Čekate povišicu mesecima? Evo kako da procenite da li će je zaista biti

„Samo da prođe ovaj kvartal.“ „Čekamo budžet.“ „Pričaćemo sledećeg meseca.“ Jednom ovakav odgovor na vaše pitanje o povećanju plate može da bude sasvim opravdan. Ali ako se isti razgovor ponavlja iz meseca u mesec, pitanje više nije samo kada će povišica stići, već da li iza obećanja uopšte postoji konkretan plan. 

U nekim kompanijama povećanje plate zaista zavisi od budžetskih ciklusa, evaluacija i više nivoa odobrenja. U drugim, obećanje o povišici može dugo da ostane samo način da se zatečeno stanje prolongira. Zato nije najvažnije koliko dugo čekate, već da li se tokom tog vremena nešto konkretno promenilo.

„Biće povišice“ nije isto što i dogovor 

Postoji velika razlika između rečenice „radićemo na tvojoj povišici“ i dogovora koji ima rok, planirane korake i osobu koja donosi odluku. Prva rečenica zvuči ohrabrujuće. Druga vam daje nešto što možete da pratite. 

Ako razgovor traje mesecima, pokušajte da saberete šta zapravo znate. Da li znate ko odlučuje? Postoji li datum kada ćete dobiti odgovor? Da li je pomenut okvirni iznos ili procenat? Postoje li uslovi koje treba da ispunite? Da li je definisano od kog datuma bi nova plata važila? Ako na većinu tih pitanja nemate odgovor, verovatno još nemate dogovor, već samo očekivanje da će se nešto desiti. 

Stalno pomeranje roka već nešto govori 

Pomeren rok nije nužno znak da vas poslodavac zavlači. Firma može da zamrzne plate, budžet može da kasni ili menadžer zaista može da čeka odluku uprave. Ako postoji argumentovan razlog, obično se zna i šta sledi nakon toga.  

„Budžet se usvaja krajem meseca, tada ćemo imati konačan odgovor“ jeste konkretna informacija. „Sad nije dobar trenutak, pričaćemo uskoro“ nije. 

Posebno obratite pažnju da li se objašnjenja stalno menjaju. Ako je jednom problem budžet, zatim kvartal, pa odobrenje uprave, a onda se pojavi još jedan razlog vrlo je upitno da li se o vašoj povišici razmišja. Kada svaki novi rok samo vodi do sledećeg, problem više nije samo u vremenu čekanja, već u tome što nema jasnog procesa. 

Ponekad je ponašanje kompanije bolji signal od samog obećanja. Ako su povišice zamrznute za sve, to je jedna situacija. Ako se istovremeno zapošljavaju novi ljudi, dele bonusi ili se drugi unapređuju, slika je drugačija. 

Važno je i šta se dešava sa vašom ulogom. Ako ste preuzeli veći broj klijenata, počeli da vodite tim, radite posao na više pozicija ili nosite veću odgovornost, a povećanje plate i dalje ostaje u maglovitim rovkovima imate sasvim dobar razlog da razgovor ponovo otvorite.  

Nemojte ponovo pitati samo: „Ima li novosti?“ To pitanje često vodi do još jednog neodređenog odgovora. Ako je već postojao dogovor da se temi vratite, korisnije je da se na taj dogovor direktno pozovete. 

Možete reći: „Kada smo poslednji put razgovarali, dogovor je bio da se ovoj temi vratimo ovog meseca. Bilo bi dobro a da popričamo da li je povećanje odobreno i koji je realan rok.“ 

Poenta nije da postavite ultimatum, već da izađete sa informacijom na osnovu koje možete da planirate. 

Tri znaka da vas možda samo drže na čekanju 

Prvi znak je da ne postoji nijedan rok koji se zaista poštuje. Drugi je da niko ne želi da kaže ko donosi konačnu odluku. Treći je da se obećanje o povišici pojavljuje uglavnom onda kada izrazite nezadovoljstvo, pomenete odlazak ili počnete da postavljate konkretnija pitanja. 

Nijedan od ovih signala pojedinačno ne mora da znači da povišice neće biti. Ali kada se ponavljaju mesecima, korisnije je gledati obrazac ponašanja nego ton razgovora. Ako firma ne može da vam kaže do kada ćete dobiti odgovor, vi i dalje možete da odlučite koliko ste spremni da čekate. To ne znači da po isteku tog roka morate da date otkaz. 

Može da znači da ćete ažurirati CV, pogledati oglase, proveriti raspon plata za slične pozicije ili otići na nekoliko razgovora. Drugim rečima, prestaćete da zavisite od jednog jedinog scenarija. Istraživanje tržišta nije isto što i odlazak. Ono vas  podseća i vraća na to da imate izbor. 

Odluka mora biti svesna 

Kada dugo radite u istoj kompaniji, lako je izgubiti osećaj koliko se sličan posao trenutno plaća. Zato razgovor o povišici ne treba da se zasniva samo na tome koliko ste dugo u firmi ili koliko se trudite. 

Pogledajte oglase za slične pozicije, dostupne raspone zarada i zahteve za nivo odgovornosti koji imate. Razgovori sa regruterima i intervjui takođe mogu da vam daju realniju sliku tržišta. Ako otkrijete da biste drugde mogli da dobijete više, to ne znači automatski da treba da odete. Ali znači da sada znate koliko vas čekanje potencijalno košta. Plata nije jedini razlog zbog kog ljudi ostaju. Dobar tim, fleksibilnost, mogućnost rada od kuće, stabilnost, odnos sa nadređenim i balans između posla i privatnog života mogu da vrede mnogo. 

Zato odluka da ostanete i bez povišice ne mora da bude loša odluka, ali je bitno da bude svesna. 

Jedno je reći: „Znam da bih zaradio više drugde, ali su mi drugi uslovi dovoljno važni da ostanem.“ Ako ostajete samo zato što verujete da će povišica stići sledećeg meseca vrlo je verovatno da ćete se razoračrati. Ako taj „sledeći mesec“ traje već pola godine, vreme je da odluku donosite na osnovu onoga što imate danas, a ne onoga što bi možda moglo da se dogodi. 

Na kraju, gledajte konkretne korake 

Najvažnije pitanje dakle nije: „Da li mi je rečeno da će povišice biti?“ Mnogo korisnije pitanje je: „Da li se od tog razgovora nešto zaista dogodilo?“ 

Da li je zahtev prosleđen? Da li postoji rok? Da li postoji osoba koja treba da ga odobri? Da li je definisano kada bi povećanje počelo da važi? 

Ako postoje konkretni koraci, možda zaista ima smisla još malo sačekati. Ako mesecima postoji samo isto obećanje u malo drugačijem pakovanju, onda je razumno da prestanete da ga tretirate kao izvesnost. Povišica ne treba da ostane na obećanju. Povišica je ono što je odobreno, dogovoreno i na kraju zaista leglo na račun.