Između mejlova i nota - priča o Gordon Fordu

Po završetku studiranja germanistike na Filološkom fakultetu u Beogradu, imao sam priliku da se bavim različitim poslovima koji su mi omogućavali da u profesionalnom kontekstu koristim jezik koji sam studirao. Relativno brzo sam se međutim opredelio za korisničku podršku, ne samo zato što mi je srećom na raspolaganju stajao veliki izbor kompanija koja se istom bave, već i zbog toga što mi se dopalo sa koliko različitih struka mogu da se upoznam u okviru korisničke podrške. Naravno, veliki kriterijum je bio da u pitanju bude kvalitetan rad koji ima svrhu.

U profesionalnom smislu, i dalje mi je zabavno da se bavim različitim lingvističkim aspektima čak i u kontekstu korisničke podrške, bilo da se radi o gramatičkim konstrukcijama ili vokabularu. Sve to ima uticaj na kvalitet usluge koju klijent od nas dobija i doprinosi tome da ga zadržimo, kao i tome da reputacija korisničkog servisa a samim tim i kompanije biva sve bolja. To je ideja koju uspevamo da sprovedemo u delo već godinama, i dokle god se tako nastavi, siguran sam da će biti prijatno i ispunjavajuće iskustvo.

Moj najveći hobi je muzika, kako slušanje muzike, tako i stvaranje. To je neizostavan deo moje svakodnevnice. Muzikom se bavim od ranog detinjstva. U trenutku kada sam sa osam godina počeo da sviram klavijature, već sam bio aktivni slušalac. Po završetku osnovne škole, počeo sam da sviram električnu gitaru, budući da sam nekoliko godina unazad zavoleo malo tvrđi zvuk. U roku od par godina sam već oformio svoj prvi bend i krenuo da se bavim autorskim radom i javnim nastupima, u čemu sam aktivan već više od petnaest godina. Iako se ne bavim muzikom profesionalno, u pitanju je ozbiljan hobi koji me je ispratio kroz školovanje, studiranje i različite poslovne avanture.

Najviše sam ponosan na autorski rad koji sam uspeo da plasiram u proteklih desetak godina, kako sa heavy metal bendom Orest, tako i samostalno. Orest iza sebe ima dva studijska albuma, „Iza ogledala“ i „Neverovatne istinolikosti“, a prošle godine sam samostalno pod pseudonimom Gordon Ford objavio indie pop rok album „Everettian tenacity forever“. Mene je uvek najviše ispunjavala kreativnost, koja se nigde ne ogleda bolje nego u autorskom radu. Izuzetno me je obradovalo kada je moja liderka Katarina prošle godine na Teamsu sa celokupnim timom u Srbiji podelila moj prvi samostalni album. Dobio sam desetine pozitivnih komentara i bilo je stvarno lepo videti da kolege znaju da cene nečije aktivnosti van radnog mesta. Pojedine kolege su mi čak pomogle i da plasiram rad na određenim muzičkim platformama, u čemu se samostalno možda ne bih ni snašao.

Jedna od stvari koja je zajednička radu na muzici i radu u korisničkoj podršci je koliko toga možeš da naučiš od ljudi sa kojima sarađuješ. Ako pokušam da procenim koliko sam vičan kao gitarista i kompozitor, kao i koliko sam kvalitetan kao predstavnik korisničke podrške, dolazim do zaključka da ne bih dostigao nivo na kojem se nalazim da nisam imao iskusne kolege sa sebi specifičnim idejama i veštinama. Za razliku od kolega koji su u komunikaciji sa klijentima preko telefona, ali možda i onih koji vode konverzaciju putem četa, imam sreću da mi komunikacija putem mejla omogućava da slušam muziku dok radim. Oduvek mi je bilo drago da slušanje muzike na radnom mestu kod nas ne samo da nikad nije bilo zabranjeno, već je uvek bilo i podsticano, naročito ukoliko ima pozitivan uticaj na nečiju produktivnost i to da se neko tokom rada dobro oseća. Često su lideri timova upravo ti koji dele svoje plejliste i preporuke. Ja tokom gotovo svakog radnog dana uspevam da preslušam nekoliko albuma.

Još jedna od dobrih okolnosti vezanih za to kako je uređena priroda posla u našoj branši je ta da po završetku radnog vremena nema velike potrebe za razmišljanjem o poslu i sutrašnjem radnom danu. Ostatak dana mi je uvek na raspolaganju za druge aktivnosti. Nekada se posvetim upravo muzici. Često odem na neki koncert ili svirku, možda u večernjim satima preslušam neki album, a nekada ili odem na probu sa bendom ili ostanem kod kuće da vežbam ili pišem nove pesme. Ključni aspekt u pronalaženju ravnoteže je sposobnost zapažanja trenutka kada preterano insistiranje na nečemu može da postane stresno ili naporno. Ako pojedinac zaista želi i da kvalitetno obavlja svoj posao, i da se svojim hobijem bavi sa uživanjem, i da izvan svega toga ima još interesovanja, neophodno je u svemu biti umeren i ne preterivati po svaku cenu.

Tokom godina sam imao prilike da upoznam puno ljudi koji su usled nezdravog poslovnog okruženja postali cinični i izgubili interesovanja koja bi im obično ispunila slobodno vreme, dok se slobodno vreme nažalost svelo na stres i dosadu. Ukoliko, međutim, imate sreće da pronađete posao koji vas neće opterećivati na taj način i koji će vam omogućiti da se po završetku radnog vremena osećate dobro, nemojte protraćiti nijedno slobodno popodne i nijedan vikend. Iskoristite privilegiju da sačuvate sve one ljubavi koje se zapravo etiketiraju kao naivne i detinjaste, jer je to zapravo ono što nas motiviše i čini srećnim.

Koliko god da muzika u mom slučaju jeste ostala hobi, bilo je trenutaka kada mi je postajalo jasno da je u pitanju hobi koji zahteva puno vremena, a često i puno novca, te da se muzici kao hobiju čovek često odnosi sa jednakom ozbiljnošću kao da je u pitanju neki posao.

Do dan danas, gotovo ništa od toga se nije promenilo, čak ni u eri od koje pojedinci očekuju da se „uozbiljiš“ i usredsrediš samo na posao. Ne vidim, međutim, zašto bi posao isključivao hobije.

Hej, ovo je bila Mlađina priča! Ukoliko te zanima više o našim timovima, vrednostima i jedinstvenosti našeg radnog okruženja, pogledaj naš profil.

Postani deo ekipe.

Ostani ono što jesi!