Obrazovanje vs iskustvo – šta je bitnije prilikom traženja posla

Autor: Miloš Zvekić | Svi tekstovi

jan 09

Ahhh, da! Pitanje staro kao ono sa kokoškom i jajetom. Da li je važnije da imam diplomu ili iskustvo? Mnogo je mišljenja na tu temu, i sve što ja mogu jeste da ponudim i svoje. A dogovorio sam se već sa našim Infostud HR guruom, Brankom Vukovcem, da mu pošaljem tekst kada završim i ništa sa čim se on ne slaže nećete pročitati u ovom tekstu. A njegovo mišljenje je, verujte mi – zlata vredno!

Verujem da si već pričao/la sa svojim društvom o ovome i da je svako imao svoj stav. A ako si pričao/la sa roditeljima ili profesorima taj stav je gotovo sigurno bio: „Diploma je sveti gral. Prvo obrazovanje – pa sve ostalo.“ To je u redu, i diploma svakako može da znači. Ali, da li je stvarno ona na prvom mestu?

Aj odgovori čoveče pa da vidim da l’ mi se čita dalje!

Dakle, na pitanje šta je važnije za dobijanje prvog posla u kompaniji, diploma ili iskustvo – ja bih rekao: ISKUSTVO!

Na osnovu mog iskustva kao prodajnog savetnika na sajtu Poslovi.infostud koji je pričao sa velikim brojem HR-ova i osoba koje su zadužene za zapošljavanje, mogu ti reći da ćeš, u većini slučajeva, posao u nekoj kompaniji lakše dobiti ukoliko imaš odgovarajuće iskustvo, a fali ti diploma, nego ako imaš fakultetsko obrazovanje bez tog iskustva.

Kada sam konkurisao za poziciju Prodajnog savetnika u Infostudu, ja sam imao iza sebe tri godine iskustva u prodaji i diplomu Ekonomskog fakulteta. Iskreno verujem da bih ovaj posao dobio i da nisam imao diplomu, a smatram i da bi mi bilo teže sam došao na razgovor direkt iz studentske klupe.

Ali, kao i sve u životu, nije sve tako crno-belo. Možda je iskustvo važnije za dobijanje prvog posla u nekoj kompaniji, naročito na nekoj operativnoj ili manje odgovornoj poziciji. Ali šta kad si se zaposlio i želiš da napreduješ? I šta ako konkurišeš na neku poziciju koja nosi veliku odgovornost?

Ja hoću da budem direktor!

Bravo! To je pravi stav! Jako volim ambiciozne ljude i verujem da takvi ljudi imaju potrebne predispozicije da postignu ono čemu streme. Ali te ambicije treba potkrepiti znanjem i radom – neće se same ostvariti.

A kako doći do tog, željenog, odgovornog, menadžerskog radnog mesta? Može li se do toga bez diplome?

Ukoliko iz srednje škole odmah počneš da radiš na nekoj ulaznoj poziciji gde nije potrebno neko posebno obrazovanje niti iskustvo, dok tvoji drugari nisu završili fakultet, ti si sigurno već maher u svojoj oblasti. Ako si se trudio, radio i učio – verovatno si do sada nešto i napredovao, dobio i koju povišicu i slično. I šta je sledeći korak? Pa da ti daju neku kancelariju, možda neki tim da vodiš i slično… E tu već diploma može dosta da pomogne! Postoji slučajevi kada je za šefa postavljen i neko na osnovu svog rada, dugogodišnjeg doprinosa firmi i slično. Ali su ti slučajevi svakako dosta ređi, i nažalost, neretko praćeni ljubomornim šaputanjima kolega „Pa on/ona ne mani fakultet!“.

Mnogo je češći sledeći scenario: Možda ste ti i kolega počeli zajedno, ti sa 18 on sa 23 – odmah posle faksa. Radili zajedno, napredovali zajedno, ogovarali šefa zajedno kada je to zaslužio…Možda su vam i rezultati tu negde. On je jedan mesec bolji, ti drugi – i tako ukrug. I možda samo jednog od vas dvojice mogu da unaprede. Po svemu ste blizu. Ali on ima diplomu –ti nemaš. Posle odluke ko postaje vođa tima samo jedan će da ogovara šefa… Aj’ pogodi koji.

Takođe, zamisli scenu: Nisi „gubio vreme“ na fakultetu već se odmah zaposlio. Imaš 5-10 godina iskustva. Ti znaš sve i možeš sve bolje, lakše, brže od onih klinaca sa fakulteta što te uvek pitaju za savet kad im prigusti ili nešto zeznu. I ti uvek znaš da ih posavetuješ. Uvek znaš kako i zašto nešto treba da se uradi „ovako“ a ne „onako“, i smešno ti je kada te pitaju takve banalne stvari. Ali nekako, malo malo pa neki od tih klinaca, kad nauči ono što si ga TI naučio, dobije neku fotelju. A ti i dalje glavni – al’ nikad u svojoj kancelariji. I dosta ti je više da te tvoj direktor preskače i uvek neke diplomce unapređuje preko tebe.

Vidiš oglas za posao za neku odgovornu, direktorsku poziciju u drugoj kompaniji. Već se vidiš na toj poziciji. Prenosiš svo stečeno znanje. Unapređuješ im proizvodnju, prodaju, marketing… Vlasnici oduševljeni, obasipaju te novcem, službeni telefon, službeni auto… I onda pomisliš: „pa kad me ovaj moj preskače, gde će me tamo neko primiti kad nemam fakultet!?“. I odustaneš… I ostaješ na nekom svom maksimumu, relativno zadovoljan, ali uvek se pitajući: „A šta da sam imam tu prokletu diplomu? Da li bi mi bilo bolje? Gde bi mi bio kraj?“. E na to pitanje, nikada nećeš dobiti odgovor.

Iskustvo uvek možeš steći, diplomu dosta teže

Ako studiraš i smorio/la si se što će neko bez diplome pre dobiti neki posao nego ti, nemoj da očajavaš.

Slažem se, sa 20 i kusur godina, tek si završio fakultet, tražiš posao, nemaš iskustvo – to nije lako.

Slažem se, konkurisaćeš za neke ulazne pozicije i dobiće posao neki tvoj vršnjak koji je preskočio formalno obrazovanje. Za to vreme dok si ti učio brdo stvari od kojih si pola zaboravio a pola od ove polovine što si zapamtio nećeš nikad ni koristiti, on je stekao iskustvo i zbog toga dobio taj prvi posao kome si se ti nadao.

Ali ponavljam, nemoj gubiti nadu ni ambiciju. Konkuriši ponovo. I ponovo. Dovoljno je jednom da te prime na pravo mesto kod pravog poslodavca. E onda je sve u tvojim rukama– jer, i diploma je već u tvojim rukama. Tad se pokaži da vrediš, da si radan, da možeš, da znaš i, što je najvažnije, da želiš da naučiš. A zna se već da možeš da naučiš – to lepo piše na tvojoj diplomi.

I šta onda jedna mlada osoba treba, u stvari, da radi?

Ako ti uslovi dozvoljavaju – upiši fakultet. Odaberi ono što te zanima. Uči. Stiči teorijsko znanje. Razvijaj se. Upoznaj ljude. Druži se. I na kraju – obraduj i sebe i svoje roditelje. Stekni tu diplomu. Ona je ključ koji je sposoban da otključa sva vrata – sva ona koja si ti sposoban da za sebe otvoriš.

Ali nemoj se voditi stavom, „Ja sad studiram, dobiću diplomu i onda idem da se zaposlim“. Nije to prava čar studiranja, i nije to pun potencijal. Za vreme studija angažuj se više u ono nešto te zanima. Idi na radionice, seminare, meetup-ove, predavanja. Priključi se nekoj studentskoj organizaciji čiji te rad zanima. Volontiraj. Prijavljuj se na prakse, razmene studenata…

Na ovaj način ćeš pored teorijskog znanja i diplome steći i iskustva i praktična znanja koja će te toplo preporučiti svim poslodavcima. Veruj mi, možda će profesor na fakultetu za svog asistenta radije uzeti tvog kolegu koji je imao sve desetke, uvek je bio spreman i imao sve odgovore na vežbama i čak ti je i pomogao da prepišeš od njega onaj kolokvijum što bi „ljosnuo“ samo tako pošto nisi učio jer si bio na radionici „Kako da napišem dobar CV i pripremim se za intervju za posao“.

Možda će profesor uzeti njega. Ali tvoj najpoželjniji poslodavac, kada bude tražio nekog da obuči, nauči i jednog dana postavi da mu vodi važan deo poslovanja? On će videti šta si sve radio A NISI MORAO. Shvatiće da umeš da preuzmeš inicijativu. Da ne čekaš druge da ti kažu šta treba, a šta ne. Da znaš da doneseš dobre odluke. Da voliš da učiš nove stvari i radiš na sebi. Možda kada vidi to, baš to bude ono presudno što će prevagnuti u tvoju korist i doneti ti tako željeni posao i neku lepu, kožnu fotelju.

Prati

O autoru: Miloš Zvekić

Kao prodajni savetnik na sajtu Poslovi.infostud često imam prilike da pričam sa poslodavcima o procesu zapošljavanja iz njihovog ugla. To iskustvo želim da prenesem i na sve naše čitaoce koji traže posao i tako im pomognem na njihovom putu ka poslu iz snova. Kad nisam na poslu volim da igram i pratim sport. Veliki sam poklonik i fantazi sporta koji postaje sve popularniji i kod nas. Čak pišem i kolumnu u vezi sa fantazi NBA za jedan američki sajt. Volim da provodim vreme sa društvom uz gitaru ili neku dobru društvenu igricu.

Prijavi se i postavi komentar

(6) komentari

Bogdan Vukomanov 10. 01. 2019.

Ono što ja ovde vidim, a što mi je moje obrazovanje obezbedilo, jeste da se ovde, prema autoru, potencira jedna maksima da znanje samo po sebi nema nikakvu vrednost, već da njena vrednost proističe samo iz njene mogućnosti da se unovči, i tu dolazimo do glavnog problema – monetarizacije ljudskih, duhovnih i intelektualnih kapaciteta, odnosno tretiranje znanja kao robe koje bi trebalo da služi isključivo tome da se mladi po završetku škole uključe na turbulentno, često dehumanizujuće i neizvesno tržište rada. Ovim je znanje izgubilo svoju vaspitnu funkciju, odnosno kreiranje društveno odgovornih građana.

Drugo, diskurs preuzimanja lične odgovornosti za sve i svašta, što se ponavlja u svakom pasusu Vašeg teksta samo služi tome da se prikriju degradijući uslovi rada i strukturni činioci koji do toga dovode. Uvek je lakše reći – pa, problem je u pojedincu koji nema iskustva, nije problem u nama, što bismo se mi prilagođavali radnicima, oni bi trebalo nama, mi njih nećemo da obučavamo, nemamo mi strpljenja za to, neka oni sami se obučavaju kroz volontiranje (naravno, neplaćeno).

Treće, studiranje, čak ni kada je budžetsko, nije jeftino nimalo i često čak i budžetski studenti moraju da rade sa strane da bi mogli sve platiti. A kolike su im plate? Jedva nešto više od minimalca.

Četvrto, srozavanjem vrednosti neinstrumentalizovanog znanja, reprodukujete stav da znanje radi kritičkog promišljanja o svetu (a ne samo o sebi) ne donosi nikakvu korist. Zaista, kako je moguće unovčiti svest o dehumanizujućim karakteristikama slobodnog tržišta, povlačenja države iz pružanja osnovnih potreba svojim građanima? Ali ne. To se danas ne ceni, već se ceni samo novčana zarada za upravnike i direktore bez obzira na uslove rada i stanja na tržištu rada, a upravo to pokušavate da ubedite svoje čitaoce. Vaša objava i tekst su u potpunoj saglasnosti sa logikom tržišta i neoliberalih reformi, što je čini političkim angažmanom, a ne savetničkom ili terapijskom.

    Miloš Zvekić 14. 01. 2019.

    Poštovani Bogdane,

    Hvala vam mnogo na vašem komentaru. Slažem se u potpunosti sa vama da nije stavljen naglasak na važnost znanja koje se može steći na fakultetu. Ono može da igra veliku ulogu i u daljem životu i u karijeri svakog pojedinca i stoga nebi bila greška da je veći osvrt stavljen na njega.

    Što se tiče ostatka vašeg komentara, želeo bih da kažem da je cilj mog članka, i generalno pisanja za blog, da dam svoje viđenje pojedinih tema koje obrađujem i da svoje iskustvo kao Prodajnog savetnika na sajtu Poslovi.infostud prenesem našim čitaocima. Sve to sa željom da im pomognem ili olakšam da danas, sutra ili bilo kada u budućnosti imaju veće šanse da pronađu, zadrže ili promene posao u neki koji im više odgovara i na kome će biti zadovoljni.

    Tako sam se i u ovom tekstu fokusirao na ono što naši čitaoci mogu da urade kako bi postali što poželjniji za poslodavce i time sebi dali veće mogućnosti da se profesionalno ostvare.

    Naš blog vidim kao mesto gde ljudi dolaze kako bi pročitali nešto korisno i zanimljivo na temu zapošljavanja i rada.

    Ukoliko biste želeli da razmenimo mišljenje o ostalim temama koje ste naveli u vašem komentaru, budite slobodni da mi napišete mail na milos.zvekic@infostud.com i ja ću vam sa zadovoljstvom odgovoriti.

      Aleksandar Markovic 28. 01. 2019.

      Pozdrav svima,

      Pročitao sam Vaše komentare na dati tekst, koji su mi puno značili i želeo bih da sa vama podelim neka iskustva…

      Prošle godine na odmoru, sam bio u jednom malom zaseoku i posetili smo obližnju crkvu. Primio nas je sveštenik i njegova supruga, a u blizini se igralo njihovo dete. Taj njihov mir i harmonija su me oduševili…

      Stoga sam zaključio, na žalost, posle brojnih životnih grešaka, da je najbitnije da spoznaš sebe i da shvatiš šta te zaista ispunjava, ko si ti i u stvari, i šta te zaista čini sretnim.

      To se odnosi i na poziv za koji se opredilimo da se bavimo, pravnik, zanatlija i tome slično…Na poslu provodimo najveći deo dana, i ako nešto radimo možda za mnogo novca a nismo ispunjeni na tom poslu, mislim da su bez svhre ti novci jer smo najveći deo dana proveli nezadovoljni, neispunjeni, što se smatram neminovno prenosi u životu…

      Fakultet ili neko drugo obrazovanje nije samo sebi cilj,nipošto…ono služi da bude upotrebljeno, da nekome pomogne da reši neku njegovu potrebu…navedeno važi kada je u pitanju posao…u odnosu sa prijateljima, familijom u porodici važe neka druga pravila…naravno, rad nije roba, kao i ostale vrsta roba koje se pojavljuju na tržištu…da ne ulazim u široke teorijske rasprave na ovu temu…ali se ono mora „prodavati“ na tržištu…naravno, postoje i insttitucije koje nisu tržišno orjentisano, na pr. muzeji….jer svako od nas može misliti da je najbolji ali ako to ne može da „unovči“ bez svrhe je sve to znanje…bez svrhe je doktorat, ako je sam sebi cilj, samo da bi neko imao „titulu“…
      za uspešno obavljanje posla, pored stručnog znanja,potrebne su i mnoge druge „životne“ sposobnosti kao što je na pr. emocionalna ili socijalna inteligencija….koje su presudne za uspeh u svakom smislu te reči…U poslu se mora stalno usavršiti jer postoji konkurencija…kako poštena tako i „nepoštena“…that is the life…

      Niko ne sprečava nikoga da u slobodno vreme, ne podlegne opštoj potrošačkom mentaletu, tabloidizaciji, pojedincima koji su uspšeni u materijalnom smislu…svako može da izabare svoje uzore kakve god želi…da bira partiju koju želi, da čita knjige koje želi…da ako želi da menja društvo, da učestvuje u slobodno vreme u različitim društvenim pokretima koji se bore za promenu društvenog sistema…

        Miloš Zvekić 06. 02. 2019.

        Hvala ti puno na komentaru Aleksandre. Sviđa mi se tvoj stav i slažem se potpuno da je biti zadovoljan sobom izuzetno važno. Čitao sam negde da su Džona Lenona, kad je bio mlad, pitali šta želi da bude u životu kad poraste. On im je odgovorio: „Želim da budem srećan.“. Rekli su mu da ne razume pitanje, a majstor Lenon će na to: „Razumem ja pitanje, nego vi ne razumete život.“.

Mdm Jelena 19. 01. 2019.

Potpuna devalorizacija nas sa diplomom, bez ili sa vrlo malo iskustva u radu. Pa i mi moramo negde poceti!!! Kad kazem “negde”, ne mislim na to da nas traze poslodavci za koje je diploma vanserijski pojam. Jako, jako je otezavajuca okolnost u takvom slucaju naci posao, ma ni svesni niste koliko. Mladi, ambiciozni ljudi, obrazovani, zeljni rada, a prilike nigde!!!

    Miloš Zvekić 06. 02. 2019.

    U potpunosti razumem kako se osećaš Jelena. Pre svega nekoliko godina sam bio u toj situaciji.

    Ono što je moje iskustvo jeste da je najbolje da se skoncentrišeš i radiš na onome što je do tebe.
    Da unapređuješ svoje znanje i iskustvo kroz koje god kanale imaš na raspolaganju (studiranje, radionice, prakse, razmene studenata, studentske organizacije, volontiranje, kurseve pa čak i redovan rad ako možeš…).
    Da pažljivo sastavljaš svoj CV i propratno pismo i da ih prilagođavaš radnoj poziciji i poslodavcu kod kog konkurišeš.
    Ali pre svega, da ostaneš pozitivna i ne gubiš nadu, volju i strpljenje.
    Zna put do dobrog zaposlenja da potraje… Ali znaj da dobar zaposleni uvek nađe dobrog poslodavca i dobro radno mesto ukoliko je uporan. Budi vredna, radna i uporna. Ono što zaslužuješ ti ne može pobeći ako se boriš za to. A veruj mi, vredi se boriti za to!