Za molera završilo samo petoro đaka u Beogradu, a na smer za zidara i tesara neće niko

Dobar moler se čeka najmanje nekoliko nedelja, a često i po nekoliko meseci. Sve ih je manje, naročito iskusnih i školovanih. Kako kažu prognoze, sve će manje biti zanatlija i majstora uopšte, pa tako i onih koji se bave krečenjem zidova i fasada.

Zanatske škole poslednjih godina na sve načine pokušavaju da privuku mlade, pa tako i Građevinska škola Beograd. To je jedina škola u Srbiji takve vrste, kompletno građevinska, a jedna od tri najstarije u Evropi. Ove godine u odeljenje za dekoratere upisala je 20 đaka. Iz prethodne generacije, međutim, na tržište ih je izašlo svega pet. Ova molerska struka, čak i nije najmanje tražena.

Prema rečima direktora škole Radeta Zejaka, duže od pet godina, nisu upisali nijednog đaka na smer – zidar, tesar i armirač, iako ove zanatlije plaćaju „suvim zlatom“ i kod nas i u inostranstvu. Najtraženiji je smer rukovalac građevinskom mehanizacijom, jer je u ovoj branši svakako najkomforniji posao.

Majstori sve bolje zarađuju

Školovanje za molere traje tri godine i ovaj smer za građevinske dekoratere za nijansu je traženiji u odnosu na ranije godine.

– Trudimo se da promovišemo ove poslove i važnost školovanja i za ove struke, jer su sve više cenjeni i odlično plaćeni. Operatere osnovnih građevinskih radova koji objedinjuju tri oblasti već godinama ne upisujemo, iako tesar koji zna posao, može da zaradi oko 2.000 evra mesečno i ovde i u svetu. I druge oblasti se dobro plaćaju, ali ostala je predrasuda da je majstor prljav i pocepan, bedan. Daleko je to od istine. Majstor je danas gospodin čovek – kaže Zejak za Infostud.

Prema podacima APR u Srbiji je registrovano 534 aktivnih privrednih društava i 4.744 preduzetnika čija je pretežna delatnost završni građevinski radovi. Većina iskusnih molera u ovom poslu ipak nije školovana. U ovom pozivu našli su se slučajno, dopunjavajući budžet, pa se privremeno zaposlenje pretvorilo u trajni izvor prihoda. Sudeći po listama čekanja, potražnja za molerima je velika, a ponuda sve manja. Oni koji rade, priznaju da od četki i valjka mogu lepo da zarade.

Traže se najviše u Beogradu, dnevnice su oko 7.000 dinara, a plate od 100.000 dinara pa naviše. Samostalno, ipak, mogu mnogo više da zarade nego radeći kod nekog. Prema podacima Infostuda, prosečna plata za molere u 2023. je bila 120.772 dinara, a do avgusta meseca ove godine, prosečna zarada molera je iznosila 122.900 dinara.

Aleksandar Savić iz okoline Kragujevca, već 18 godina radi ovaj posao u prestonici u kojoj živi sa porodicom. Posla ima zakazanog nedeljama unapred, ima i stalne mušterije i to bez reklame, samo po preporuci.

Počeo je kao mladić, bez namere da mu to bude profesija, ali je vremenom kaže moleraj iskreno zavoleo, pa je danas vlasnik svoje firme i zadovoljan je kako mu ide. Okrečio je kaže na hiljade stanova u Beogradu, prebojio kilometre zidova, osvežio, ulepšao kuće i stanove, a osećaj sreće kada učini da prostor koji je bio zapušten i u lošem stanju, postane predivno mesto za život, najlepši je deo njegovog posla.

– Svrha je da mušterija bude zadovoljna, da se ispune očekivanja, a najčešća je reakcija kada dođu posle obavljenog posla, da ostaju bez daha. Iznenade se kada vide da nema ni jedne tačkice okolo, da je sve bilo perfektno zaštićeno, a sav nameštaj vraćen na svoje mesto – priča Aleksandar za Infostud i dodaje da nema ništa protiv varijanti „uradi sam“, ali da je u karijeri imao mnogo slučajeva da je ispravljao tuđe greške, što je za mušteriju najskuplje.

– Na prvi pogled može da deluje jednostavno, ali danas ima toliko raznovrsnih molerskih proizvoda, namenjenih za različite površine i isto toliko tehnika, pa je važno znati šta sa čim može, a šta nikako ne – priča naš sagovornik.  

Krečenje u Beogradu u proseku o 3,5 do 10 evra po kvadratu

Cene krečenja u Beogradu u proseku su od 3,5 do 10 evra po kvadratu, a određuje je kvalitet proizvoda i zahtevnost tehnike. Postoje i dekorativne tehnike koje su sve modernije i traženije u glavnom gradu. Za krečenje nameštenog stana od 50 kvadrata, bez previše popravki, potrebno je dva do tri dana posla, a može da košta od 350 do 1.000 evra. 

– Pre nekoliko godina popularne su bile boje, pa pamtim slučaj da sam četiri zida krečio u osam različitih boja. Nema boje koju nisam mešao, ali je u poslednje vreme najtraženija bela, a tapete se vraćaju u modu na velika vrata. Dobar majstor mora da poznaje ceo proces, od priprema zidova, gletovanja, krečenja, dekorativne tehnike, gipsane radove, da shvati konkretan problem, sa recimo vlagom i kako da ga reši. Da stekne to iskustvo, potrebno je najmanje četiri godine rada – smatra Aleksandar i dodaje da najviše posla iziskuje kada prvo ide gletovanje pa krečenje, što podiže i cenu.

Bračni tandem iz Zrenjanina

Iza reklame na internetu „raspevani moler“ stoji bračni par Biljana Njergeš i Milan Gagić iz Zrenjanina. Supruga se priključila pre nekoliko godina, kada je nakon ispitivanja tržišta uvidela da od ovog zanata može pošteno da se zaradi, pa sad posluju u tandemu.

Osim da se maši četke i boje, Biljana ima iskustva iz biznisa. Po profesiji je prodavac, 15 godina je provela u autoindustriji, pa joj disciplina, organizacija, preciznost nisu nepoznati.

– Posao nije previše težak, ali ako želite da ga kvalitetno obavljate potrebno je dosta znanja i iskustva kao i odabir kvalitetnog i raznovrsnog alata. U poslednje vreme u građevini mnogo su se promenili materijali, alati i način rada. Stari majstori ne prihvataju lako te novine a mladi misle da mogu postati majstor za kratko vreme i kada se to ipak ne desi lako odustaju – kaže naša sagovornica i ističe tri najlepše stvari u ovom poslu.

– Prva je na sredini poslova kada uspemo da rešimo sve probleme u startu oko priprema i sada posao lepo teče, pa se raspoloženi majstori raspevaju. Druga lepa stvar je kada završimo posao gde se vidi baš onako lep rezultat, a treća i najlepša je kada vidimo zadovoljna lica mušterija, koji su dobili to što su želeli u obećanom roku – kaže Biljana.

Moderne tehnike za zidove gotovo svakodnevno stižu – travertino, sahara i lepljenje ukrasnog kamena i cigle. Od rigipsa su tražene TV police, skrivalice, police u kupatilu koje se oblažu pločicama. Na fasadi je „hit“ nanošenje šljokica staklenog granulata sa svetlucavim efektom ogledala preko završnog fasadnog akrila.

– Uzimajući u obzir boje i tehnike, krečenje košta od dva evra u najjednostavniju belu do 30 evra za neke tehnike i lepljenje ukrasnog kamena. Krajnju cenu dodatno određuje vrsta materijala. Moj otac je govorio da je majstorski posao zlata vredan. Suprug i ja smo ga poslušali, našli finansijski interes u ovom poslu i pristojno živimo od njega – zaključuje Biljana.