Šta ako povežete dva ili više bolovanja?

Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (odnosno bolovanja, kako se to u svakodnevnom govoru obično kaže) jedno je od važnijih prava iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja, te je kao takvo regulisano odredbama Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju.

To znači da se u određenim situacijama naknada zarade ostvaruje  iz sredstava poslodavca, kao pravo iz Zakona o radu, a u ostalim slučajevim, pod uslovima određenim Zakonom o zdravstvenom osiguranju, ostvaruje se kao pravo iz zdravstvenog osiguranja, te naknadu zarade plaća RFZO.

U praksi se javljaju mnoga sporna pitanja u vezi sa utvrđivanjem sprečenosti za rad i isplatom naknade zarade. Često se postavlja pitanje maksimalne dužine bolovanja, ko ga utvrđuje, tretmana bolovanja koje se prekida, pa nastavlja i slično.

Ovim tekstom, u najkraćim crtama, pojasnićemo na koji način se povezuju dva bolovanja, ko utvrđuje dužinu bolovanja u tim situacijama i ko je dužan da plati naknadu zarade.

Najpre ćemo ukazati na neka osnovna pravila u vezi sa bolovanjem, kako bismo se kasnije bavili pitanjem povezivanja bolovanja.

Koji su zakonski razlozi bolovanja

Zakon određuje da se pravo na naknadu zarade ostvaruje u slučaju kada za to postoji 7 razloga. Prema tome, nije samo privremena sprečenost za rad zbog bolesti osnov za isplatu naknade zarade zaposlenima (i preduzetnicima), već postoji još 6 situacija koje povlače pravo na isplatu bolovanja od strane RFZO i od poslodavca. Ovom prilikom govorićemo samo o zaposlenima.

Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada zaposlenom, ako je zdravstveno stanje zaposlenog, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je zaposleni sprečen za rad iz sledećih 7 razloga propisanih zakonom: 

1) usled bolesti ili povrede van rada; 

2) usled profesionalne bolesti ili povrede na radu; 

3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće (trudničko bolovanje);

4) zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini; 

5) zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice; 

6) zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi; 

7) u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Ko utvrđuje dužinu trajanja bolovanja?

Dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad. Medicinsko-doktrinarne standarde (kroz pravilnik) utvrđuje ministar zdravlja, na osnovu predloga republičkih stručnih komisija. 

Stručno-medicinski organi RFZO i njihove nadležnosti u pogledu ocenjivanja dužine bolovanja su:

1) Izabrani lekar: utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 60 dana sprečenosti za rad, osim u slučajevima bolovanja zbog nege bolesnog člana porodice. Kod nege člana porodice, ako se radi  o bolesnom člana uže porodice mlađem od sedam godina života ili članu uže porodice starijem od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, izabrani lekar može da odobrava bolovanje najduže do 15 dana. Ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, izabrani lekar može da odobri najduže do sedam dana bolovanja. 

Kada prođe vreme koje izabrani lekar može maksimalno da drži zaposlenog na bolovanju, a smatra da i dalje postoji sprečenost za rad, izabrani lekar predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji RFZO produženje privremene sprečenosti za rad.

2) Prvostepena lekarska komisija filijale RFZO: daje ocenu i utvrđuje privremenu sprečenost za rad, po predlogu izabranog lekara, preko 60 dana privremene sprečenosti za rad. Takođe, ocenjuje privremenu sprečenost za rad zbog nege člana uže porodice duže od 15 dana (do 30 dana), odnosno duže od sedam dana (do 14 dana). Osim navedenog, prvostepena lekarska komisija odlučuje po prigovoru na ocenu izabranog lekara o privremenoj sprečenosti za rad.

3) Drugostepena lekarska komisija filijale RFZO: daje ocenu po prigovoru zaposlenog, odnosno poslodavca na ocenu koju je dala prvostepena lekarska komisija. Takođe, u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života, drugostepena lekarska komisija može, na predlog zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice i duže od propisanih maksimuma (30/14 dana, koliko maksimalno može da oceni prvostepena komisija).

Zabranjeno je da stručno-medicinski organ RFZO utvrdi da postoji privremena sprečenost za rad ako nije nastupio jedan od 7 gore navedenih razloga bolovanja.

Zašto je važno da li se bolovanja povezuju?

Važno je jer se prema tome odlučuje ko je dužan da plati bolovanje i šta ulazi u osnovicu za obračun naknade zarade.

Pošto uglavnom prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a osnovicu za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario u poslednjih 12 meseci pre otvaranja bolovanja, veoma je važno odrediti koji je pri dan bolovanja.

Pravila povezivanja bolovanja

Zakonskim propisima nije uređeno da postoji minimalna pauza između dva bolovanja. Prema tome, sve zavisi od ocene nadležnog stručno-medicinskog organa: ako on utvrdi da bolovanje postoji, zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada i naknadu zarade dok ne radi, bez obzira na to koliko je prošlo od prethodne sprečenosti za rad. Postoje ipak pravila u pogledu povezivanja dva ili više bolovanja, a ona su sledeća:

a) Stapanje dva ili više sprečenosti za rad u jedno bolovanje:

U slučaju da je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), ili najduže u roku od šest dana ponovo bude sprečen za rad, bilo zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.  To konkretno znači da kad god između dve sprečenosti za rad zbog bolesti il povrede nema prekida, ili je taj prekid kraći od 7 dana, te dve sprečenosti za rad se povezuju i smatraju jednim bolovanjem. Povezuju se čak i ako se radi o sprečenosti za rad zbog dve različite bolesti ili povrede.

Primera radi, zaposleni je bolestan zbog gripa, zaključi bolovanje, pa nakon 5 dana se ponovo razboli, sve se to smatra jednim bolovanjem, bez obzira što se nakon 5 dana razboleo od neke druge bolesti, a ne više od gripa. To znači da se u pogledu plaćanja to sve povezuje i smatra jednim bolovanjem. Ako je npr. zbog gripa bio odsutan deset dana, zadrži se na radu kraće od 7 dana, te se razboli od neke druge bolesti, taj prvi dan sprečenosti za rad zbog druge bolesti smatraće se jedanestim danom bolovanja (jer se nadovezuje na bolovanje zbog gripa).

U ovom slučaju izabrani lekar dužan je da zaposlenog uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad.  Prema tome, iako se sprečenosti za rad ne povezuju (ne čine jedno bolovanje), kada se skupi 60 dana ukupne sprečenosti za rad, zaposleni mora na komisiju radi produženja bolovanja. Dakle, izabrani lekar ne može beskonačno da pravi prekide između dva bolovanja duža od 6 dana, da bi opet mogao da vodi bolovanje 60 dana.

b) Prekid između dve sprečenosti za rad (slučajevi kada se ne stapaju u jedno bolovanje)

U slučaju da je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Dakle, ako između dve sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede nastupi prekid duži od 6 dana, bolovanje se broji ispočetka.

U ovom slučaju, izabrani lekar dužan je da zaposlenog uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je zaposleni bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana. Prema tome, posmatrajući od prvog dana prvog bolovanja pa narednih 90 dana, ako se sa prekidima skupi ukupno 60 dana sprečenosti za rad, zaposleni mora na komisiju da bi produžio bolovanje.

v) Dva uzastopna bolovanja iz dva različita zakonska razloga

U slučaju da je zaposleni privremeno sprečen za rad iz jednog od 7 zakonskih razloga (bolest, nega člana porodice itd), a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad, dani privremene sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.  Primera radi, ako je zaposleni na bolovanju jer je bolestan, pa odmah narednog dana bude sprečen za rad da bi negovao bolesnog člana porodice, ta dva bolovanja se ne povezuju.

U ovom slučaju izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 90 dana ukupne sprečenosti za rad. On to nije dužan jedino ako nastupi bolovanje zbog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta do 18 godina života. Tu su ovlašćenja drugostepene lekarske komsije, o kojma smo u prethodnom delu teksta govorili, kada može da produžava bolovanje sve do 18 godine života, a na osnovu mišljenja tercijarne zdravstvene ustanove.