Porodiljsko odsustvo po novom zakonu

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

oct 01

Pojam porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta

Na početku je potrebno terminološki označiti pojmove kojima ćemo se baviti u nastavku teksta. U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena počinje da koristi neposredno pre porođaja i koje traje ukupno 12 meseci (za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko.

Treba podvući da sam Zakon (Zakon o radu određuje dužinu trajanja ovog odsustva i ko ima pravo da ga koristi) ovo odsustvo deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta (počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja), i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke.

Otac deteta može da koristi i pravo na porodiljsko odsustvo, i to u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete traje ukupno dve godine.

Dok je pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo koje ostvaruju zaposleni kod fizičkih i pravnih lica, ostale kategorije radno angažovanih ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Roditelj, odnosno usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od 5 godina, kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti u razvoju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta koristi i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

Nosioci prava na naknadu zarade

Pre svega, polazimo od toga koja lica po novom zakonu imaju pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odustva sa rada radi nege deteta. Pre stupanja na snagu novog zakona pravo na naknadu zarade su imale samo zaposlene porodilje i porodilje koje su obavljale samostalnu delatnost (preduzetnice). Sada je ovaj krug lica proširen, novi zakonom su predviđene dve kategorije.

Prva kategorija ostvaruje pravo na naknadu zarade/plate i odnosi se na zaposlene kod poslodavca. Drugu kategoriju čini pravo na ostale naknade koje ostvaruje majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:

– a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti,- po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti,- kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,- po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora, kao i ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.

Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.

U pogledu nosioca prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, napravljen je pozitivan pomak u smislu značajnog proširivanja kruga lica koja ostvaruju pravo na naknadu, jer to više nisu samo zaposlene i preduzetnice, već praktično sve majke koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode. Na žalost, u praksi žene često dugi niz godina obavljaju poslove za poslodavce na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu i slično, iako bi po bitnim karakteristikama tog radnog angažovanja trebalo da se radi o radnom odnosu. Sada se za majke radno angažovane van radnog odnosa, svi ti prihodi uzimaju u obzir i ostvaruje se pravo koje je do sada bilo rezervisano samo za majke u radnom odnosu i preduzetnice. Ovde je naročito značajna činjenica da, po novom zakonu, i žene koje se bave poljoprivredom mogu da ostvare naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. S druge strane, za preduzetnice koje imaju troje i više dece učinjen je korak unazad, jer je dužina trajanja odsustva umesto dosadašnje dve godine svedena na 365 dana.

Istovremeno korišćenje prava od strane oba roditelja

Prema novom zakonu oba roditelja mogu istovremeno da koriste određena prava iz ovog zakona za decu različitog reda rođenja, što prema odredbama starog zakona nije bilo moguće. Ovo konkretno znači da ukoliko se desi da majka ispuni uslove za započinjanje korišćenja porodiljskog odustva sa novim detetom, a još uvek nije do kraja iskoristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege prethodnog deteta (najdalje do pete godine života deteta), otac deteta može da preuzme pravo na korišćenje posebne nege deteta (pravo vezano za prethodno dete), dok majka istovremeno može da ode na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta sa sledećim detetom. Ovde je načinjen napredak u jer se po prethodnom zakonu majci sa otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom automatski prekidalo ranije odsustvo.

Utvrđivanje visine naknade zarade

Najveće promene su nastupile u pogledu utvrđivanja visine naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Prema starom zakonu naknada zarade za zaposlena lica utvrđivala se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog, uvećane za minuli rad, za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje porodiljskog odsustva, a za preduzetnice u visini prosečne mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u istom periodu, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.

Za lica koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, odnosno koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, za mesece koji nedostaju uzimalo ce 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike. Ovako utvrđen pun iznos naknade zarade  pripadao je zaposlenim licima i preduzetnicama pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, više od šest meseci neprekidno. Ukoliko su porodilje radile tri do šest meseci neprekidno pre početka porodiljskog odsustva, pripadalo im je 60%, a za manje od tri meseca 30% od proseka unazad 12 meseci pre porodiljskog odsustva. Za lica koja su neposredno pre ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo bila u radnom odnosu više od šest meseci neprekidno, mesečni iznos naknade zarade nije mogao biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata.

Novi zakon uvodi radikalne promene. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica  utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle, umesto osnovne zarade uvećane za minuli rad uzimaju se u obzir sva primanja koja imaju karakter zarade kao što su topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci, što je pozitivna promena.

Umesto 12 meseci pre otpočinjanja porodiljskog odsustva, sada se kao period za utvrđivanje osnovice naknade zarade uzima period od 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće. Ovo zakonsko rešenje praktično znači da isplata naknade plate tokom trudničkog bolovanja ne ulazi u osnovicu, samo prihodi ostvareni u 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja. Konkretno, ukoliko zaposlena započne sa bolovanjem zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće npr. u četvrtom mesecu trudnoće, za utvrđivanje osnovice uzimaju se prihodi ostvareni pre tog meseca, a naknada zarade koju će uplaćivati poslodavac, odnosno Fond za zdravstvo, od četvrtog meseca pa do kraja trudnoće, neće ulaziti u osnovicu. Ova promena je pozitivna za porodilju koja je imala primanja svih 18 meseci koje prethode mesecu u kome je prestala da radi,  jer je u tom periodu mogla da ostvari topli obrok, stimulaciju, bonuse, što su primanja koja ne može da ostvari tokom trudničkog bolovanja.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja, kao što je navedeno, bruto obračunsku vrednost (računaju se i minuli rad, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci). Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva (dakle ne i za vreme odsutva sa rada radi nege deteta), ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Prema navedenom, umesto da se za mesece u kojima nema zarade uzima 50% prosečne mesečne zarade, sada se za te mesece uzima podatak od 0 dinara. Ovo konkretno znači da iako trudnica pre prestanka rada zbog trudnoće nije u svih 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada ostvarila primanja, zbir svih primanja se u svakom slučaju deli sa 18 i tako se dobija mesečni iznos naknade (npr imala je devet plata, one se saberu i podele sa 18 i tako se dobije mesečni iznos naknade). Ova promena je izrazito negativna za trudnicu koja je zasnovala radni odnos neposredno pre ili nakon saznanja za trudnoću, jer se zbir svih primanja deli na 18, iako nema 18 zarada, odnosno plata, a trudničko bolovanje, kao što smo naveli, ne ulazi u osnovicu. Takođe, maksimalna mesečna osnovica više nije pet, već tri prosečne zarade. Pun iznos zarade je do sada bio garantovan tokom čitavog trajanja porodiljskog odustva i odsutva sa rada radi nege deteta svima koji su pre započinjanja porodiljskog odsustva imali 6 meseci radnog odnosa, odnosno samostalne delatnosti (dakle računalo se i trudničko bolovanje), dok je sada minimalna zarada zagarantovana samo tokom porodiljskog odsustva (koje traje dok dete ne navrši tri meseca života) licima za koja je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade u periodu pre prestanka rada zbog trudničkog bolovanja, ili porodiljskog, ako nije bilo trudničkog bolovanja (npr porodilja je imala devet plata, one se saberu i podele sa 18-tako se dobije mesečni iznos naknade, s tim što do navršetka tri meseca od dana porođaja ima garantovanu minimalnu zaradu, dok za negu deteta iznos može biti manji od minimalne zarade).

Ovde je jasna namera zakonodavca da eliminiše pojavu radnih odnosa koji se zasnivaju isključivo i jedino u svrhu obezbeđivanja isplate porodiljskog odsustva. Kako je do sada i trudničko bolovanje ulazilo u osnovicu, i bilo je potrebno 6 meseci uplate doprinosa, računajući i trudničko bolovanje, da se obezbedi minimalna zarada, mogući su bili primeri u praksi u kojima trudnica nije provela nijedan dan na radu, a imala je minimalnu zaradu (npr zasnuje radni odnos prvog aprila, istog dana otvori trudničko bolovanje koje traje  6 ili više meseci, sve do otvaranja porodiljskog, i time obezbedi bar minimalnu zaradu). Sada se praktično zahteva da postoji 18 meseci rada za koje su plaćeni doprinosi. Ukoliko je taj broj meseci manji, manja će biti i naknada. Ovo će, s jedne strane sprečiti pojavu „fiktivnih” radnih odnosa, ali će nažalost pogoditi i trudnice koje su provele u radnom angažovanju manji broj meseci od predviđenih 18.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

Postupak ostvarivanja prava na naknadu zarade, odnosno plate

Po prethodnom zakonu obračun i isplatu naknade zarade vršio je poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada ostalim zaposlenima. Poslodavac podnosi zahtev za refundaciju sredstava, zajedno sa dokazima da je isplatio naknadu zarade zaposlenoj porodilji.

Po sadašnjem zakonu, utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Ovo značajno olakšava postupak i porodiljama i poslodavcima, jer više nije neophodno da se prikuplja obimna dokumentacija kojom se dokazivala visina zarade u prethodnom periodu koji je ulazio u osnovicu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose, odnosno neto iznos. Prilikom isplate neto iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, ne vrši se umanjuje se po osnovu novčanih obustava, rate kredita i slično, već je primalac naknade zarade, odnosno naknade plate, dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade, odnosno naknade plate, vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na račun objedinjene naplate.

Značajna novina je i to što porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo  na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve porodilje koje se svrstavaju u grupu koja prima ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi i pozitivne i negativne promene. Osnovna mu je namera da se zaposlenim porodiljama koje su bile u radnom odnosu u celokupnom periodu koji ulazi u osnovicu, obezbedi pun iznos naknade, odnosno 100% od svih primanja koja imaju karakter zarade (minuli rad,  topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci), što je korak u dobrom pravcu, a da se porodiljama koje nemaju 18 meseci zarade, odnosno plate naknada tokom odsustva sa rada srazmerno umanji. Ovo jeste učinjeno pre svega da se spreči pojava zasnivanja radnih odnosa do kojih dolazi samo zbog isplate porodiljskog, ali u praksi to znači da  porodilje koje su zaista bile radno angažovane u nekom periodu koji je kraći od 18 mesec bivaju uskraćene za svoju realnu zaradu, čak im ni minimalna primanja nisu zagarontavana tokom odsustva sa rada radi nege deteta, što teško može da se nazove dobrim rešenjem.

Isto tako, dobro je da je postupak ostvarivanja prava maksimalno uprošćen jer je dokumentacija koju je potrebno dostaviti opštinskoj/gradskoj upravi zaista  svedena samo na neophodnu. Korak u pravom smeru je i činjenica da naknadu zarade više ne čini samo osnovna zarada zaposlenog i minuli rad, već i sva druga primanja koja imaju karakter zarade, ali s druge strane  imamo korak unazad priznavanjem samo neto naknade za porodilje koje primaju ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (preduzetnice, angažovani po ugovoru…).

Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom

 

STARI ZAKON

NOVI ZAKON
Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 12 meseci koji prethode porodiljskom odsustvu. Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.
U prosek plate ulazi samo osnovna zarada, ugovorena ugovorom o radu, uvećana minulim radom bez bilo kakvih dodataka. U prosek plate ulazi osnovica na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate (minuli rad, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci).
Mesečna osnovica naknade zarade dobija se deljenjem zbira osnovica sa 12. Ukoliko ne postoji 12 evidentiranih osnovica, za mesece koji nedostaju uzima se 50% od prosečne zarade u RS objavljene u mesecu koji prethodi mesecu odlaska na porodiljsko odsustvo. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18, bez obzira da li postoje evidentirane osnovice za svih 18 meseci.
Utvrđeni iznos ne može biti veći od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Utvrđeni iznos ne može biti veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade ukoliko porodilja ima više od šest meseci radnog staža pre odlaska na porodiljsko odsustvo. Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade, u periodu od otpočinjanja porodiljskog odsustva do navršena tri meseca života deteta (porodiljsko odsustvo), ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Ukoliko nije evidentirano najmanje šest najnižih osnovica, iznos može biti manji od minimalne zarade i u toku porodiljskog odsustva. Takođe, za vreme nege deteta iznos može biti manji od minimalne zarade.
Zahtev se podnosi nakon rođenja deteta i donosi se konačno rešenje. Po podnetom zahtevu odlučuje se najpre  privremenim rešenjem, a zatim se po rođenju deteta donosi konačno rešenje.
Obračun i isplatu naknade zarade, kao i podnošenje poreske prijave, vrši sam poslodavac, koji nakon toga podnosi zahtev za refundaciju sredstava. Obračun i isplatu naknade zarade do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun podnosioca zahteva. Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo.
Pravo na naknadu imaju porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica i porodilje koje samostalno obavljaju delatnost. Pravo na naknadu zarade imaju  porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica.

Pravo na ostale naknade po rođenju deteta imaju majke koje su pre rođenja deteta ostvarile prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskih ugovora, po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa, i koje su a u momentu rođenja deteta nezaposlene a imale su u prethodnih 18 meseci prihode.
Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo na neto naknadu i plaćene poreze i doprinose. Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve ostale porodilje koje spadaju u grupu ostalih naknada.
Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, za sve porodilje, traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva za zaposlene kod pravnog lica.Za majke koje primaju ostale naknade odsustvo sa rada traje 365 dana za prvo i svako naredno dete, od dana rođenja deteta.
Otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom, automatski se prekida naknada zarade za ranije stečeno pravo (negu deteta ili posebnu negu deteta sa prethodnim detetom). Naknadu zarade, odnosno naknadu plate, za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.
[tcb-script src=“https://infostud.activehosted.com/f/embed.php?id=10″ type=“text/javascript“ charset=“utf-8″][/tcb-script]
Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

AKO RADITE NEDELJOM: Kada imate pravo na uvećanu zaradu?

KORONA VIRUS – Bolovanje, godišnji i prinudni odmor!
Prijavi se i postavi komentar

(292) komentari

Jovana Pesic 07. 04. 2021.

Postovani, imam pitanje vezano za porodiljsko.
Radila sam skoro dve godine u jednoj firmi, s tim sto sam zadnjih godinu dana bila prijavljena u dve firme na po pola radnog vremena, onda sam proglasena za tehnoloskim viskom i tri meseca sam bila bez posla. Zaposlila sam se u firmi i radila od juna do avgusta i otisla na trudnicko bolovanje.
Da li imam pravo na porodiljsko, trudnicko sam primala uredno svakog istog datuma u mesecu kada poslodavac uplacuje platu, i dostavila sam doznake u firmi odnosno otvorila porodiljsko od 16.12.2020. i jos uvek nista nisam primila?

    Milan Predojevic 07. 04. 2021.

    Poštovana Jovana
    Zakonom je propisano da naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica. Dakle svi zaposleni, bez obzira na to da li su u poslednjih 18 meseci menjali poslodavca. Važno je da u periodu od 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada zbog trudnoće (u Vašem slučaju to je mesec kada ste otvorili trudničko bolovanje) imate prihode na koji su plaćeni doprinosi. Zakonom je takođe propisano da zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate može se podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje. S obzirom na činjenicu da Vam još ništa nije plaćeno, pretpostavljam da niste ni podneli zahtev za isplatu naknade zarade, misleći da je to obaveza poslodavca. Međutim poslodavac ima obavezu samo da podnosi filijali RFZO zahtev za isplatu trudničkog bolovanja posle 30 dana, a za naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva zahtev predajete lično Vi nadležnoj službi lokalne samouprave.
    Pozdrav

Dragan Mladenovic 18. 03. 2021.

Postovani,
zena je dobila resenje gde stoji da su BRUTO prihodi koji imaju karakter zarade 38100,00 dinara. Prva Dva meseca je dobila oko 31000, 00 porodiljsko, posle su joj smanjili na 28500,00 Da li mi mozete reci zasto je dobila umanjenje i gde mogu proveriti zbog cega joj je smanjena naknada?

    Milan Predojevic 19. 03. 2021.

    Poštovani
    Obratite se sa Vašim pitanjem nadležnoj službi u okviru lokalne samouprave (opština ili grad) koja vrši obračun i isplatu naknade zarade tokom porodiljskog odsustva. Ukoliko je bilo neke greške u obračunu samo u toj službi ćete moći da uradite korekcije.
    Pozdrav

Korisnik 7c38445b36 10. 03. 2021.

Poštovani,
Imam 24 meseci vezanog radnog staza po ugovoru o radu. Od januara sam na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Sada sam u drugom stanju,pa me zanima imam li prava na trunicko i porodiljsko bolovanje,i u tom slucaju kako bi se obracunavala naknada?
Hvala

Korisnik 7c38445b36 10. 03. 2021.

Poštovani,imam 24 meseci rada prema ugovoru o radu,zatim sam od januara meseca na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Sada sam u drugom stanju,da li imam prava na trudnicko i porodlijsko bolovanje? I od cega zavisi visina naknade ako imam prava na nju?
Hvala

    Milan Predojevic 12. 03. 2021.

    Poštovana
    Kao lice angažovano po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima nemate pravo na trudničko bolovanje. Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad rezervisana je za lica u radnom odnosu, angažovanje van radnog odnosa Vam ne daje pravo na bolovanje. Međutim, imećete pravo na porodiljsku naknadu jer ćete u 18 meseci koji prethode porođaju imati prihode na koji su plaćeni doprinosi. Izračunaće se Vaše prosečno primanje u poslednjih 18 meseci pre meseca rođenja deteta, dobiće se mesečna osnovica koja se deli sa 1,5 i dobijaćete 100% od tako izračunate mesečne osnovice.
    Pozdrav

    Milan Predojevic 17. 03. 2021.

    Poštovana
    Nemate pravo na trudničko bolovanje jer po Zakonu o radu i po Zakonu o zdravstvenom osiguranju naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad plaća se samo zaposlenim licima, to jest licima u radnom odnosu. Pošto ste Vi angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima ne pripada Vam pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, to jest nemate pravo na trudničko bolovanje. Kada je reč o porodiljskoj naknadi, tu je situacija bitno drugačija. Zakonom je propisano da takozvane ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti i majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode danu rođenja deteta. Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta dobija se deljenjem tako dobijenog zbira osnovica a sa 18. Mesečna osnovica se potom deli sa koeficijentom 1,5 i tako se određuje pun mesečni iznos ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.
    Pozdrav

Miljana Marić 01. 03. 2021.

Poštovani,

Da li za vreme porodiljskog odsustva mogu da imam ugovor o delu (a da pri tome porodiljsko ne bude obustavljeno)?

Hvala.

    Milan Predojevic 03. 03. 2021.

    Poštovana Miljana
    Za vreme porodiljskog odsustva ne smete da radite u firmi u kojo ste u radnom odnosu jer primate punu naknadu zarade. Zakon međutim ne zabranjuje angažovanje po osnovu ugovora van radnog odnosa tokom trajanja porodiljskog odsustva, gde spada i ugovor o delu. Porodiljsko se ne obustavlja zbog ugovora o delu.
    Pozdrav

      Miljana Marić 03. 03. 2021.

      Poštovani,

      Nije u pitanju ustanova u kojoj sam angažovana prema ugovoru o radu, već druga ustanova. Još jedno pitanje, da li mi u obračun plate za vreme pprodiljskog ulaze svi doprinosi koje sam imala za prethodnih 18 meseci (imam ugovor o radu u jednoj ustanovi, i 3 ugovora o delu sa NVO organizacijom) ili samo doprinosi obračunati po plati sa ugovora o radu.

      Hvala!

        Milan Predojevic 04. 03. 2021.

        Poštovana Miljana
        Zakonom je propisano da zaposlena porodilja ima pravo na naknadu zarade i osnovica za isplatu te naknade utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter u poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog trudnoće. Dakle za tu svrhu se ne računaju ostala primanja, već samo ona koja imaju karakter zarade. Međutim, zakon predviđa i takozvane ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta koje može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu ugovora o delu. Za tu naknadu se osnovica utvrđuje srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci (kao što sam naveo, prihodi sa karakterom zarade Vam se računaju kod naknade zarade). Pošto zakon nije isključio mogućnost da istovremeno primate i nakandu zarade i ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (čak i pominje tu opciju), mišljenja sam da imate pravo na obe naknade-za naknadu zarade će Vam se računati samo plate iz poslednjih 18 meseci, a za ostale naknade će se uzeti u obzir primanja po osnovu ugovora o delu na koja su plaćeni doprinosi za penzijsko osiguranje. Prema svemu navedenom može se reći da će za obračun naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i za obračun ostalih naknada po osnvu rođenja i nege deteta ući svi doprinosi koje ste imali za prethodnih 18 meseci (i po ugovoru o radu u jednoj ustanovi, i po 3 ugovora o delu sa NVO organizacijom).
        Pozdrav

Milica Radivojević 01. 03. 2021.

Postovani, imam nekoliko pitanja. Pausalac sam i jedini zaposleni u svojoj firmi (kozmeticki salon) od 2015.god. Trenutno sam u drugom mesecu trudnoce.

1. Kada najranije imam pravo na otvaranje trudnickog bolovanja?
2. Da li mi za to treba samo potrda lekara ili mora i lekarske komisije,tj.u kojim slucajevima imam pravo na trudnicko bolovanje?
3.Da li za vreme trajanja trudnickog bolovanja ostvarujem pravo na novcanu naknadu i kolika bi ona bila za pausalce?
4. Da li mi se za vreme trajanja trudnickog bolovanja prekida radni staz,tj da li sam ja u obavezi da ga sama uplacujem ili mi to placa drzava?

Zatim vezano za porodiljsko

1. Obzirom da mi se kao pausalcu za vreme trajanja porodiljskog i nege deteta zatim, prekida radni staz, koja je visina nakade koju cu da dobijam mesecno i da li mi se vise isplati da zaposlim poslovodju ili da stavim firmu u mirovanje,tj koje su moje obaveze u oba slucaja?

Unapred hvala!

    Milan Predojevic 03. 03. 2021.

    Poštovana Milice
    1. Nema zakonom određenog roka kada najranije imate pravo na otvaranje trudničkog bolovanja. To je stvar ocene izabranog ginekologa koji može da otvori bolovanje čim utvrdi komplikacije ili bolest u vezi sa trudnoćom.
    2. Za prvih 60 dana bolovanja treba Vam samo potrda lekara-izabranog ginekologa, a od 61. dana privremenu sprečenost za rad ocenjuje lekarska komisija RFZO.
    3.Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju u slučaju preduzetnika koji nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, a nema zaposlene, pravo na naknadu zarade osiguraniku pripada od dana odjave delatnosti. Takođe je propisano da preduzetniku ne pripada naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ako za vreme privremene sprečenosti za rad nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti, bez obzira ko je isplatilac naknade. Treba naglasiti da siguraniku preduzetniku koji ima zaposlene (jednog ili više) pripada 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio obavljanje delatnosti. Što se tiče visine naknade, za vreme trajanja trudničkog bolovanja ostvarujete pravo na novčanu naknadu i ona bi bila 100% od zakonske osnovice, koju čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom, utvrđena u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje. Prvih 30 dana bolovanje je na Vaš teret.
    4. Za vreme trajanja trudničkog bolovanja Vam se ne prekida radni staž,tj niste Vi u obavezi sami da uplaćujete doprinose, već Vam to plaća država.
    Vezano za porodiljsko, kada ga otvorite onda morate sami sebi da plaćate doprinose svih 12 meseci koliko porodiljsko traje. Visina naknade je 100% zakonske osnovice. Osnovica se utvrđuje srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu bolovanja. Mesečna osnovica dobija se deljenjem tako dobijenog zbira osnovica sa 18. Ako zaposlite nekog to će stvoriti dodatnu obavezu da plaćate platu i doprinose za zaposlenog. Vi kao preduzetnica tokom porodiljskog ne morate (kao kod trudničkog) da imate odjavljenu radnju, bez obzira da li zapošljavate nekog ili ne.
    Pozdrav
    Pozdrav

      Milica Radivojević 06. 03. 2021.

      Hvala puno na detaljnom odgovoru. Jos nesto me zanima. Ukoliko stavim firmu u mirovanje i tako ostane do kraja porodiljskog, a za vreme trajanja porodiljskog ne uplacujem sebi doprinose, imam li pravo na naknadu sa biroa od 6 meseci (podrazumeva se da zatvorim firmu onda za stalno), obzirom da imam firmu preko 5 god, ili je to samo slucaj ukoliko su ti doprinosi predhodno namireni u potpunosti? Hvala!

        Milan Predojevic 08. 03. 2021.

        Poštovana Milice
        Ukoliko zatvorite firmu imate pravo na novčanu naknadu kod NSZ s obzirom da se radi o prestanku rada poslodavca (Vi ste sami sebi poslodavac). Vaša obaveza uplate doprinosa za socijalno osiguranje ostaje, ali eventualni dug za doprinose neće biti prepreka za ostvarivanje prava na novčanu naknadu.
        Pozdrav

          Milica Radivojević 08. 03. 2021.

          Hvala najlepše!

Miroslav Mijalkovic 22. 02. 2021.

Poštovani moja supruga ima povezan radni staz od 2 godine, s’tim što je bila na birou rada 3 meseca od marta 2020, pa je poslodavac vrtio, da li i ta tri meseca ulaze u obracun za porodiljsko. Ili se ne racunaju kao plata to jest naknada za rad.

    Milan Predojevic 22. 02. 2021.

    Poštovani Miroslave
    Naknada koju je Vaša supruga primala kao nezaposleno lice od Nacionalne službe za zapošljavanje ne ulazi u obračun za porodiljsko. Prema zakonu, u svrhu izračunavanja osnova za naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva računaju se samo primanja koja imaju karakter zarade, što nije slučaj sa naknadom za nezaposlena lica.
    Pozdrav

      Miroslav Mijalkovic 23. 02. 2021.

      Ok, hvala, ali ja sam jutros zvao opštinu taj odsek za nzm kako se zove, postavio isto pitanje rekli su da se obracunava i uplata nacionalne sluzbe za zapošljavanje, to jest da ulazi u prosek. Kako to da rešim 😂 jer nam ta tri meseca značajno smanjuju prosek ako me razumete.

        Milan Predojevic 24. 02. 2021.

        Poštovani
        Tim bolje za Vas :). U lokalnoj samoupravi u kojoj sam ja postavio pitanje, a i sam zakonski tekst kažu drugačije od onoga što su Vama rekli. Teško da se novčana naknada za nezaposlena lica može svrstati u primanja koja imaju karakter zarade.
        Pozdrav

Ivana Laptosevic 13. 02. 2021.

Postovani,

Interesuje me da li novcana naknada koju sam primala sa biroa 3 meseca ulazi u prosek za porodiljsko bolovanje?

    Milan Predojevic 14. 02. 2021.

    Poštovana Ivana
    Zakonom je propisano da se osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Prema tome, dolaze u obzir samo primanja koja po zakonu imaju karakter zarade, što nije slučaj sa novčanom naknadom za nezaposlena lica od NSZ. Dakle naknada koju ste primala sa biroa 3 meseca ne ulazi u prosek za porodiljsko bolovanje.
    Pozdrav

Goran Simic 01. 02. 2021.

Poštovani,

Imam nekoliko nedoumica u vezi otvaranja porodiljskog – nega deteta kao otac.
Da li u tom slučaju imam pravo na novčanu nadoknadu u iznosu od proseka plate za poslednjih 18 meseci? (kao i porodilja).Tj tih 8 meseci bih primao nadoknadu od države?
Da li je uslov i da majka i otac budu zaposleni na neodređeno da bi otac mogao da otvori porodiljsko?
Ako se dogodi da majka dobije otkaz, da li u tom slučaju se ocu deteta otkazuje porodiljsko i preuzima ga nezaposlena majka?
Nadam se da ste me razumeli. Hvala

    Milan Predojevic 04. 02. 2021.

    Poštovani Gorane
    Zakonom o radu određeno je da otac deteta može da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Imate pravo na nadoknadu zarade u iznosu od proseka plate za poslednjih 18 meseci, baš kao i porodilja. Vi biste tih 8 meseci primali nadoknadu tokom odsustva sa rada radi nege deteta od države, preciznije od nadležnog organa gradske uprave. Uslov je i da majka i otac budu zaposleni u momentu započinjanja ostvarivanja prava da bi otac mogao da koristi porodiljsko odsustvo, jer nije moguća naknada zarade ako ne postoji i kod oca radni odnos. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Ako majka pak ne koristi to pravo, već otac, pa se dogodi da majka dobije otkaz, mišljenja sam da u to slučaju otac deteta nastavlja da koristi pravo na naknadu zarade tokom odsustva sa rada radi nege deteta.
    Pozdrav

Ana Krstic 21. 01. 2021.

Postovanje. Citala sam komentare vezane za porodiljsko odsustvo, i hocete da kazete da se prilikom gledanja radnog staza(tih 18mes) uzima u obzir svako zaposlenje sa prijavom naravno, kod razlicitih poslodavaca? Ja recimo kod 3 poslodavca imam ukupno vise od 18meseci, a od toga su dva drzavne ustanove?

    Milan Predojevic 22. 01. 2021.

    Poštovana Ana
    Dobro ste razumeli. Prilikom gledanja radnog staža koji služi za obračun osnovice naknade zarade tokom porodiljskog odsustva (tih 18 meseci koji prethode mesecu kada ste prestali da radite zbog trudnoće) uzima se u obzir svako zaposlenje sa prijavom (i plaćenim doprinosima za socijalno osiguranje), kod razlicitih poslodavaca. Vi recimo kod 3 poslodavca imate plate u poslednjih 18 meseci i računaće Vam se zarade ostvarene kod sva tri poslodavca.
    Pozdrav

Tamara Markovic 21. 01. 2021.

Postovani, zanima me da li trudnicko bolovanje koje je krace od mesec dana, dakle ono koje isplacuje poslodavac ulazi u prosek za porodiljsko bolovanje ?

Dakle, ako se trudnicko otvori u osmom mesecu trudnoce, da li ce ta nadoknada uci u prosek ?

Hvala unapred.

    Milan Predojevic 21. 01. 2021.

    Poštovana Tamara
    Zakonom je određeno da osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. S obzirom da Vi imate odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, računa se 18 meseci koji prethode mesecu kada ste prestali da radite zbog održavanja trudnoće. Prema tome, ako se trudničko bolovanje otvori (u bilo kom momentu trudnoće, pa i u osmom mesecu), nadoknada koju isplaćuje poslodavac ne ulazi u prosek za porodiljsko bolovanje. Uzima se zarada iz 18 meseci koji prethode mesecu kada Vam je trudničko bolovanje otvoreno.
    Pozdrav

Stefan Savic 15. 01. 2021.

Poštovani Milane, interesuje me sledeće : moja verenica je radila i bila prijavljena 6-7 meseci u prodavnici, zatim je prešla u moju firmu i nije bila prijavljena 3 meseca, i sada ima oko 8 meseci prijave, jel to što nije imala prijavu u kontinuitetu ima veze sa 18 meseci što se uzima za porodiljsko, ili samo ovih 8 kod novog poslodavca uzima i deli sa 18?

    Milan Predojevic 17. 01. 2021.

    Poštovani Stefane
    Zakonom je propisano da se osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica, utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Prema tome, zakon nije odredio da se uzima samo zarada kod trenutnog poslodavca, već se sve zarade iz 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada zbog trudnoće sabiraju i dele sa 18 radi izračunavanja osnovice za naknadu zarade. U konkretnom primeru to bi značilo 8 meseci kod Vas i 7 meseci kod prethodnog poslodavca. Ostvarenih 15 zarada će se sabrati i podeliti sa 18 ( nema svih 18 zarada jer 3 meseca nije imala platu i nisu joj plaćani doprinosi). Dakle, računa se i plata kod prethodnog poslodavca dok god ulazi u obračunski period od 18 meseci.
    Pozdrav

      Stefan Savic 17. 01. 2021.

      Hvala puno na odgovoru 😊

Jelena Macura 15. 01. 2021.

Postovani,

Otvorila sam trudnicko 10.08.2020., dobila sam ocenu komisije na kojoj je naznaceno da je sprecenost za rad do 26.01.2021., termin porodjaja je 23.02.2021. Zanima me od kog datuma nastupa porodiljsko odsustvo i koji je rok da se preda dokumentacija za porodiljsko? Hvala unapred

Srdacan pozdrav

    Milan Predojevic 16. 01. 2021.

    Poštovana Jelena
    Zakonom o radu propisano je da zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. S obzirom da Vam je termin porođaja 23.02.2021. godine, izabrani ginekolog mora da Vam otvori porodiljsko odsustvo najkasnije 27.01.2021. godine, te je zbog toga lekarska komisija donela pomenutu ocenu. Od dana kada Vam ginekolog otvori porodiljsko odsustvo, ono traje ukupno 365 dana. Primera radi, ako se ginekolog opredeli da ga otvori poslednjeg dana koji mu zakon dopušta (da Vam porodiljsko počne 27.01.2021. godine) porodiljsko će biti zaključeno dana 26.01.2022. godine. Ako je reč o trećem ili nekom narednom detetu, porodiljsko traje 2 godine. Zahtev za naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva uz prateću dokumentaciju podnosi se organu lokalne samouprave najranije danom otpočinjanja porodiljskog odsustva (ne možete pre nego što Vam ginekolog otvori porodiljsko), a najkasnije do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava.
    Pozdrav