(32) komentari
Postovani,
Molim Vas za informaciju.
Poslodavac insistiran na otkaznom roku od 30 dana,i ako je u ugovoru samo navedeno vezano za prestanak radnog odnosa :
„SVaka od ugovorenih strana moze otkazati ovaj ugovor pod uslovima i u slucajevima propisani Zakonom,opstim aktima i ovim Ugovorom“
Moje pitanje je,da li cu imati problem ako insistiram na otkaznom roku od 15 dana?Smatram da drugacije nije navedeno u ugovoru.
Hvala
Poštovani Vanja
Pošto ugovoru o radu nije određen drugi otkazni rok, primenjuje se onaj određen zakonom u trajanju od 15 dana i ne možete biti u problemu ako poštujete zakonske odredbe o otkaznom roku.
Pozdrav
Poštovani,
Želim da dam otkaz u državnoj firmi.
Taposlen sam duže od 15 godina.
Na šta treba da pazim da bi mi pripala pomoć za nezaposlene,
te da ne ugrozim status za nezaposlene i zdravstvenog osiguranja ?
Da li vrsta otkaza koji dajem, sporazumni, sa otkaznim rokom
ili kršenjem otkaznog roka, tj. ne pojavljivanju na radnom mestu od 3
dana utiče na pomoć za nezaposlene ??
Poštovani Saša
Ne znam na koju pomoć za nezaposlene mislite. Ukoliko se radi o novčanoj naknadi za nezaposlena lica koju plaća NSZ, na nju nemate pravo ako Vašom voljom prestaje radni odnos, to jest ako Vi date otkaz ili napravite sa poslodavcem sporazum o prestanku radnog odnosa. Na tu naknadu biste imalipravo ako obijete otkaz o dposlodavca jer ste tehnološki višak ili zato što niste dovoljno dobro obavljali svoj posao, ali ako do prestank aradnog odnosa dođe na osnovu Vaše volje, onda nemate prava na novčanu nakandu kod NSZ.
Što se tiče zdravtsvenog osiguranja, ukoliko ste u braku, a Vaša supruga je radno angažovana, imaćete zdravstvceno osiguranje preko nje, bez dodatnog plaćanja. Ukoliko nise u braku, maćete pravo na dravstveno osiguranje na teret budžeta RS ako nakon prestanka radnog odnosa budete nezaposleni i primanja u Vašem domaćinstvu budu ispod propisanog cenzusa (članovima porodice bi se smatrali Vaša supruga, deca i roditelji, koji žive sa Vama na istoj adresi).
Vrsta prestanka radnog odnosa ne utiče na pravo na zdravstveno osiguranje, odnosno ne gubite ovo pravo bez obzira na način prestank radnog odnosa.
Ukoliko pak govorite o nekoj drugoj vrsti isplate (pomoći) za nezaposlena lica, a uslov za isplatu iste jeste da imate status nezaposlenog lica, način prestanka radnog odnosa takođe ne bi trebalo da utiče na isplatu te pomoći.
Pozdrav
Postovani, radnik je imao godisnji odmor do 10.11. Taj dan je trebao da dodje na posao ali nije. 11.11. je bio praznik. Da li mu se za praznik pise naknada za drzavni praznik ili ne.?Tog dana nije bio predvidjen da radi. Hvala
Poštovana Marijana
Mišljenja sam da zaposlenom za odsustvo na dan 11.11., koji je državni praznik, zaposlenom pripada naknada zarade.
Pozdrav
Poštovani,
Osoba X je prestala sa radom 17.10.2022. Nije dobila produženje ugovora. Koji je rok distance rešenja o prestanku radnog odnosa.? Pošto taj papir osoba X jos nije dobila.
Poštovana
Ako je dana 17.10.2022. godine istekao ugovor o radu ne određeno vreme, nije neophodno da poslodavac donese rešenje o otkazu ugovora o radu. Samim nastupanjem datuma za koji je, još samim ugovorom o radu, vezana posledica prestanka radnog odnosa, radni odno prestaje bez donošenja rešenja. Ovo naravno pod uslovom da zaposleni nakon tog datuma prestane da radi, to jest da dolazi na posao. Poslodavci ipak, sigurnosti radi, donose deklaratorno rešenje o prestanku radnog odnosa na osnovu isteka ugovora o radu na određeno vreme.
Pozdrav
Poštovani,
Pitam za slučaj:
– Zaposleni sa stalnim radnim odnosom i Ugovorom o radu, zapošljava se, u vreme godišnjeg odmora, na određeno vreme u drugu firmu gde posle 2-3 dana daje otkaz, koji je prema potpisanom Ugovoru o radu bio moguć. Nakon godišnjeg odmora radnik se vraća na posao, gde je stalno zaposlen i dobija otkaz zbog svega prethodno navedenog. Ko je u ovom slučaju sve napravio prekršaj? Šta je najbolje za pomenutog radnika da učini? Napominjem da je radnik naivno i bez potrebnih informacija o zakonu o radu, se upustio u ovu „avanturu“. Obe firme se vode kao državne firme i usko su povezane.
Pozdrav.
Poštovani
Zakonom o radu propisano je da zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme. Mimo toga nije dozvoljeno zasnivanje radnog odnosa. Dakle, zaposleni je prekršio Zakon o radu u tom pogledu.
Nije mi poznato šta je navedeno kao otkazni razlog u rešenju o otkazu, ali nagađam da su naprosto konstatovali da je zaposleni zasnivanjem novog radnog odnosa praktično istovremeno raskinuo prethodni radni odnos i realno je da u tome ne bi pogrešili.
Uglavnom, teško je davati procene bez uvida u kompletno činjenično stanje i dokumentaciju. Ipak, jasno je da je svojim postupkom zaposleni pokazao određenu neodgovornost i poslodavac je zauzeo stav da je to dooljno za otkaz.
Najbolje je da se sa svim dokazima obrati za stručnu pravnu pomoć.
Pozdrav
Poštovanje Milane. Najavila sam otkaz i bila sam spremna da radim predvidjenih 15 dana otkaznig roka. U medjuvremenu sam saznala da ću ove nedelje raditi bez slobodnog dana. Da li imam pravo da radim manje od predviđenih 15 dana jer sa njihove strane nije ispoštovan dogovor o jednom slobodnom danu u nedelji ( a dešavalo se da sam radila i mesec dana bez slobodnog dana). Kod privatnika se provlači priča da ako zaposleni ne radi otkazni rok da neće primiti platu.
Poštovana Biljana
Ako ne radite otkazni rok, a niste na bolovanju, niti na godišnjem, onda poslodavac ne mora da Vam plati te dane, jer niti Vam pripada zarada, ni naknada zarade. Međutim, svu ostalu zaradu koju ste već ostvarili svojim radom mora da plati u roku od 30 ndana od dana prestanka radnog odnosa. Dakle, ne može poslodavac da određuje sankcije na opisani način, to jest da uskraćuje isplatu ostvarenih primanja iz radnog odnosa jer niste došli da radite 7 dana u nedelji tokom otkaznog roka. To nema osnova u zakonu, pogotovo što onaj kojo čini nepravo ne može da se poziva na pravo.
Pozdrav
Poštovani,
Potpisao sam ugovor o radu na određeno, koji u delu Naknada štete sadrži i sledeće:“ U slučaju da zaposleni:iskaže želju za otkaz ovog ugovora o radu pre isteka, da nakon isteka ovog ugovora o radu ne iskaže želju da sačini nov ugovor o radu sa poslodavcem, da ne ispoštuje otkazni rok, obavezuje se da poslodavcu isplati naknadu u visini 3 (tri) neto zarade, što će se smatrati štetom koja je poslodavcu proistekla iz prevremenog otkaza ugovora o radu.“
Moje pitanje je da li navedeno sme da se nalazi u Ugovoru o radu i da li sam se potpisom ovog Ugovora obavezao da ću isplatiti navedenu naknadu ukoliko prekršim neku od navedene tri stavke?
P.S. Ovo mi se prvi posao tako da nisam bio dovoljno edukovan o tome šta sme a šta ne sme da se nalazi u ugovoru o radu.
Poštovani
Nezakonita je odredba ugovora o radu kojim poslodavac predviđa ugovornu kaznu u slučajevima nepoštovanja dužine otkaznog roka, u slučaju otkaza od strane zaposlenog i u slučajevima odbijanja produženja ugovora o radu. Ugovorna kazna je institut obligacionog prava koji se primenjuje na odnos poverilac – dužnik i takvoj odredbi nema mesta u ugovoru o radu. Mišljenja sam da niste dužni da platite tako definisanu kaznu, niti da poslodavac na sudu može da ostvari ovakav tužbeni zahtev.
Pozdrav
Postovanje.
Veoma dobri i jasno napisani clanci iz tog razloga vam se i obracam. Radim u privatnoj firmi u kojoj vlasnik uslovljava radnike prilikom otkaza. Ukoliko se ne ispostuje rok od 30 dana preduzetnik nece isplatiti zaradu u visini od 30 hiljada. Stim sto kao radnik nikada nisam ni potpisala ni dobila primer ugovora o radu. A deo zarade isplacujena ruke bez obračuna. Volela bih znati vase misljenje. Unapred hvala.
Poštoana Sanja
Prvo, hvala na lepim rečima.
Što se tiče postupanja poslodavca koje ste opisali, mišljenja sam da on ne može da uslovljava radnike isplatom poslednje zarade, kako bi ih primorao da odrade otkazni rok. Po zakonu, poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu navedenih obaveza poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Radi se o ostvarenom pravu na zaradu po osnovu rada i tu nema osnova za bilo kakva uslovljavanja. On jedino može da tuži zaposlenog koji nije ispoštovao ozkazni rok, i to samo ako smatra da je zbog nepoštovanja otkaznog roka pretpreo neku štetu.
Kada je reč o ugovoru o radu, prema zakonu radni odnos zasniva se ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac, i koji se smatra zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac. Zakon dalje određuje da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu na opisani način, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Najzad, što se tiče isplate zarade na ruke, ona nije zakonom zabranjena, ali se na nju mraju platiti doprinosi i izdati obavezno obračunski list.
Pozdrav
Pozdrav. Zanimljiv clanak.
Sta ukoliko ja ustanovim da pio obaveze nisu uplacene zadnjih godinu dana i uz to ustanovim da knjizica nije overena vec evo drugi mesec a poslodavac u blokadi? Moze li se tada dati otkaz bez otkaznog roka?
Poštovani
U slučaju nepoštovanja otkaznog roka poslodavca bi jedino eventualno mogao od Vas da sudskim putem potražuje nakandu štete. Morao bi da dokaže da je upravo nepoštovanje otkaznog roka prouzrokovalo određenu štetu i morao bi da dokaže visinu te štete. S druge strane, zaista je teško poverovati da bi se u takav sudski spor, koji je i inače jako neizvestan, upustio poslodavac koji ima dugovanja prema zaposlenom za neplaćene doprinose.
Pozdrav
Poštovani, da li bolovanje može da bude otkazni rok?
Poštovana
Da, bolovanje se računa u otkazni rok.
Pozdrav
Ako meni istice ugovor,koji je sacinjen na mesec dana i naziva se Probnim radom,da li sam duzna posle isteka ugovora da odradim otkazni rok?
Po[tovana
Kod ugovora o radu na određeno vreme nema otkaznog roka jer poslodavac unapred zna do kada radni odnos traje. Imali biste otkazni rok jedino ako hoćete da raskinete radni odnos pre datuma kada ističe ugovor. U konkretnom slučaju Vi nemate otkazni rok
Pozdrav
Poštovani
Kada poslodavac zaposlenom da otkaz pre isteka ugovora, šta zaposleni od dokumentacije može da traži da mu da poslodavac? I na šta zaposleni ima pravo ako je dobio nezakonit otkaz?
Poštovani Nikola
Pošto se prema Zakonu o radu ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku., svakako da pre svega imate pravo na rešenje o prestanku radnog odnosa, kao akt kojim se utvrđuje zbog kog zakonskog razloga Vam je prestao radni odnos. Rešenje će Vam trebati i ukoliko predajete zahtev kod NSZ za isplatu novčane naknade nezaposlenima. Imate pravo da zahtevate i da Vam poslodavac vrati radnu knjižicu ukoliko posedujete ovaj dokument (s obzirom da više nije obavezan). Takođe, poslodavac je dužan da Vam u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa isplati sve zaostale zarade i druga primanja po osnovu rada. Ukoliko smatrate da je otkaz bio nezakonit, važno je da dobijete rešenje od poslodavca kako biste u sudskom postupku mogli da zahtevate da se utvrdi nezakonitost prestanka radnog odnosa. Podnošenjem tužbe nadležnom sudu rotiv rešenja o otkazu možete pokrenuti radni spor u roku od 60 dana od dana kada ste primili rešenje. Što se tiče pravnih posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa, Zakon o radu propisuje da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Naknada štete utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi topli obrok, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
Naknada štete isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade i plaćaju na račune javnih prihoda. Ako sud u toku postupka utvrdi da je radni odnos prestao bez pravnog osnova, a Vi ne zahtevate da se vratite na rad, sud će, na Vaš zahtev, obavezati poslodavca da Vam isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, Vaših godina života i broja izdržavanih članova porodice.
Pozdrav
Molim za jedan odgovor gazda gde sam radila mi je danas rekao da mi daje otkaz a ja sam na porodiljsko do 6decembra,jel ima.m pravo na korišćenje godišnjeg odmora po novom zakonu
Poštovana Katarina
Godišnji odmor za prošlu godinu mogli ste da iskoristite do 30. juna ove godine. Kada je reč o odmoru za 2020. godinu imate pravo na njegovo korišćenje. Ako Vam poslodavac to ne obezbedi, dužan je da isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2020. godinu.
Pozdrav
Poštovani,
Kada zaposleni daje otkaz ugovora o radu i poslodavac zahteva da se ispoštuje otkazni rok od 15 radnih dana koji stoje u ugovoru, zaposleni može da prevari poslodavca:
Naime, zaposleni kada ode u drugu kompaniju, momenat kada ga ta kompanija prijavi u centralnom registru, zaposleni se odjavljuje iz kompanije u kojoj je pre radio. Imala sam više ovakvih slučajeva. Dobijem info od centralnog registra da je zaposleni prijavavljen u drugoj firmi iako nije odjavljen kod nas.
Po ovome ispada da Kompanije nije zaštićena i da zaposleni nije u obavezi da poštuje otkazni rok kao ni da praktično obavesti kompaniju da prestaje da radi. Samo ode u drugu firmu i tamo ga prijave.
Ovakve stvari se dešavaju uglavnom sa zaposlenima na nižim pozicijama ali oni su takođe važni u proizvodnom procesu firme i nenajavljen odlazak može da ugorzi poslovanje i učinak kompanije.
Na koji način je moguće zaštiti se od ovoga?
Poštovana Aleksandra
Tačno je da je Centralni registar socijalnog osiguranja postavljen na taj način da nova prijava na radni odnos sa punim radnim vremenom znači automatsku odjavu sa prethodnog osnova osiguranja, u konkretnom slučaju jer nije moguće u isto vreme biti u dva radna odnosa sa punim radnim vremenom. Mogućnost automatske odjave je praktična ako je prethodna prijava na teret budžeta Republike, ali u opisanom i sličnim slučajevima pokazuje se kao loše rešenje. To međutim ne znači da je prijava koju je odradio novi poslodavac ispravna, odnosno da Vi ne možete kod RFPiO da pokrenete postupak da se utvrdi da radni odnos kod Vas još uvek nije prestao i da uz zahtev priložite odgovarajuće dokaze. To međutim neće rešeti problem koji imate, a koji se sastoji u tome da Vam zaposleni nije odradio otkazni rok. Jedini korak koji možete da preduzemete jeste da pokrenete postupak za naknadu štete koju ste takvim ponašanjem zaposlenog pretrpeli. Morali biste da dokažete da je postupanjem zaposlenog nastupila konkretna šteta i da od njega tražite naknadu iste.
Pozdrav
Jedno pitanje šta se dešava kada poslodavac i radnik sastave ugovor i u tom ugovoru piše da je rok za otkaz 10 dana a da pritom radnik dobije samo jedan papir gde je svojeručno prekriženo to 10 i ispod napisano 30 radnih dana a da pritom poslodavac nije sa dogovorom sa radnikom obavio za menjanje ugovora a da pritom na prepravljenom ugovoru nema pečata tamo gde je prepravljeno a pritom nije mi uručen drugi prepravljeni ugovor.
Da li ja mogu da tužim poslodavca ? I koja je procedura za to , kolika je novčana odšteta za isto….??
Poštovani
Ugovor o radu ne može da se aneksira na način koji ste opisali. Ugovor o radu predstavlja sgalasnost volja dve strane-poslodavca i zaposlenog i samo uz saglasnost obe strane može da se menja. Prepravljeni „ugovor“ o kojem govorite, na kome nema Vašeg potpisa, nema nikavu pravnu važnost jer ne odražava volju dve ugovorne strane. Što se tiče tužbe za naknadu štete, ona može da uspe samo ako se u sudskom postupku dokaže da je činjenjem ili nečinjenjem tuženog nastupila konkretna materijalna ili nematerijalna šteta.
Pozdrav
Moze u nasoj drzavi da se dobije otkaz i bez otkaznog roka kao i bez osnova za otkaz jer kod nas mobing od strane poslodavca niko ne kaznjava i radnik je nezasticen i prepusten na milost i samovolju bahatim poslodavcima. Evo ja recimo dobih otkaz bez otkaznog roka u sred smene bez valjanog razloga receno mi je ruzna si ne licis ni nasta trebala si da se nasminkas idi kuci. Inace da sasvim slucajno se otkaz desio dan posto sam istog tog poslodavca i kolege obavestila i pocastila za svoju udaju koincidencija jel da…. Eto toliko o toj prici o otkaznim rokovima. Nemojte da mislite da se nisam pokusala boriti oooo da jesam i te kako ali kalo mi je receno na svim vratima na koja sam zakucala on ima tim advokata i milione iza sebe i milone koje koje ostavlja drzavi a ti ne tako da….
Poštovana Milena
Tekst razrađuje zakonske odredbe. Pitanje primene propisa je nešto drugo. Svakako da nesprovođenjem u praksi zakon ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Nažalost, postoje i takvi slučajevi, ali moramo se svi skupa boriti da do toga ne dolazi, odnosno da se takvo postupanje potpuno iskoreni.
Srdačan pozdrav