Šta zaposleni može da uradi ako plata kasni

Pravo na odgovarajuću zaradu osnovno je pravo po osnovu rada, a za najveći broj zaposlenih to je najznačajnije pravo iz radnog odnosa. Radi se o izvoru materijalne egzistencije za mnoge, te je prirodno da je prvi interes zaposlenog da mu plata legne na račun, na vreme.

Ali, šta ako to nije slučaj i poslodavac kasni sa isplatom zarade? Tema ovog teksta upravo su rokovi za isplatu zarada i mogućnosti koje zaposleni ima na raspolaganju ukoliko mu plata kasni.

Pravo na zaradu prema Zakonu o radu

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovorom o radu.  Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa navedenim pravilom – ništavi su. 

Dakle dva zaposlena koja rade poslove za koje se zahtevaju isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos i postoji jednaka odgovornost oba zaoslena – moraju imati identičnu zaradu. Ukoliko to nije slučaj, radi se o nezakonitom postupanju poslodavca i može se tužbom kod suda utvrditi da se radi o diskriminacji i nezakonitim odredbama ugovora o radu.

Zarada je obavezan element ugovora o radu. Svaki ugovor o radu mora da sadrži novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu. Iznos zarade kao obavezan elemenat ugovora o radu izražava se kao novčani bruto iznos (neto zarada sa porezom i doprinosima) jer je zakon odredio da u pojam zarade ulaze i porez i doprinosi koji se plaćaju iz zarade, to jest na teret zaposlenog.

Ugovor o radu mora da sadrži i elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, kao i rokove za isplatu svih primanja na koja zaposleni ima pravo. Ako ugovor o radu ne sadrži navedene elemente za utvrđivanje zarade i ostalih primanja, ni rokove za isplatu, usled toga što su oni utvrđeni zakonom, ili aktom poslodavca, u tom slučaju u ugovoru o radu mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Rokovi za isplatu zarade

Kao što je napred navedeno, obavezni elementi ugovora o radu, kada je u pitanju preciziranje zarade, jeste i utvrđivanje rokova za isplatu primanja zaposlenog. Prema Zakonu o radu zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, ali pritom poslodavac mora da poštuje određena pravila, to jest ograničenja.

Prvo, zarada se isplaćuje najmanje jedanput mesečno. Dakle može se odrediti da se plaća i na pola meseca, to jest iz dva puta, pa čak i jednom nedeljno, ali ne može ređe od jednom mesečno. Primera radi, ne može se odrediti da se plata isplaćuje na svaka dva meseca – to nije dozvoljeno.

Drugo, ograničenje u utvrđivanju rokova jeste to da se zarada mora isplatiti najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Primera radi, zarada za maj mesec, mora da se plati u celosti najkasnije do 30. juna. Nakon tog datuma, smatra se da poslodavac kasni sa isplatom, to jest da je u docnji.

Dakle poslodavac u ugovoru o radu ili u opštem aktu može da odredi da će se zarada plaćati odjednom ili u više delova (npr. sredinom meseca jedna polovina zarada, a krajem meseca.druga polovia zarade, ili po deo zarade na svakih nedelju dana). Poslodavac može da odredi bilo koji rok za plaćanje koji je u okviru sledećeg pravila: do kraja tekućeg meseca mora se isplatiti celokupna zarada ostvarena u prethodnom mesecu.

Primera radi, može da utvrdi da se plaća do 5. u mesecu za prethodni mesec ili do 10. Ili 15. u mesecu za prethodni mesec. Ili, da se 15. u mesecu plati prva polovina zarade za prethodni mesec, a poslednjeg dana u mesecu druga polovina zarade za prethodni mesec. U tom određivanju roka ne može da pređe kraj meseca za isplatu prethodnog meseca. Ako bi tako nešto propisao, odredba ugovora ili opšteg akta bi bila nezakonita, a i primenjivao bi se neposredno zakonski rok, a to znači do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Takođe, znači da ako se npr. plaća u dva dela, ili čak jednom nedeljno, onda ceo iznos zarade za prošli mesec mora da bude isplaćen u celosti do kraja tekućeg meseca.

Isplata nakon isteka zakonskih rokova

Poslodavac nema zakonsku mogućnost da kasni sa isplatom zarade. Ovi rokovi za isplatu su obavezujući, to jest navedene zakonske odredbe o rokovima plaćanja zarade imaju imperativni karakter. Kada se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, plaća se najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Zakon je propisao da čak i ako poslodavac kasni sa isplatom zarade, dužan je da izda obračun zarade za prethodni mesec do kraja tekućeg meseca. Zbog čega je ovo važno? Zbog toga što obračun zarade predstavlja izvršnu ispravu, to jest dokument na osnovu koga može da se pokrene postupak prinudne naplate. To olakšava poziciju zaposlenog jer ne mora tužbom kod suda da dokazuje koliko poslodavac duguje, već na osnovu platnog listića može neposredno da pokrene postupak pimudne naplate.

Ukoliko poslodavac ne ispoštuje čak ni ovo pravilo – dakle ne isplati zaradu do kraja meseca za prethodni mesec, niti izda u tom roku obračun neisplaćene zarade, zaposleni može da se obrati Inspekciji za rad.

Prijava Inspekciji za rad

Prijava Inspekciji za rad može se podneti usmeno na zapisnik kod ovog državnog organa, ali i u pisanoj formi. Pisana prijava se može potpisati imenom i prezimenom, ali može da bude i anonimna. Inspekcija i u tom slučaju mora da utvrdi stanje po prijavi i preduzme mere iz svoje nadležnosti, ali kod anonimne prijave ne može da obavesti podnosioca o utvrđenom stanju i preduzetim merama, jer nema podatke o tome ko je podneo prijavu.

Šta Inspekcija za rad može učiniti

Inspekcija će rešenjem obavezati poslodavca da izda obračun neisplaćene zarade i podneće prekršajnu prijavu protiv poslodavca. Treba napomenuti da Inspekcija nema zakonsko ovlašćenje da sama prinudno naplati od poslodavca neisplaćenu zaradu, ali može da ga obaveže na izdvanje pomenutog obračuna zrade, to jest platnog listiće, kojim se pokreće postupak prinudne naplate preko javnog izvršitelja.

Može li se naplatiti kamata

Rok za naplatu neisplaćenih primanja jeste tri godine od dana dospelosti potraživanja. Primera radi, to znači sledeće: za zaradu za jul mesec 2025. godine rok za isplatu je 31. avgust 2025. godine. Tog datuma – 31.08.2025. godine dospela je za naplatu zarada za mesec jul 2025. godine. Rok zastarelosti naplate ove zarade jeste 31. avgust 2028. godine.

U slučaju prinudne naplate zaposleni ima pravo na zakonsku zateznu kamatu od dana kada je poslodavac pao u docnju, to jest od prvog dana kašnjenja sa plaćanjem, pa sve do dana isplate.

Da li poslodavac sme da isplati deo plate „na ruke“?

Prema našim propisima, nije obavezno da poslodavac isplaćuje platu na tekući račun. Zarada može da se isplaćuje i u gotovom novcu, ali i na tu zaradu isplaćenu u “kešu”moraju da se isplate porezi i doprinosi. Sve suprotno ovom pravilu značilo bi izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa, što je protivzakonito.