,nakon porodiljskog bila sam na bolovanju na bebu do 2x 15 dana pa na dete od 6 godine,a kasnije me kardiolog uputio na bolovanje do 2 meseca.Da li cu po isteku prvih 30 dana bolovanja na mene morati na lekarsku komisiju.
Hvala

    Milan Predojevic 19. 10. 2021.

    Poštovana Jelena
    Zakonom o zdravstvenom osiguranjeu određeno je da u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od razloga iz zakona (u Vašem slučaju nega bolesnog člana uže porodice), a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog zakonskog razloga privremene sprečenosti za rad (u Vašem slučaju zbog bolesti), dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Međutim, zakon dalje propisuje da je u navedenom slučaju izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 90 dana ukupne sprečenosti za rad. Dakle ako skupite ukupno 90 dana bolovanja po svim osnovama, lekar će morati da Vas uputi na komisiju, bez obzira što se bolovanja iz različitih zakonom predviđenih razloga ne povezuju.
    Pozdrav

      Ivana Arsic 19. 10. 2021.

      Postovani hvala na odgovoru.
      Da li je moguce bolovanje prekinuti godisnjim odmorom pa onda mastaviti jos narednih 30 dana,i koliko taj prekid mora da bude da se ne bi izlazilo na komisiju.Hvala.

Miša Uzelac 01. 08. 2021.

Postovani,
Na bolovanju sam 60 dana i cekam odgovor lekarsjke komisije medjutim on ne stize a firma zahteva da se doznaka za bolovanje (hranarina zbog prelaska iz jednog u drugi mesec) dostavi najkasnije do prvog radnog dana u sledecem mesecu. sta da radim? Moram li onda cekati korekciju zarade jer lekar bez odgovora komisije ne sme da mi produzi ni zakljuci bolovanje tako da ne znam sta da radim?
Unapred zahvalan na odgovoru

    Milan Predojevic 02. 08. 2021.

    Poštovani
    Izabrani lekar putem elektronske pošte šalje lekarskoj komisiji filijale RFZO u Vašem gradu dokumentaciju radi produžetka bolovanja. Ne bi trebalo da se čeka sa odgovorom, s obzirom da je obično praksa da se takvi predmeti rešavaju istog dana. Nakon što dobije ocenu lekarske komnisije, lekar odmah može da izda doznaku za bolovanje. Nisma siguran na šta mislite kada kažete „moram li čekati korekciju zarade“ jer od ovoga što ste Vi naveli da je problem ne zavisi visina naknade zarade, niti to može da utiče na bilo kakave korekcije u tom pogledu.
    Pozdrav

Vladimir Milojkovic 29. 07. 2021.

Dobro veče
Od skoro sam potpisao ugovor za stalno a bio sam preko agencije pa me zanima hteo bih da idem na bolovanje 10-15 dana,da li bi imao neke probleme na poslu ( tipa promena radnog mesta tj neke komplikacije)pošto sam od skoro za stalno…

    Milan Predojevic 30. 07. 2021.

    Poštovani Vladimire
    Ukoliko Vaš izabrani lekar utvrdi da ste privremeno sprečeni za rad zbog bolesti, imate pravo na naknadu zarade tokom tog bolovanja i ne možete da imate bilo kakav problem zbog toga. Zakon strogo zabranjuje postupanje poslodavca prema zaposlenom koje bi bilo motivisano time što je zapsoleni koristio bolovanje.
    Pozdrav

Željko Plavšić 30. 06. 2021.

Poštovani,
Ako BiH mogao dobiti objašnjenje za sledeću situaciju, na bolovanju sam bio duže od 30 dana, ali kraće od 60, prvo bolovanje sam dobio minimalac, a drugo bolovanje je ono što me zanima, firma mi je uplatila 10000 tj 30%, da li država uplaćuje ostalo ili kako to funkcioniše?I šta u situaciji ako ja prestanem da radim a još mi nije isplaćena razlika bolovanja, ko to uplaćuje, država direktno na moj račun ili država bivšoj firmi da mi uplati na račun?Hvala

    Milan Predojevic 30. 06. 2021.

    Poštovani Željko
    Prvih 30 dana bolovanja plaća poslodavac, od 31. dana RFZO. Drugo bolovanje, kako ga Vi nazivate, isplaćuje se na taj način da poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Poslodavac vrši obračun i naknade zarade koju plaća država (to jest Republički fond za zdravstveno osiguranje-RFZO) u skladu sa zakonom i dostavlja ga filijali RFZO, uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala RFZO utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna kji je dostavio poslodavac, prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca, koja je poslodavac dužan da uplati zaposlenom. Poslodavac može iz svojih sredstava da isplati naknadu zarade i kada se ta naknada obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, s tim da je filijala RFZO dužna da isplaćene iznose naknadi poslodavcu u roku od 15 dana od dana predaje zahteva filijali, uplatom na poseban račun poslodavca. Rokovi se računaju od dana dostavljanja kompletne dokumentacije filijali. Prema tome, ne može firma da plati 30% bolovanja, pa da čeka ostatak od države. Ili poslodavac plać kompletno bolovanje, pa od države dobije refundaciju tih sredstava, ili traži od države sredstva da bi uplatio bolovanje. Tih 30% jedino može da bude situacija da poslodavac odluči (a to nije dužan) da iz svojih sredstava plati razliku između bolovanja koje plaća država i pune plate (pošto država plaća 65%)
    Pozdrav

Igor Mladenovic 25. 05. 2021.

Imam u planu da otvorim bolovanje 2 meseca, a ugovor mi vazi jos mesec ipo. Zanima me da li mi se produzava ugovor Ili ne. Hvala na odgovoru!

    Milan Predojevic 26. 05. 2021.

    Poštovani Igore
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osiguranik primao zaradu, odnosno platu u skladu sa propisima o radu, da nije nastupila privremena sprečenost za rad. Izuzetno od navedenog, ako je privremena sprečenost za rad nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada zarade pripada osiguraniku od prvog dana sprečenosti i za sve vreme njenog trajanja, kao i posle prestanka radnog odnosa osiguranika, do prestanka uzroka privremene sprečenosti za rad po oceni stručno-medicinskog organa. Prema tome, samo ako je bolovanje nastalo kao posledica povrede na radu ili profesiobnalne bolesti, naknada nastavlja da Vam se plaća iz sredstava RFZO, i nakon prestanka radnog odnosa. Dakle, čak i u tom slučaju se ne produžava ugovor o radu, već se samo produžava isplata naknade zarade. Shodno svemu navedenom, jasno je da nema osnova za produžetak ugovora o radu samo zbog toga što ste privremeno sprečeni za rad.
    Pozdrav

Maja Stojkovic 17. 02. 2021.

Postovani,zbog jake prehlade bez korone,covid ambulanta mi jr otvorila bolovanje.Zbog upornog kaslja,uz dodatne analize otkrivena mi je trombofilija,gustina krvi ispod 1,i bolovanje mi je produzeno na 60 dana.Nisam isla na komisiju jer sam se plasila gubitka posla,pa sam bolovanje sama prekinula.Na bolovanju sam bila od 15. decembra 2020 do 12. 02.2021.Decembarska plata mi je isplacena u celosti tj.100 %.Medjutim januarska plata mi je isplacena samo 15400 ( da kazem samo da mi je plata 37700).Od te uplate je proslo 5 fana,za ostatak niko nista ne zna,jedan odgovor je bio pa bila si na bolovanju ceo mesec.Inace u firmu radim 8 god.Intetesuje me koliko mi je ostalo neisplacenog dela plate,posto nikada nisam bila tako dugo na bolovanju.Izvinite na dugom postu.I hvala na odgovoru.

    Milan Predojevic 18. 02. 2021.

    Poštovana Majo
    Kod bolovanja zbog bolesti ili povrede van rada, što je slučaj kod Vas, naknada zarade se isplaćuje u visini od 65% od zakonske osnovice, koju čini prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci pre bolovanja. Ukoliko je poslodavac isplatio 100% od zakonske osnovice, to je onda učinio po osnovu opšteg akta koji važi u Vašoj firmi (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu),a ne po osnovz zakona. Što se tiče isplate od samo 15400 dinara za januar, pretpostavljam da je reč o delu naknade zarade za taj mesec koji ide na teret poslodavca. Radi se o tome da naknada zarade kod bolesti van rada za prvih 30 dana ide na teret poslodavca, a od 31.dana na teret RFZO. S obzirom na navedeno, kod Vas bolovanje od 15.12.2020. godine do 13.01.2021. godine ide na teret poslodavca i verovatno Vam je samo to isplaćeno, to jest da 15400 dinara predstavlja naknadu za period 01.01-13.01.2021. godine. Preostali deo bolovanja ide na teret RFZO. Poslodavac je u obavezi da filijali RFZO dostavi dokumentaciju potrebnu za obračun bolovanja i RFZO će isplatiti poslodavcu naknadu zarade, koju je on potom dužan da isplati Vama. Pretpostavljam da za ostatak bolovanja čekate uplatu pd RFZO.
    Pozdrav

Milan Predojevic 19. 08. 2020.

Poštovani
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada (ako je bolest ili povreda u vezi sa radom-100%). Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan godišnjeg odmora. Isti zakon definiše i pojam zarade kada kaže da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Posebno je naglašeno šta se pod zaradom u smislu ovog zakona ne smatra, te se na osnovu tih odredbi može zaključiti da regres i topli obrok spadaju u zaradu.
Pozdrav

Željko Furtula 16. 07. 2020.

Poštovani,
Radnica je prijavljena u februaru 2020.Radila je februar,mart,april i maj da bi 01.06.2020 otvorila trudničko.
Tokom tih meseci imala je i sate plaćenog odsustva zbog vanrednog stanja,malo redovnog rada,bolovanja,godišnjeg odmora i isplate godišnjeg odmora.
Nije pre februara radila.
Pitanje je šta ulazi u obračun bolovanja do 30 dana za jun mesec i da li se uzima prosek ova 4 meseca od kad je prijavljena ili 12 meseci, a za ostale mesece koje nije radila u prosek stavljamo minimalac?

Unapred zahvalna,

    Milan Predojevic 17. 07. 2020.

    Poštovani Željko
    Isplata naknade zarade za prvih 30 dana trudničkog bolovanja, koja ide na teret poslodavca, regulisana je sledećom odredbom Zakona o zdravstvenom osiguranju: U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade, koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnov za naknadu zarade čini prosečna zarade ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. U slučaju kada je zaposleni radio manje od dvanaest meseci pre započinjanja korišćenja naknade zarade, naknada zarade obračunava se na osnovu zarade koja je isplaćena u navedenom periodu. U konkretnom slučaju zaposlena je radila 4 meseca, a ne svih prethodnih 12 meseci. Naknada zarade obračunava se na osnovu zarade koju je zaposlena ostvarila za 4 meseci rada i na osnovu efektivnih sati rada u ta 4 meseca. Dakle računate prosečnu zaradu koja je ostvarena u poslednjih 12 meseci srazmerno broju odrađenih sati.
    Pozdrav

Stefana Egeric 07. 07. 2020.

Postovani, do 1 marta sam bila zaposlena preko agencije za firmu u kojoj sam preko 4 godine, od prvog marta sam potpisala ugovor direktno sa firmom. Posto sam danas otvorila bolovanje kako se meni racuna prosek zarade u poslednjih 12 meseci ako sam ja sa agencije presla direktno za firmu da radim? Da li se racuna prosek 12 meseci ili drugacije?
Pozdrav,

    Milan Predojevic 08. 07. 2020.

    Poštovana Stefana
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je sledeće:
    Osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike zaposlene, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Zakon ne određuje da se radi isključivo o zaradi kod trenutnog poslodavca, već o zaradi ostvarenoj u poslednjih 12 meseci-bilo kod sadašnjeg, bilo kod prethodnog poslodavca. Prema tome, uzeće se u obzir zarada koju ste ostvarili i kada ste u formalnom smislu bili zaposleni u agenciji.
    Pozdrav

Milena Minic 19. 05. 2020.

Poštovani,

Ako osoba otvori bolovanje zbog nege punoletnog člana porodice (punoletnog tesko obolelog deteta) na 60 dana, pa odmah posle, bez prekida tj bez razmaka otvori opet bolovanje, samo je sada osnov bolest zaposlenog, da li se ta dva bolovanja povezuju u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade?
Trebalo bi da se povežu, s tim što su ovde osnovi totalno različiti, prvo je bilo za dete a posle je radnik otvorio bolovanje „za sebe“, pa se tu malo bunim..
Hvalaaa!

    Milan Predojevic 20. 05. 2020.

    Poštovana Milena
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz 7 različitih razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade. Dva od 7 razloga jesu i: privremena sprečenost za rad zbog bolesti ili povrede van rada i drugi: zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice. Zakon dalje određuje da u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od razloga iz ovog zakona, a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad, dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Dakle u Vašem slučaju otvara se novo bolovanje koje se ne povezuje sa prethodnim jer se radi o sprečenosti za rad iz dva različita zakonska razloga. Izabrani lekar jedino ima obavezu da vodi računa o upućivanju na lekarsku komsiiju RFZO jer je dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 90 dana ukupne sprečenosti za rad.
    Pozdrav

b005240b41337a5904f2951bf94f2d3c 18. 05. 2020.

Poštovani,

Interesuje me kako se obračunava obično bolovanje preko 30 dana kada je prijava na skraćeno radno vreme (4h) na minimalac. Da li će mi se isplatiti 65% od minimalca ili je u ovom slučaju drugačije? Unapred zahvaljujem na odgovoru.

Pozdrav!

    Milan Predojevic 19. 05. 2020.

    Poštovana
    Obračunava se na taj način da se utvrdi Vaša prosečna zarada po satu ostvarena u poslednjih 12 meseci i isplaćuje se 65% od tako utvrđene osnovice za 20 sati. Ova naknada zarade ne može sa bude niža od garantovane minimalne zarade po radnom času.
    Pozdrav

Slobodan Rankovic 16. 05. 2020.

Postovani dobar dan zanima me od kog iznosa se odbija plata kada si na bolovanju, od bruto primanja ili od neto tj od onog iznosa koji primamo hvala

    Milan Predojevic 17. 05. 2020.

    Poštovani Slobodane
    Dok ste na bolovanju plaćaju Vam se i doprinosi za socijalno osiguranje. Prema tome, radi se o bruto zaradi.
    Pozdrav

      Slobodan Rankovic 20. 05. 2020.

      Postovani zanima me da li je tacno da kada si na bolovanju poslodavac nesme da uplati platu ispod minimalca?

        Milan Predojevic 21. 05. 2020.

        Poštovani
        Po Zakonu o radu zaposleni ima pravo kod poslodavca na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada ( a ako je povreda na radu 100%, takođe ne može manje od minimalne zarade). Na isti način regulisana je i isplata bolovanja po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, kako bolovanja koje ide na teret poslodavca, tako i onog na teret RFZO. Prema tome, tačno je da ne sme da Vam plati naknadu zarade nižu od minimalne zarade.
        Pozdrav

Lidija Peric 16. 05. 2020.

Postovani,
Nisam razumela kolika je osnovica za isplatu zarade za prvih 60dana.
100% od proseka poslednjih sest zarada?
To se ne umanjuje ni posle 30dana kada naknadu isolacuje RFZO?

Ako se bolovanje preporuci i ide na komisiju koja to odobri, i posle 60dana,
Koja je osnova za isplatu. 100% od prosecnog dohotka u firmi u kojoj radim ili na pokrajimsdkom/republickom nivou?

Unapred hvala na odgovoru.
Pozdrav
Tanja

    Milan Predojevic 17. 05. 2020.

    Poštovana Tanja
    Kod trudničkog bolovanja plaća se 100% osnovice i za prvih 30 dana i za kasnije. Osnovicu za obračun naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad čini Vaša zarada ostvarena u 12 meseci koji prethode mesecu početka bolovanja, a ne republički prosek i ne za poslednjih 6 meseci. Ako je reč o trudničkom bolovanju plaća se 100% od zakonom utvrđene osnovice (kod „običnog“ bolovanja je 65%) Procenat isplate je isti i za prvih 30 dana koje plaća poslodavac i od 31.dana, kada plaća RFZO. Bolovanje prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, a od 61.dana lekarska komisija RFZO.
    Pozdrav

Maja Carica 06. 05. 2020.

Postovani,imam samo jos jedno krucijalno pitanje.Ako mi lekarska komisija zakljuci bolovanje,a odluka medicine rada je da sam nesposobna na godinu dana,da li mogu da se vratim na posao ,za vreme letnjeg raspusta?

    Milan Predojevic 07. 05. 2020.

    Poštovana
    Ukoliko lekarska komisija zaključi bolovanje to će značiti da su se okolnosti vezane za Vaše zdravstveno stanje promenile i morate tražiti od medicine rada da razmotri mogućnost izmene ocene, odnosno povratak na posao. Mišljenja sam da biste tada mogli da se vratite na posao.
    Pozdrav

Maja Carica 04. 05. 2020.

Dana 6.04.2020.Predala sa direktoru doznake za bolovanje,na teretu Rfzo,u pitanju je cetvrti mesec neprekidnog bolovanja,nadoknada za mart.Direktor skole je zahtev predeo tek 24.04.2020.Uz obrazlozenje da prvo zaposleni moraju da prime celokupnu martovsku platu,a ona se prima iz dva dela 6.i 21.u mesecu.Da li je to u zakonskom okviru ili je mogla predati zahtev ranije?Unapred zahvalna Maja Lazovic ,profesor srpskog jezika i knjizevnosti.

    Milan Predojevic 05. 05. 2020.

    Poštovana Majo
    Poslodavac je prema zakonu dužan da Vam isplati zaradu ili naknadu zarade do kraj meseca za prethodni mesec. Vi trenutno primate naknadu zarade od RFZO, tačnije iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na taj način da vrši obračun naknade zarade u skladu sa zakonom i dostavlja ga filijali RFZO, uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. S obzirom da isplata naknade zarade ide na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, dovoljno je da poslodavac preda zahtev filijali RFZO do kraja meseca za isplatu bolovanja za prethodni mesec i mišljenja sam da je time ispunio zakonski rok za isplatu zarade (naknade zarade). Takođe, poslodavac ne može da preda filijali zahtev za isplatu bolovanja za mart ukoliko za navedeni mesec nije uplatio zarade i doprinose za svoje zaposlene. S druge strane, poslodavac nije dužan da čeka novac od RFZO. Može da Vam isplati bolovanje zajedno sa platom za ostale zaposlene, a da od RFZO čeka nadoknadu tih sredstava. Izbor je na poslodavcu.
    Pozdrav

Maja Carica 04. 05. 2020.

Postovani,zamolila bih Vas da mi odgovorite na komplikovano pitanje jer advokati koje sam kontaktirala to nisu u stanju.Direktor skole poslao me je na periodicni lekarski pregled 8.11.2019.Medicina rada proglasila me je radno nesposobnom za period od jedne godine i predlogom da potom odom na procenu radne sposbnosti.11.12.2019 odstranjena sam sa radnog mesta profesora srpskog jezika i knizevnosti.Od tog momenta sam na neprekidnom bolovanju.Da li mogu izaci na procenu radne sposobnosti posle sest meseci neprekidnog bolovanja?Da li moram da cekam novembar 2020?Zbunjena sam,ne znam kako da postupim.Napominjem da trpim mobing od strane direktora.Radim devetnaest godina i protiv mene nije nikada pokrenut disciplinski postupak.Unapred zahvalna Maja Lazovic iz Kraljeva.Srdacan pozdrav.

    Milan Predojevic 05. 05. 2020.

    Pošovana Majo
    zakonom o radu propisano je da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti zavodi za medicinu rada vrše ocenu radne sposobnosti. S obzirom da je prema navedenim zakonskim odredbama služba medicine rada nadležni zdravstveni organ koji ocenjuje radnu sposobnost, te da je isti organ utvrdio da privremeno niste radno sposobni za obavljanje poslova na kojima ste raspoređeni po ugovoru o radu, mišljenja sam da je naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u Vašem slučaju zakonit način za rešavanje nastale situacije. Ukoliko je nalazom medicine rada predviđeno da obavite kontrolu za godinu dana, a Vi želite da to obavite ranije, mišljenja sam da je neophodno da navedenom zdravstvenom organu dostavite novu medicinsku dokumentaciju koja će govoriti u prilog činjenici da je došlo do poboljšanja zdravstvenog stanja i da zahtevate ponovno ocenjivanje sposobnosti za rad. Napominjem i da je Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano da u slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ, dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.
    Srdačan pozdrav

Marko Cap 29. 04. 2020.

Dobro vece Milane, kako se racunaju dani na bolovanju, 60 radnih dana ili svi dani provedeni na bolovanju ukljucujuci i vikende?

    Milan Predojevic 30. 04. 2020.

    Poštovani Marko
    Računaju se svi dani, dakle i vikend. Izabrani lekar vodi bolovanje 60 dana, a ne 60 radnih dana. Isto tako prvih 30 dana (a ne 30 radnih dana) bolovanje zbog bolesti van rada ide na teret poslodavca, a od 31.dana na teret RFZO.
    Pozdrav

796fddf6b4c1bd432967f6e0420fab64 27. 04. 2020.

Dobro veče Milane,

Nakon isteka porodiljskog odnosno nege i pomoci deteta i odmora hocu da otvorim bolovanje. Kako se u tom slučaju izracunava naknada koji cu primiti dok sam na bolovanju? Hvala unapred na odgovoru Nina

    Milan Predojevic 28. 04. 2020.

    Poštovana Nina
    Osnov za naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci. S obzirom da ste u tom periodu dobijali naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva, praktično ta naknada Vam je osnovica za isplatu bolovanja. Kod bolesti van rada plaća se 65% od osnovice, odnosno od prosečne mesečne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci pre meseca u kojem ste otvorili bolovanje.
    Pozdrav

      Tanja Lazarev 20. 05. 2020.

      Postovani Milane, da li imam pravo na otpremninu, ako u firmi nisam bio zaoslen godinu dana? Radio sam 10 meseci, razboleo se, uradio procenu radne sposobnosti. I u firmi nisuimali radno mesto za mene i dali mi otkaz. Bez otpremnine.

        Milan Predojevic 21. 05. 2020.

        Poštovani
        Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška, kao i pri odlasku u penziju. Kod tehnološkogviška isplaćuje se trećina zarade za godinu dana rada kod poslodavca. Pošto nemate godinu dana rada kod poslodavca, a prema opisu razloga zbog kojih Vam je prestao radni odnos (ne ispunjavate više uslove za obavljanje posla) radni odnos Vam nije prestao u postupku smanjenja radne snage zbog tehnološkog viška, mišljenja sam da nemate pravo na otpremninu.
        Pozdrav