U kojim slučajevima poslodavac može da vam menja ugovor o radu

Poštovana Laura
Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama utvrđuju se koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih, i to:
u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta (Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave); u javnim službama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje; u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Prema tome, ovi koeficijenti su obavezni za poslodavce koji spadaju u navedene kategorije (tzv. javni sektor). Uredba određuje za svaki opis poslova koji stepen stručne spreme se traži i koliki koeficijent se primenjuje u obračunu zarade. Iz toga se može zaključiti da nije moguće zaposliti za određene poslove lice koje ne ispunjava stručnu spremu koju zahteva Uredba. Dakle, u startu postoji greška. Revizor je usled navedenog zauzeo stav da u slučaju takve greške, kada lice sa neodgovarajućom stručnom spremom obavlja poslove sa višom stručnom spremom, da mu se zarada plaća prema nižem koeficijentu. Mišljenja sam ds s obzirom da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca, da je neophodno da svaki zaosoleni dobije zaradu prema radnom emstu na kojem je raspoređen. Problem je poslodavca što je na određeno radno mesto primio lice koje uslove ne ispunjva. Ali kao je to već učinio, smatram da ne može da bude plaćem niže od ostalih koji obavlaju iste poslove.
Pozdrav

Poštovana Bojana
Član 171.Zakona o radu navodi u 5 tačaka okolnosti u kojima poslodavac može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada. Dodaje i tačku 6) koju navodite u svom pitanju. Mišljenja sam da se na osnovu citirane tačke 6) može raditi o izmeni svih elemenata ugovora o radu oko kojih poslodavac i zaposleni postignu saglasnost (aneks zapravo i jeste sporazum dve ugovorne strane kojim se menja njihov postojeći ugovor, u ovom slučaju ugovor o radu). Naravno, može biti samo reči o izmenama koje zakon dopušta. Primera radi, ne može se uraditi aneks kojim se umanjuje broj dana godišnjeg odmora ispod zakonskog minimuma (ispod 20 radnih dana), čak i ako bi radnik na to pristao. Garantovanog godišnjeg odmora se ne može odreći zaposleni čak i ako bi pristao na to jer npr radije želi isplatu naknade umesto slobodnih dana. S druge strane može se potpisati aneks kojim se sa 20 broj dana odmora uvećeva na 25. Postoji niz drugih stvari, praktično sve ono što jedan ugovor o radu reguliše, može da se menja aneksom, uz poštovanje zakkonskih ograničenja: recimo, aneksom može da se produži trajanje radnog odnosa na određeno vreme (npr sa 3 na 6 meseci), može da se pretvori rad na određeno u radni odnos na neodređeno vreme, može da se uveća broj radnih sati (npr sa 20 na 30 nedeljno), ili da se pređe sa nepunog na puno radno vreme itd.
Pozdrav

Poštovani Andrija
Mišljenja sam da se aneks ugovora može potpisati u svim slučajevima predviđenim članom 171. Zakona o radu, koji određuje kada poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, ali i u slučajevima kada se menja neki od elemenata koje ugovor o radu mora da sadrži, a koji su definisani članom 33. Zakona o radu. S obzirom da je prema citiranom članu zakona sastavni deo ugovora o radu i naziv (i opis) poslova koje zaposleni treba da obavlja, smatram da je kod promene naziva poslova koje zaposleni obavlja potrebno uraditi aneks ugovora. Što se pak tiče promene naziva departmana, mislim da tu aneks nije neophodan jer unutrašnji organizacioni deo poslodavca ne mora da bude sastavni deo ugovora o radu, pa samim tim i kod izmene naziva organizacionog dela poslodavca nije neophodan aneks.
Pozdrav

Poštovana
Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zakonom određenog broja zaposlenih na neodređeno vreme. Program naročito sadrži mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere. Dakle ne samo da je moguće da načini rešavanja problema budu premeštaj na druge poslove ili premeštaj kod drugog poslodavca, nego zakon to izričito određuje. S druge strane, ako ste zaposleni na neodređeno vreme, mišljenja sam da i premeštaj treba da bude na neodređeno vreme, jer nije moguć aneks kojim biste bili prebačeni na radni odnos na određeno vreme bez Vaše saglasnosti. Ako se ne saglasite sa takvim aneksom, a mišljenja sam da to niste dužni da učinite, onda bi poslodavac morao da Vam otkaže ugovor o radu zbog tehnološkog viška i da Vam isplati otpremninu. Ako pak pristanete na zaposlenje na određeno vreme kod drugog poslodavca, nakon isteka tog ugovora novi poslodavac neće biti u obavezi da Vam produži ugovor, niti da Vam isplati otpremninu.
Pozdrav

Poštovana Aleksandra
Na zaposlene u sudovima u pogledu radnopravnog statusa primenjuju se odredbe Zakona o državnim službenicima. Na prava i dužnosti državnih službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom primenjuje se Zakon o radu i poseban kolektivni ugovor za državne organe. Radna mesta državnih službenika dele se na položaje i na izvršilačka radna mesta, gde se položaj stiče postavljenjem od Vlade ili drugog organa, a izvršilačka su sva druga radna mesta, kakvo je i Vaše. Zakonom je je propisano da napredovanje državnog službenika zavisi od radne uspešnosti i potreba državnog organa, kao i da državni službenik ima pravo i dužnost da se stručno usavršava prema potrebama državnog organa. Dakle prema potrebama državnog organa,
što znači da Vi imate pravo i dužnost da se usavršavate ako se ukaže potreba, ali državni organ nije dužan da Vas premesti na radno mesto koje zahteva viši stepen stručne spreme zato što ste Vi doneli ličnu odluku da završite fakultet. Kada ste zasnovali radni odnos bilo je ugovorom o radu definisano koje uslove morate da ispunjavate u pogledu stručne spreme i Vi ste taj uslov SSS ispunjavali. U međuvremenu se ukazala privremena potreba za obavljanjem poslova sa višim stepenom obrazovanja i Vama je ponuđeno da ih privremeno, do povratka odsutne zaposlene na rad obavljate. Kada se odsustna vratila na posao, Vi se vraćate na staro radno mesto jer je i premeštaj bio privremenog karaktera. Što se tiče napredovanja, ovaj poseban zakon određuje da se rad državnih službenika prati se tokom cele godine, a radna uspešnost vrednuje se jednom u kalendarskoj godini. Radnu uspešnost utvrđuje rešenjem državni službenik na položaju. Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je najmanje dva puta uzastopno utvrđeno da prevazilazi očekivanja, ako postoji slobodno radno mesto i državni službenik ispunjava uslove za rad na njemu i ima potrebne kompetencije. Ovde je opet situacija takva da postoji mogućnost za napredovanje, ali je neophodno da postoji slobodno radno mesto. Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja sam da napredovanje možete da ostvarite samo u skladu sa zakonskim odredbama o napredovanju državnih službenika, a da nema osnova da tužbom zahtevate pravo na radno mesto sa većim koeficijentom zarade.
Pozdrav

Poštovani
Poslodavac po zakonskoj proceduri može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) samo za budući period. On ne može da izmeni uslove rada 31.12.2019.godine, pa da dostavi ponudu za aneks gotovo 9 meseci nakon toga. Bez saglasnosti druge ugovorne strane ne mogu se izmeniti uslovi rada, a opisanim postupanjem poslodavac upravo to čini. Zaposleni se stavlja pred svršen čin da se prihvati nešto što je na svoju ruku, bez saglasnosti druge ugovorne strane izmenio poslodavac u radnom odnosu. Inače po zakonskoj proceduri zaposleni ima najmanje 8 radnih dana da se izjasni o ponudi za aneks.
Pozdrav

Poštovani
Nezahvalno je davati tako ozbiljne kvalifikacije pojedinačnog akta poslodavca bez uvida u dokumentaciju i činjenično stanje. U pojedinim slučajevima (kakav je i otkaz zbog odbijanja aneksa), zakonom su predviđene posebne procedure za otkazivanje ugovora o radu.S obzirom na navedeno, najpre treba da se utvrdi da li je ponuđena izmena uslova rada (aneks ugovora o radu) u skladu sa zakonskim uslovima, da li je dato pisano obrazloženje i pouka o pravnim posledicama za slučaj odbijanja aneksa, da li je stavljen primeren rok za izjašnjenje itd. Samo ako je poslodavac ispoštovao zakonsku proceduru i uslove može se reći da odbijanje takvog aneksa jesta zakonit razloga za otkaz ugovora o radu. Što se tiče roka za otkaz, pojedini otkazni razlozi mogu se primeniti samo u određenom vremenskom periodu nakon što su nastali. Po isteku tog perioda njihova primena kako bi se otkazao ugovor o radu nije moguća (zastareli su). Mogu zastareti sledeći otkazni razlozi: neostvarivanje rezultata rada, ili odsustvo potrebnih znanja i sposobnosti; skrivljena povreda radne obaveze; narušavanje radne discipline; učinjeno krivično delo na radu ili u vezi sa radom; nevraćanje na rad nakon isteka mirovanja radnog odnosa; i zloupotreba privremene sprečenosti za rad (u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.). Takođe, otkaz se može dati zbog učinjenog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom samo do roka apsolutne zastarelosti dela u pitanju. Zakon s druge strane ne utvrđuje maksimalni rok koji može da protekne od momenta odbijanja ponuđenog aneksa, do donošenja rešenje o otkazu (nije propisana zastarelost ovog otkaznog razloga). Imajući u vidu navedeno, u eventualnom sudskom postupku koji bi se poveo protiv rešenja o otkazu koje je doneto jer je pre tri meseca odbijen ponuđeni aneks ugovora, utvrđivale bi se razlozi zbog kojih je poslodavac ostavio zaposlenog da radi puna tri meseca u radu, iako je odbio ponuđeni aneks, a onda iznenada odlučio da aktivira ovaj otkazni razlog (i da li je to stvarni razlog ili je isti prikriven ovim formalnim razlogom). Prema tome, puno je nedoumica i ovo bi bilo otvoreno pravno pitanje o kojem bi sud zauzeo stav tek nakon sprovedenog dokaznog postupka. Samo na osnovu činjenice roka koju ste naveli u Vašem pitanju nije moguće zauzeti decidan stav. U roku od 60 dana od dobijanja rešenja o otkazu zaposleni može da pokrene radni spor tužbom nadležnom sudu.
Pozdrav

Poštovani Aleksandre
Nisam siguran da sam razumeo pitanje, ali pretpostavljam da se ono odnosi na rok u kojem zaposleni treba da se izjasni na ponuđeni aneks. Ako je o tome reč, Zakon o radu propisuje da je uz aneks ugovora o radu poslodavac dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora. Prema tome, zaposleni mora da ima najmanje 8 radnih dana od momenta kada je primio ponudu za aneks da se o istoj izjasni.
Pozdrav

Poštovana Sanja
S obzirom da je Zakonom o radu određeno da svaki ugovor o radu između ostalog mora da sadrži i lično ime zaposlenog, a pošto ste Vi lično ime promenili, mišljenja sam da je potreban novi ugovor o radu.
Pozdrav

Poštovana Danijela
Ukoliko je u aneksu navedeno da se cena rada menja samo u jednom mesecu, onda se i primenjuje samo za januar. Prema tome, aneks može da se odnosi samo na kraći vremenski period, a da se nakon isteka tog perioda primenjuje osnovni ugovor o radu. Ako u aneksu nije navedeno da se primenjuje samo za određeni vremenski period, onda je promena plate trajna i aneks nije ispoštovan vraćanjem plate na staru cenu rada.
Pozdrav

Poštovana Jelena
Praktičnije je da radite anekse kojom ćete izmeniti samo jednu tačku ugovora, nego da radite ceo ugovor. Pitanje je formalne prirode. U suštini je svejedno kako ćete to da obavite jer su razlike samo u nazivu. Naime, i aneks ugovora je vrsta ugovora, odnosno to je ugovor o izmeni određenih delova već potpisanog ugovora. Dakle i kod ugovora i kod aneksa ugovora radi se o sporazumu dve strane, samo što se aneksi rade iz praktičnog razloga, kada se ugovor menja samo u manjem delu, te je neracionalno iznova raditi ceo ugovor.
Pozdrav

Poštovani Dragiša
Niste precizirali da li ste u radnom odnosu u državnom organu. Ukoliko se radi o klasičnom radnom odnosu, postoji mogućnost predviđena Zakonom o radu da poslodavac zaposlenom ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Odgovarajućim poslom smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i isti stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Zakon je za ovaj slučaj propisao proceduru koja podrazumeva da je uz aneks ugovora o radu poslodavac dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora. Bilo da zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, bilo da odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku osporava zakonitost aneksa ugovora. Prema tome, ako nije ispoštovana opisana procedura i uslov u pogledu iste stručne spreme, Vaš premeštaj nije bio u skladu sa zakonom. Ukoliko ste državni službenik, možete zbog potrebe rada, da budete trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto u istom ili drugom državnom organu. Odgovarajuće radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se državni službenik premešta i za koje državni službenik ispunjava sve uslove. U ovom slučaju za premeštaj nije potrebna saglasnost državnog službenika. Ako ste službenik na položaju, ova funkcija se stiče postavljenjem od Vlade ili drugog državnog organa ili tela, ali se može i izgubiti razrešenjem.
Pozdrav

Poštovana Aleksandra
U opisanom slučaju nemate pravo na novčanu naknadu zato što je razlog za otkaz odbijanje zaključenja aneksa ugovora o radu. Naime, nemate pravo na novčanu naknadu kod svakog otkaza ugovora o radu od strane poslodavca. Prema propisima o pravima kod NSZ za slučaj nezaposlenosti, novčana naknada Vam pripada kada dobijete otkaz od strane poslodavca zato što ste tehnološki višak ili zato što ne ostvarujete rezultate rada, odnosno nemate potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radite. Isto pravo imate i kod prestanka radnog odnosa na određeno vreme, te prestanka obavljanja privremenih i povremenih poslova i probnog rada. U svim drugim slučajevima prestanka radnog odnosa nemate pravo na novčanu naknadu.
Pozdrav

Poštovani Aleksandre
Mišljenja sam da nema osnova za ovakvo postupanje poslodavca. Ukoliko ste u momentu potpisivanja ugovora o radu ispunjavali uslove za zapošljavanje na trenutnom radnom mestu, naknadna promena uslova za obavljanje tog posla ne može da utiče na Vaš radni odnos.
Pozdrav

Poštovana Dragana
Nakon što Vam istekne porodiljsko bolovanje poslodavac nije dužan da sa Vama potpiše novi ugovor o radu zato što ste kod njega u radnom odnosu preko 2 godine. Poslodavac nije dužan da Vas prijavi za stalno jer se ovde ne radi o slučaju angažovanja na određeno vreme duže od 2 godine neprekidnog rada, već o trajanju radnog odnosa po posebnom osnovu- a to je zaštita trudnica i porodilja od otkaza ugovora o radu.
Pozdrav

Poštovana Sanja
Poslodavac ne može da primeni novu cenu rada, a da prethodno nije potpisao aneks ugovora sa zaposlenim o tome. Kao što navodite u svom pitanju, cenu rada je potrebno ugovoriti, a ugovor je sporazum dve strane-u ovom slučaju poslodavca i zaposlenog. Bez sporazuma poslodavac ne može jednostrano da izmeni cenu rada, posebno imajući u vidu da ugovor o radu mora da sadrži elemente na osnovu kojih se određuje zarada.
Pozdrav

Poštovana Mina
Dok god ste privremeno sprečeni za rad niste dužni da idete u firmu po bilo kom osnovu. Prema tome nikako niste obavezni da tokom bolovanja idete na posao samo da biste preuzeli rešenje poslodavca.
Pozdrav

Poštovani
Ukoliko tokom ovog „perioda čekanja“ ne dobijate zaradu i poslodavac Vam ne plaća doprinose za socijalno osiguranje, poslodavac mora Vas mora odjaviti sa socijalnog osiguranja jer ugovor o radu nije zaživeo. Ukoliko ne stupite na rad nakon potpisivanja ugovora o radu, ugovor ostaje mrtvo slovo na papiru. Radni odnos je zaživeo tek stupanjem na rad. Zakon o radu kaže sledeće: „Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore“. Imajući u vidu navedene odredbe zakona, smatram da je potrebno da poslodavac poništi prijavu na socijalno osiguranje ukoliko ne planira da stupite na rad (Izuzetak bi jedino bila situacija da dobijate zaradu i uplaćuju Vam se doprinosi).
Pozdrav

Poštovani Zorane
Poslodavac je dužan da plaća platu koja je predviđena za radno mesto koje zaposleni obavlja. Mišljenja sam da je poslodavac bio u obavezi da poveća platu, odnosno da Vašoj supruzi za tih godinu dana da platu savetnika, a ne blagajnika.
Pozdrav

Poštovani Saša
Niste obavezni da se javljate na posao dok Vam izabrani lekar ne zaključi bolovanje, pa ni radi potpisivanja aneksa ugovora o radu.
Pozdrav