Zovete goste, a krijete se iza vrata u mraku

Oglas za posao i proces selekcije je pozivnica u vašu kuću, vašu kompaniju, i najbolje pokazuje koliko kompanija ima razvijen mentalitet „dobrog domaćina“ u sklopu svog „employer brandinga“.

Ipak, svojevrstan paradoks je da veliki broj kompanija uprkos svojim naporima da budu percipirane kao kvalitetni poslodavci iz dana u dan pada na najjednostavnijem ispitu iz odnosa prema kandidatima zainteresovanima da se priključe timu – obaveštavanju  o ishodu konkursa za posao.

Sve liči na situaciju kada vam gosti zvone na vrata, a vi se krijete sa druge strane u mraku i nadate se da će što pre da odu.

Selekcija – ogledalo kompanije

Iz redovnog kontakta sa kandidatima znamo da kompanija na svoju reputaciju  utiče putem sadržaja koje plasira o sebi kroz svoje marketing i PR kanale,  onome šta njeni zaposleni o njoj pričaju, kao i kroz svoj proces selekcije i regrutacije.

Na samom početku, kada kandidat kompaniju ne poznaje izbliza, izuzetno će mu biti važan način na koji je napisan oglas, poziv na intervju, izgled prostorija, ponašanje rekrurtera i povratna informacija o ishodu konkursa. Kroz svaki od ovih segmenata puno se može zaključiti o poslodavcu i njegovoj organizacionoj kulturi, kvalitetu menadžmenta i odnosu prema zaposlenima.

Ako selekciju posmatramo kao komunikacioni kanal, prosto je neverovatno da čak 86% kandidata  od 41000 anketiranih u istraživanju „Oceni put do posla“ ostaje uskraćeno za povratnu informaciju o ishodu konkursa za posao, što u velikoj meri utiče na formiranje stava o kompaniji.

Kakvu štetu kompanija sebi pravi

Čak 60% anketiranih, koji nisu dobili povratnu informaciju, navelo je da kompanija ostavlja utisak neprofesionalnosti i neažurnosti i da se ne bi ponovo prijavili na oglas takvog poslodavca, dok je preko 64% ispitanika ne bi preporučili bliskim osobama ili prijateljima. Ovaj segment već godinama unazad ima najniže ocene ispitanika u istraživanju Oceni put do posla.

Osim toga, dovodi se u pitanje ispravnost oglasa, potpiruje se sumnja da poslodavac raspisuje lažne oglase, da u stvari ne traži zaposlene, ne pregleda prijave i da oglašavanje koristi kao marketinški kanal. Moguće je da ima kompanija kojima je ovo palo na pamet, ali je teško zamisliti da neko ko ima bilo kakva znanja o marketingu, spreman da se ovako igra sa svojom reputacijom i zloupotrebljava selekciju. Naime, poslodavci koji u kratkom vremenskom periodu objavljulju identične oglase, pritom ne šalju povratnu informaciju mnogo pre izazivaju oprez i podozrenje, nego korist za sebe i po pravilu se kod kandidata ne kotiraju dobro.

Polako, ali sigurno nestaje poverenje u proces selekcije i stiče se utisak da je nemoguće zaposliti se na regularan način bez debele veze. Kandidati se demorališu i postavljaju pitanje zašto da se trude kada im niko neće odgovoriti, lakše je slati prijave metodom „ako prođe, prođe“. Stvara se začaran krug u kome poslodavci dobijaju ogroman broj prijava, među kojima je priličan broj neodgovarajućih,  a kandidati ih šalju bez ikakve prepravke jer povratne informacije sa druge strane nema.

Zar je tako teško odgovoriti

Malo vas je i teško je odgovoriti svima? Softverski smo toliko unapredili sistem koji stoji iza sajta, tako da je dovoljno nekoliko minuta i nekoliko klikova da se svim kandidatima pošalje poruka. I malobrojna odeljenja ljudskih resursa sa ovim zadatkom lako mogu da izađu na kraj.

Stižu vam prijave nekvalifikovanih kandidata i ne želite da ih udostojite ni odgovora? Slažemo se da je frustrirajuće kada na neki oglas dobijete 500 i više prijava od kojih određen procenat nije odgovor na ono što ste tražili u tekstu oglasa. Ali umesto lakšeg puta i ignorisanja takve prijave, nekoliko minuta i klikova radi za vas.

Nemate osećaj da za odgovaranjem stvarno ima potrebe? Možda je dobra paralela situacija u kojoj gledate u telefon i čekate važan poziv, a on nikako da se oglasi satima.

Ko su poslodavci koji uvek šalju obaveštenja

Uprkos kompanijam koje povratne informacije o ishodu konkursa po pravilu ne šalju, postoje i one koje ne propuštaju da kandidate obaveste nakon svakog konkursa i smatraju to svojom obavezom i izrazom poslovne kulture.

Na našem sajtu su označeni bedž markicom, kojom želimo da ih nagradimo za odnos prema kandidatima, pa su i svi njihovi oglasi na ovaj način istaknuti i izdvojeni.

Naravno, voleli bismo da se veliki broj kompanija sledi njihov primer. Sigurno je da bismo imali poslodavce koji su bolje pozicionirani u očima onih koji posao traže, a i kandidate koji bi se više trudili jer sa druge strane monitora zaista postoje ljudi kojima su potrebni. Kada nekome kažete bar jednom rečenicom da nije prošao u dalji proces selekcije, mnogo je veća verovatnoća da se osoba zamisli nad svojim nastupom i preduzme nešto oko njegovog unapređenja, nego da živi u mraku neznanja i pita se gde je završila njegova prijava.

Svi mi koji postojimo  na tržištu rada, nismo samo nemi posmatrači, već svojim činjenjem i nečinjenjem utičemo bar na ono što se u našem dvorištu dešava. Kada vas na ulici neko pozdravi, red je da mu se otpozdravi. Kada neko pokaže interesovanje da vam se pridruži, stvar je poslovne kulture barem reći da ste prijavu primili i da je razmatrate, kao što je u redu i nekoga odbiti. Jedino nije u redu da ništa ne kažete, isto kao da zovete goste, a krijete se iza vrata u mraku.