Voskari: Između golog opstanka i novih biznis ideja

Šterići su već tri generacije voskari, a od 1947. godine njihova prodavnica je na istom mestu, u beogradskoj ulici Maksima Gorkog, preko puta vračarske Kalenić pijace. Sadašnji vlasnik, Aleksandar Šterić, ovaj porodični biznis nasledio je od svog oca, a on od svog.

Na zidu radnje, u kojoj prodaje ručno rađene sveće, ovaj voskar drži „majstorsko svedočanstvo“ svog dede Svetislava, iz 1933. godine kada je položio ispit za „voskarsko-medičarski“ zanat.

U razgovoru za Infostud, Aleksandar kaže da je voskar od kada zna za sebe, jer je odrastao uz dedu i oca koji su se time bavili ceo radni vek. Iako je oduvek voleo životinje i kao mladić maštario o tome da bude veterinar, porodična tradicija je odnela prevagu.

U Beogradu 90-ih bilo 10 voskara, sada ih gotovo i nema

Voskarstvom je počeo da bavi početkom 80-ih godina prošlog veka. Do 90-ih godina je u Hemijskoj školi na Banovom Brdu postojao stručni ispit za voskara, sastojao se od teorijskog i praktičnog dela. Teorija se polagala u toj školi, a praksa kod voskara, u njihovim radionicama. Danas su voskari uglavnom samouki, ali gotovo da ih više i nema, kaže Aleksandar.

Seća se kako je njegov deda prvo imao radionicu, odnosno proizvodnju, a onda je otvorio radnju, radio nekoliko godina paralelno i jedno i drugo, da bi onda zatvorio proizvodnju i bavio se pravljenjem sveća isključivo za njihovu prodavnicu.

– Početkom 90-ih godina nas je bilo gotovo deset u prestonici i svi smo radili punom parom, a danas, iako Beograd ima barem 300.000 stanovnika više nego tada, posla gotovo da nema. A ni voskara. Konkurencija, od kineskih radnji, prodavnica u okviru crkava, drogerija, ali i svih drugih  koji danas prodaju sveće, učinila je svoje. Slaba je potražnja i posao je sezonski, najviše ga ima u periodu slava, od oktobra do 20. januara, kaže naš sagovornik.

Iako posla ima tek da se preživi, on dodaje da se nikada nije pokajao što je nastavio porodičnu tradiciju, niti je ikada pomišljao da započne nešto drugo. I njegova ćerka danas pokazuje interesovanje da nasledi posao svog oca i njegovih predaka, ali Aleksandar nije siguran da li ga to raduje.

– Sa jedne strane sam srećan što pokazuje zanimanje za voskarstvo. Intimno, drago mi je zbog nastavka tradicije naše porodice, ali opet finansijski gledano, svom detetu bih ipak želeo da se bavi nekim unosnijim poslom – kaže Aleksandar.

Šterić sveće izrađuje ručno. Kaže da je za one obične, parafinske potrebno malo vremena, najčešće ih pravi za celu sezonu odjednom, dok ukrasne sveće, koje imaju određene oblike i boje mogu da se rade i po nekoliko dana. Prave se, kako kaže, u kalupima, ali sve je manje i majstora kod kojih se ti kalupi mogu naći.

Grafička dizajnerka razvija svoj voskarski biznis

I dok Šterić kaže da je voskarstvo zanat u izumiranju, Irena Nuhanović njime je počela da se bavi pre samo šest meseci. Ovoj mladoj ženi, koja je po zanimanju grafički dizajner i fotograf, voskarstvo se desilo slučajno.

– I dok sam radila kao dizajner, odnosno u marketingu, imala sam ideju da započnem svoj biznis, ali na ideju da to bude izrada sveća došla sam tek nakon što sam se razišla sa prethodnim poslodavcem. Razmišljajući šta bih mogla da radim, spontano se rodila ideja da to budu ukrasne sveće, kaže nam Irena.

Njene sveće su u obliku poslastica, pa je teško prepoznati da li se radi o kolaču ili je ipak u pitanju ukrasna sveća.

Zanat je učila na internetu, uglavnom na Jutjubu i Tik toku, gde, kaže ona, ima na stotine video materijala o tome kako se ove sveće prave.

– Kod izrade sveća je važna temperatura na kojoj se vosak topi na pari, a onda i na kojoj se on izliva u čaše, objašnjava ona dodajući da neadekvatna temperatura može bitno da utiče na estetski izgled sveće.

Sveće pravi obično u serijama od po 20 komada i za to su joj potrebna tri do pet dana.

 – Sveća kada se ohladi mora da stoji dan ili dva kako bi se videlo da li će pretrpeti neke promene ili ne, kaže Irena naglašavajući da u one koje pravi dodaje i boje, odnosno mirise. Vosak obično uvozi, najčešće je sojin i potpuno je ekološki čist, odnosno ne zagađuje okolinu prilikom sagorevanja.

– To je apsolutni trend u voskarstvu poslednjih godina, a i kod nas je popularan prirodni vosak, kaže nam ona.

Sveće trenutno prodaje preko svog instagram naloga Candly sveće, kao i na bazarima koji se organizuju u beogradskim šoping molovima.

Irena sa osmehom priča da su njene omiljene mušterije muškarci koji žele da obraduju svoje dame, kao i da je kao mlada voskarka, praktično tek na početku, zadovoljna kako se njen biznis razvija. U toku je izrada veb sajta, a cilj kojem teži je otvaranje šou ruma, odnosno prodavnice u kojoj bi mušterije mogle uživo videti i mirisati njene sveće, a onda, nada se ona, i kupiti one koje im se najviše dopadnu