Nedostatak
komunikacije između kandidata i poslodavaca je tekovina koja ima prilično dugu
tradiciju. Ona se menja sa promenama na tržištu rada i sa promenama u odnosu u
broju slobodnih mesta i raspoloživih kandidata. Tako, na primer, u situacijama
kada je tržište rada bilo „preplavljeno“ kandidatima spremnim da negde započnu
svoj radni vek, poslodavci su bili ti koji su u velikoj meri uskraćivali kandidatima
povratnu informaciju vezanu za ishod konkursa. Sada, kada je broj raspoloživih
radnih mesta veći u odnosu na broj nezaposlenih kandidata (ili bar u odnosu na
broj kvalitetnih nezaposlenih kandidata), izostaje povratna informacija
usmerena ka poslodavcima (mada se i ona usmerena ka kandidatima još uvek ne
pojavljuje dovoljno).
Zašto se ovo dešava?
Često se desi da poslodavci imaju primedbe da se veliki broj kandidata, koji su pozvani na intervju, ne pojavi na razgovoru za posao pa čak se i ne javi da neće doći. Ovu sitaciju, delimično, možemo objasniti velikom ponudom oglasa tj. kandidati konkurišu na više oglasa odjednom i ukoliko dobiju ponudu za posao koja im odgovara, sve intervjue koji uslede nakon toga jednostavno ignorišu.
Istraživanje koje smo nedavno sproveli ukazuje na to da je u procesu zapošljavanja kandidatima jedna od najvažnijih stvari dostupnost poslodavca. Naime, kandidati su istakli da im je jako značajno da mogu da stupe u kontakt sa poslodavcem kako bi dobili dodatne informacije o samom zaposlenju, o toku procesa selekcije i svakako povratnu informaciju o ishodu konkursa. I kada ove informacije izostaju duži vremenski period, kandidati to smatraju prihvatljivim obrascem ponašanja. Sa druge strane, poslodavac koji te informacije uprkos većini ipak daje kandidatima automatski ima reputaciju poželjnijeg poslodavca.
Povratna
informacija da neko ne zadovoljava uslove konkursa (nevezano za oblik u kom je
poslata, još uvek je „misaona imenica“ za mnogo poslodavaca) vrlo je važna
kandidatima i njeno izostajanje je nešto što nije prestalo da ih „muči“ pa je
ovo i delom posledica slobode izbora da se kandidati ne pojavljuju na
intervjuima i da o tome ne obaveste nikoga. Dakle, određeni procenat kandidata
smatra da, ako se poslodavac (bez obzira što to uglavnom nije isti poslodavac)
nije javio njemu, da ni on nije u obavezi da se javi poslodavcu u slučaju da
ipak nije zainteresovan za to radno mesto.
Važno je znati i da se često u očima kandidata reč POSLODAVAC ne identifikuje sa nekom osobom koja ulaže svoj trud i vreme da bi u ime kompanije pronašla pravog čoveka za taj posao već je to imaginarni entitet koji je samo deo mašinerije u procesu zaposlenja. Slično razmišljaju i poslodavci, pogotovo kada su u pitanju kandidati koji ne zadovoljavaju uslove konkursa. Dakle, u komunikaciji poslodavac – kandidat često dolazi do depersonalizacije odnosa.
- Zauvek zatvorena vrata kompanije – kandidat koji se ne pojavi na intervju u nekoj firmi, niti o
tome obavesti poslodavaca, zauvek je izgubio svoju šansu da u toj kompaniji
dobije zaposlenje ne samo kada je reč o ovom konkursu, ovo važi i za sve buduće
konkurse.
- Prokockana šansa za pronalazak „savršenog“ posla – nikada (ili vrlo retko) se ne zna kakva šansa čeka kandidata na
radnom mestu gde se nije pojavio na intervjuu. Ponekad, tek kada dođete i kada
se pojavite na licu mesta, možete objektivno osetiti kakva je atmosfera i
odnosi među ljudima (pogotovo ako ste osoba kojoj novac nije jedini motivator).
- Propuštena prilika za dobijanje svih potrebnih informacija – intervju nije nešto što
obavezuje da se na određenom radnom mestu i zaposlite. Intervju treba
posmatrati kao priliku da se sklope sve kockice i donese odluka da li je to
radno mesto ispunilo očekivanja i potrebe kandidata.
Kako rešiti ovaj problem?
Lopta je u ovoj situaciji kod kandidata u velikoj meri ali i kod poslodavaca koji su neizostavni deo tima i igre. Kako sam na početku istakla, došlo je vreme većeg broja oglasa a manje kvalitetnih ljudi koji su i dalje raspoloživi za zapošljavanje. Dakle, kod svakog oglasa poslodavac treba da odgovori potencijalnim kandidatima na pitanje: „Zašto je bolje da se zaposlite kod nas, a ne kod bilo koje druge kompanije iz naše branše?“ Pri tome, akcenat treba da ostane na pitanju: „Zašto smo mi bolji?“ a ne zašto je neko lošiji od nas.
Poslodavci treba da privole kandidate svojim brendom, uslovima rada ali i svim drugim korisnim informacijama o radnom mestu i poslu koji će kandidat obavljati. Imajte na umu da se ne obraćate samo nezaposlenim kandidatima već i onima koji mogu da promene posao ako im vi date dobar razlog za to. Poslodavci treba da budu dostupni za pitanja kandidata i da informišu kandidate o ishodu konkursa.
Na kandidatima je da budu odgovorni i da se ponašaju u skladu sa vrednostima koje očekuju i od potencijalnog poslodavca. Dakle, nije problem ako ne želite da odete na neki intervju, ali problem je ako to nikome ne javite. Promenite percepciju o odlasku na intervju – posmatrajte to kao priliku da se o svemu temeljno raspitate. Čak iako pronađete posao koji vam odgovara, nije zgoreg pogledati šta je još u ponudi i onda sa sigurnošću reći poslodavcu da vas taj posao ipak ne zanima. Ostavite dobar utisak kao garanciju da jednog dana imate prostora da promenite posao.