Ako ste bez posla, evo u kojim slučajevima imate pravo na novčanu naknadu

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

mar 26

Pored prava iz zdravstvenog osiguranja, te prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, i prava koja se ostvaruju za slučaj nezaposlenosti spadaju u prava iz socijalnog osiguranja. Prema tome, u našem pravnom sistemu radno angažovana lica (zaposleni, preduzetnici, lica koja obavljaju poslove po ugovoru) obavezno su osigurana po propisima o zdravstvenom osiguranju, o penzijskom i invalidskom osiguranju i najzad postoji obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti. To su tri oblika obaveznog  socijalnog osiguranja. Navedeni osiguranici obavezni su da plaćaju doprinose za socijalno osiguranje, a obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti obezbeđuje se pravo na novčanu naknadu i pravo na zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme dok traje novčana naknada.


Pravo na novčanu naknadu

Pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana.

U prethodnom tekstu smo istakli da ne pripada svakom licu koje je ostalo bez posla pravo na novčanu naknadu. Ovo pravo se ostvaruje samo nakon prestanka obavljanja probnog rada, privremenih i povremenih poslova, prestanka radnog odnosa na određeno vreme, prestanka radnog odnosa zbog prestanka rada poslodavca (u slučaju stečaja ilikvidacija), kao i kod otkaza od strane poslodavca iz dva razloga-tehnološkog viška i zbog toga što zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Osim kod prestanka radnog odnosa na opisani način, pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti ostvaruje i nezaposleni nakon prestanka obaveznog osiguranja po osnovu prestanka funkcije (izabrana, imenovana i postavljena lica) i  po osnovu prenosa osnivačkih prava, odnosno prava člana privrednog društva.

Rok za podnošenje zahteva za novčanu naknadu


O pravima nezaposlenog iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti odlučuje se u postupku propisanom Zakonom o opštem upravnom postupku. Prvostepeni organ je direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, a drugostepeni organ je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Protiv konačnog rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje može se pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom.

Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana prestanka osiguranja, ako se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, odnosno prestanka nekog drugog vida radnog angažovanja nakon kojeg se isplaćuje naknada, podnese zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Samo ako je zahtev podnet u predviđenom roku isplaćuje se pun iznos naknade u visini koja je određena u skladu sa zakonom, odnosno isplaćuje se od prvog dana prestanka osiguranja.

Nezaposlenom koji zahtev podnese po isteku roka od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja, novčana naknada ne pripada od dana restanka radnog odnosa, odnosno osiguranja, već od dana podnošenja zahteva za preostalo vreme. Primera radi, ukoliko se zahtev podnese 35 dana nakon prestanka radnog odnosa, a po zakonu novčana naknada treba da se isplaćuje tri meseca, biće isplaćena naknada za 1 mesec i 25 dana. Naknada za preostalih 1 mesec i 5 dana se gubi, zbog 5 dana zakašnjenja pri podnošenju zahteva. Sledstveno tome, nezaposleni koji podnese zahtev po isteku vremena za koje bi mu pravo na novčanu naknadu pripadalo, nema pravo na novčanu naknadu. U rok se ne računa vreme za koje je nezaposleni, po propisima o zdravstvenom osiguranju, bio privremeno sprečen za rad.


Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za novčanu naknadu

Uz zahtev za novčanu naknadu podnosilac zahteva dostavlja:

-rešenje ili drugi akt o prestanku radnog odnosa, probnog rada, privremenih i povremenih poslova, obavljanja funkcije i

-potvrdu o zaradi, odnosno naknadi zarade, visini ugovorene naknada ili osnovici na koju su uplaćivani doprinosi tokom perioda osiguranja, koju popunjava poslodavac

Lica kojima staž osiguranja nije u celosti evidentiran u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, pored navedenih dokumenata dostavljaju i radnu knjižicu.

Nacionalna služba za zapošljavanje vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke službenim putem o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koje su od značaja za postupanje u predmetima ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Ako službenu evidenciju vodi drugi organ, Nacionalna služba za zapošljavanje će zatražiti podatke od tog organa, koji je dužan da ih besplatno dostavi u roku od 15 dana. Do ovoga neće doći jedino ako stranka izričito navede da će sama pribaviti sve neophodne podatke. Radi se o podacima o otvaranju postupka stečaja, likvidacije, prestanka rada preduzetnika, prenosu osnivačkih prava, odnosno člana privrednog društva, stažu osiguranja u inostranstvu, služenju vojnog roka, periodima osiguranja evidentiranim u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ili u evidenciji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, osnovici za obračun doprinosa koju rešenjem utvrđuje Poreska uprava i najzad o podacima o ranijem korišćenju novčane naknade (koju vodi upravo Nacionalna služba za zapošljavanje).


Trajanje prava na novčanu naknadu

Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:

-3 meseca, ako ima staž osiguranja od 1 do 5 godina

-6 meseci, ako ima staž osiguranja od 5 do 15 godina

-9 meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina

-12 meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina

Godinom staža osiguranja smatra se navršenih 12 meseci za koje je obveznik doprinosa bio obavezno osiguran.

Izuzetno od navedenog, novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju nedostaje do dve godine. Ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na penziju, po osnovu staža osiguranja, nezaposleni dokazuje aktom  Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Nezaposlenom se nastavlja isplata novčane naknade i nakon isteka navedenih perioda za vreme:

-trajanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja

-privremene sprečenosti za rad (bolovanja) utvrđene u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad

porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta prema propisima kojima se reguliše ova vrsta odsustva sa rada

Visina novčane naknade

Odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisana je metodologija utvrđivanja visine i obračuna novčane naknade.

Ovom metodologijom predviđeno je da se najpre utvrdi dnevni iznos novčane naknade, a mesečni iznos novčane naknade dobija se množenjem dnevne novčane naknade i broja kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata.

Dnevna novčana naknada utvrđuje se množenjem osnovice dnevne novčane naknade i ličnog koeficijenta, koji je poseban za svakog osiguranika i zavisi od prihoda koje je ostvarivao tokom prethodnog radnog angažovanja.

Osnovica dnevne novčane naknade za sve zahteve i sve isplate posle 01.02.2019. godine iznosi 1.020,00 dinara. Ova osnovica, kao i najniži i najviši mesečni iznos novčane naknade usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se vrši usklađivanje.

Lični koeficijent se utvrđuje rešenjem. Dobija se deljenjem ukupne zarade (odnosno naknade zarade, ugovorene naknade, uopšte prihoda koji je osiguranik ostvarivao) ostvarene u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, odnosno osiguranje, sa prosečnom godišnjom zaradom po zaposlenom isplaćenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Srbiji u 2018. godini iznosi 823.548,00 dinara. To konkretno znači da se lični koeficijent dobije tako što se sabere svih 12 zarada (ugovorenih naknada, prihoda) zaposlenog koje su ostvarene u poslednjih 12 meseci pre prestanka radnog odnosa i tako dobijeni iznos podeli sa 823.548,00 dinara. Dnevna novčana naknada dobija se množenjem tako izračunatog ličnog koeficijenta sa osnovicom dnevne novčane naknade (koja je trenutno 1.020,00), a mesečna novčana naknada se dobije množenjem dnevne novčane naknade sa brojem kalendarskih dana u mesecu u kojem se ostvaruje pravo. Primera radi, ukoliko je nezaposleni mesečno zarađivao bruto 60.000,00 dinara, odnosno za poslednjih godinu dana pre prestanka radnog odnosa ukupno 720.000,00 dinara, njegov lični koeficijent, koji se dobija deljenjem 720.000,00 sa 823.548,00 (prosečna godišnja zarada u Srbiji po zaposlenom u 2018.godini), iznosiće 0.87. Množenjem osnovice dnevne novčane naknade, koja je trenutno 1.020,00, sa ličnim koeficijentom 0.87 dobija se dnevna naknada u visini od 891,75 dinara. Za mesec koji ima 31 dan mesečna naknada će biti 27.644,29 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje , po stopi od 26%, kao i doprinos za zdravstveno osiguranje, po stopi od 10,3 %,  nalaze se u iznosu novčane naknade.

Najniži mesečni iznos novčane naknade koji se primenjuje od 01.02.2019. godine iznosi 22.838,00 dinara (“bruto”). Najviši mesečni iznos novčane naknade koji se primenjuje od 01.02.2019. godine iznosi 52.943,00 dinara (“bruto”).

Prema propisanim minimalnim i maksimalnim iznosima naknade, u mesecu koji ima 31 kalendarski dan najniži mesečni “bruto” iznos je 22.838,00 dinara, odnosno 736,71 dinar dnevno. Ovaj iznos u sebi sadrži i doprinose za socijalno osiguranje, tako da je “neto” iznos, odnosno najniži iznos koji se mesečno isplaćuje primaocu novčane naknade-14.547,81 dinar. Najviši mesečni “bruto” iznos je 52.943,00 dinara, odnosno 1.707,84 dinara dnevno. Ovaj iznos u sebi sadrži i doprinose za socijalno osiguranje, tako da je “neto” iznos, odnosno najviši mesečni iznos koji se može isplatiti korisniku naknade-33.724,69 dinara.

Na zahtev korisnika novčane naknade Nacionalna služba za zapošljavanje može da isplati novčanu  naknadu  za slučaj nezaposlenosti u jednkratnom iznosu za samozapošljavanje.

Pravo na zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje

S obzirom da se iz novčane naknade za nezaposlena lica plaćaju i doprinosi za socijalno osiguranje, korisnik iste ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme trajanja prava na novčanu naknadu, odnosno vreme koje provede primajući novčanu naknadu ulazi mu u radni staž.

Članovi porodice korisnika prava na novčanu  naknadu takođe imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po nekom drugom, prioritetnijem osnovu.

Prestanak prava na novčanu  naknadu

Korisniku novčane nakande prestaje pravo na novčanu naknadu ako

-se izbriše iz evidencije ili prestane da se vodi  evidencija o nezaposlenom, u skladu sa zakonom

-ne obavesti Nacionalnu službu za zapošljavanje u roku od 5 dana o promeni koja je uslov za sticanje ili prestanak prava na naknadu (nezaposleni je dužan da prijavu svaku promenu koja je od uticaja za ostvarivanje ovog prava)

-se utvrdi da radi kod poslodavca  bez ugovora

-podnese zahtev za prestanak prava

Obustavljanje isplate novčane naknade

Isplata novčane naknade se obustavlja za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, odnosno za vreme:

-trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova

-odsluženja vojnog roka

-izdržavanja kazne zatvora, trajanja pritvora, mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do 6 meseci

-boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo

Po prestanku navedenih razloga nezaposlenom se nastavlja isplata novčane naknade za preostalo vreme, ukoliko se prijavi i podnese zahtev u roku od 30 dana od dana prestanka razloga za obustavu isplate.

Dužnosti korisnika novčane nakande

Korisnik novčane naknade dužan je da se lično javlja Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja svakih 30 dana.

Nezaposleni kome je izvršena isplata novčane naknade na koju nije imao pravo, dužan je da Nacionalnoj službi za zapošljavanje vrati primljene iznose, o čemu može da se sklopi ugovor o  poravnanju.

Ponovno sticanje prava na novčanu naknadu

Korisnik novčane naknade kojem je prestalo ovo pravo može ponovo da ga ostvari ako ponovo ispuni uslov za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim da mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu. Primera radi, ukoliko je nezaposleni primao 6 meseci novčanu naknadu jer je pre otkaza imao 12 godina radnog odnosa (spada u grupu između 5 i 15 godina staža osiguranja), nakon prestanka novčane naknade zasnuje radni odnos koji mu prestane posle dve godine, imaće pravo samo na 3 meseca novčane naknade, jer će se u obzir uzeti samo dve godine staža osiguranja po osnovu kojih do sada nije ostvario naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje (spadaće u grupu 1 do 5 godina staža osiguranja, a ne u  grupu 5 do 15 godina staža, iako realno ima 14 godina staža osiguranja).

Korisnik novčane naknade kojem je zbog radnog angažovanja prestalo pravo na novčanu naknadu pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja da koristi pravo na novčanu naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije nego da mu se naknada obračuna s obzirom na novi staž osiguranja koji je navršio nakon prestanka prethodne isplate.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(20) komentari

Jovan Kovacevic 31. 05. 2019.

Od koga tražim novčanu nadoknadu kao tehnološki višak, od poslodavca ili od NSZ? Hvala

    Milan Predojević 03. 06. 2019.

    Poštovani Jovane
    Kod poslodavca imate pravo na isplatu otpremnine, a kod NSZ možete ostvariti i pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti.
    Pozdrav

Ivana Marjanovic 27. 06. 2019.

Poštovani,

ineteresuje me ako je zaposelni koristio pravo novčane naknade kod NSZ u periodu od 1 godine i prošlo je 5 godina od korišćenja novčane naknade, u međuvremenu se zaposlio i napunio 63 godine života. Da li ima pravo na 2 godine novčane naknade kod NSZ do ispunjena prava na starosnu penziju, odnosno 65 godina starosti?

Pozdrav

    Milan Predojević 02. 07. 2019.

    Poštovana Ivana
    Ukoliko je zaposleni nakon prethodnog korišćenja novčane naknade imao ponovo bar jednu godinu radnog odnosa, ima 2 godine ili manje do ispunjavanja uslova za odlazak u starosnu penziju, a novi radni odnos mu je prestao mimo njegove volje ili krivice, imaće pravo na novčanu naknadu u trajanju od 24 meseca, iako je već koristio naknadu u trajanju od jedne godine.
    Pozdrav

Ivan Minic 18. 07. 2019.

Postovani,
preduzetnik sam i imam nedoumicu, u slucaju da zatvorim radnju znam da imam pravo na novcanu nadoknadu(ispunjavam uslove, preko 6 godina vezanog radnog staza). Ali sta se desava u slucaju da ne zatvorim preduzetnicku radnju nego je stavim u mirovanje na 2-3 meseca i onda shvatim da mi se ne isplati da tako dalje poslujem i zatvorim/odjavim je. Jel i u tom slucaju imam isto pravo na novcanu nadoknadu od biroa u vremenu od 6 meseci?
Unapred Hvala!

    Milan Predojević 22. 07. 2019.

    Poštovani Ivane
    U slučaju da stavite preduzetničku radnju u mirovanje na 2-3 meseca nemate pravo na novčanu naknadu. Ako zatvorite/odjavite radnju imate pravo na naknadu.
    Pozdrav

d9ae8eec4dc6b78a090a3f2ccb47654a 06. 08. 2019.

Pozdrav. Kao sto znamo iznos otpremnine ne sme biti manji od dve prosecne plate na drzavnom nivou. Mene interesuje dali se racuna neto ili bruto iznos tih prosecnih plata,a takodje i u drugom slucaju gde se racuna trecina od moje zarade na godisnjem nivou jel bruto ili neto iznos.

    Milan Predojević 15. 08. 2019.

    Poštovani
    Računa se bruto iznos.
    Pozdrav

Ana Lazarević 20. 08. 2019.

Poštovani, imam jedno pitanje. Radim kao preduzetnik godinu dana i sest meseci. Želim da napustim posao, tj.prenela bi radnju na svoju sestru. Ja bih otisla na biro. Da li u tom slučaju imam pravo na neku nadoknadu ili ne pošto se radnja ne zatvara?

    Milan Predojević 20. 08. 2019.

    Poštovana Ana
    Preduzetnička radnja ne postoji kao pojam u zakonu. Ukoliko ste registrovani kao preduzetnik, kao što navodite, Vi ste po Zakonu o privrednim društvima fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost. Takav subjektivitet se ne može preneti na drugo lice, odnosno preduzetnik se ne može prepisati na nekog drugog jer je preduzetnik fizičko lice koje se pojavljuje u pravnom prometu. Sledstveno tome, samo ako dođe do prestanka obavljanja delatnosti preduzetnika može biti ni novčane naknade od Nacionalne službe za zapošljavanje. Ako se ne odjavite kao preduzetnik u Agenciji za privredne registre,Vi ste i dalje preduzetnik i ne možete se tretirati kao nezaposleno lice, odnosno primati novčanu naknadu kao nezaposleno lice.
    Pozdrav

Vladimir D. Radenković 21. 08. 2019.

Поздрав,

Имам 4 и по године радног стажа и прекид од 7-8 дана између претходног и посла са ког одлазим. Имам ли право на новчану надокнаду?

Унапред се захваљујем на одговору.

Срдачан поздрав.

    Milan Predojević 23. 08. 2019.

    Poštovani Vladimire
    Mišljenja sam da imate pravo na novčanu naknadu, odnosno da će Vam se priznati 4 i po godine staža kod prethodnog poslodavca. Uslov je, naravno, da Vam na poslu na kome se trenutno nalazite radni odnos prestane mimo Vaše volje, odnosno iz razloga koji su navedeni u tekstu, a koje je predvideo Zakon o zapošljavanju.
    Pozdrav

Marko Đumić 01. 09. 2019.

Postovani, bio sam prijavljen na odredjeno dve godine, pa dobio otkaz. Zanima me da li imam pravo na naknadu i sta mi je potrebno za prijavu? Hvala unapred

    Milan Predojević 02. 09. 2019.

    Poštovani Marko
    Imate pravo na novčanu naknadu za nezaposlene. Potrebno je da se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa javite matičnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje sa ličnom kartom, diplomom o završenom školovanju (najviši stepen), aktom o prestanku radnog odnosa kod poslednjeg poslodavca i radnom knjižicom (ako je imate).
    Pozdrav

Marijana Sečenji 19. 09. 2019.

Postovani,da li neko ko je tehnoloski visak i stekne pravo na novcanu nadoknadu u trajanju od 6 meseci moze da odbije posao koji mu je ponudila NACIONALNA SLUZBA ZA ZAPOSLJAVANJE u npr trecem mesecu dok mu traje isplata novcane nadoknade i da zadrzi pravo na primanje novcane nadoknade u trajanju od 6 meseci kakao je i ugovoreno.Znaci da li ako odbije posao koji mu nudi NSZ,ima pravo i dalje na svoju novcanu nadoknadu koja istice tek za 3 meseca.Hvala unapred

    Milan Predojević 25. 09. 2019.

    Poštovana Marijana
    Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti korisniku novčane naknade prestaje pravo na novčanu naknadu, ako se briše sa evidencije, u skladu sa ovim zakonom, kao i ako prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom, u skladu sa zakonom. Zakonom je propisano da se „nezaposleni briše sa evidencije ako bez opravdanog razloga ne izvršava svoje obaveze prema Nacionalnoj službi, odnosno ako:
    1. se ne javi Nacionalnoj službi u rokovima iz ovog zakona;
    2. na zahtev Nacionalne službe ne dostavi dokaz o aktivnom traženju zaposlenja;
    3. odbije ponuđeno posredovanje za odgovarajuće zaposlenje;
    4. se ne javi poslodavcu kome ga uputi Nacionalna služba, a radi se o upućivanju u vezi sa posredovanjem za odgovarajuće zaposlenje;
    5. odbije da utvrdi individualni plan zapošljavanja, ili se ne pridržava njegovih odredaba;
    6. odbije ili svojom krivicom napusti učešće u meri aktivne politike zapošljavanja;
    7. se ne odazove na poziv Nacionalne službe;
    7a. ne obavesti Nacionalnu službu o svakoj promeni koja utiče na sticanje ili gubljenje prava ili obaveza po ovom zakonu, najkasnije pet dana od nastanka promene;
    8. obavlja rad bez zaključenog ugovora o radu ili ugovora po osnovu kojeg ostvaruje pravo na rad van radnog odnosa.“
    Prema navedenom, a posebno shodno tačkama 3. i 4. može biti osnova za prestanak isplate novčane naknade jer može doći do brisanja sa evidencije. U praksi, međutim, ovakve situacije nisu česte, jer u konsultaciji sa savetnikom obično se nađe zadovoljavajuće rešenje jer se postigne dogovor o nekoj drugoj opciji za zapošljavanje, različitoj od ponuđene.
    Pozdrav

Dusanka Golubovic Labrovic 23. 09. 2019.

Postovani, da li imam pravo na novcanu naknadu, ako sam radila povremeno-privremene poslove prethodne 2g u i bila prijavljena na 3h dnevno.Da li i onda vazi najmanji iznos za naknadu Nacionalne sluzbe za zaposljavanje.Hvala unaopred!

    Milan Predojević 26. 09. 2019.

    Poštovana Dušanka
    Član 66. stav 1. Zakona o zapošljavanju i osiguranju zaslučaj nezaposlenosti određuje da obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci. Isti zakon u član 67. stav 1. tačka 2. između ostalog propisuje da nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu prestanka privremenih i povremenih poslova. S obzirom na navedeno, imate pravo na novčanu naknadu. Primenjuje se najniži iznos naknade.
    Pozdrav

Milena Lazovic 04. 10. 2019.

Postovani,

Da li neko ko radi u okviru sive ekonomije ima pravo na bilo kavku novcanu nadoknadu ma koliko ona mala bila?

    Milan Predojević 08. 10. 2019.

    Poštovana Milena
    Nije moguće ostvariti bilo kakva prava iz socijalnog osiguranja po osnovu radnog staža u takozvanoj sivoj ekonomiji iz prostog razloga-za taj rad nisu uplaćeni pripadajući doprinosi za socijalno osiguranje, te shodno tome nije moguće ni ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja.
    Pozdrav