Pravnik odgovara

Poštovani, 

 Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. To znači da nedeljno radno vreme može da traje duže od 40 časova a najduže 60, dakle 20 časova duže. Na osnovu evidentiranih časova rada koji prelaze broj časova rada punog radnog vremena, zaposleni ostvaruju po osnovu preraspodele radnog vremena slobodne dane, odmor u toku dana, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom. Na taj način zakonom je omogućeno da se radno vreme umesto ravnomerno u toku godine, rasporedi na drugačiji način- duže radno vreme u nekim danima u nedelji, odnosno mesecu ili periodu u toku godine a u nekim kraće uz svođenje na nedeljno radno vreme. Ako se zaposleni  saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od  svog punog radnog vremena i više od 6 meseci, tada  se časovi rada duži od prosečnog radnog vremena  obračunavaju  i isplaćuju kao prekovremeni rad. Zaposleni daje saglasnost da radi duže od svog prosečnog ugovorenog radnog vremena. 

Poštovani, 

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Dakle, prekovremeni rad je uvodi samo izuzetno u određenim slučajevima i traje privremeno. Dakle, zaposleni može da radi 2 subote mesečno u slučaju prekovremenog rada ili u sklopu redovnog radnog vremena koje zajedno sa tim subotama ne prelazi 40 časova nedeljno. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost. Dakle, s obzirom da zaposleni radi u subotu prekovremeno, to bi se tretiralo kao rad u okviru te radne nedelje pa smo mišljenja da nije potrebna saglasanost.  

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću. Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.  Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, pa ako Vam je poslodavac obezbedio dnevni odmor između dve smene  mišljenja smo da je takav rad u skladu sa zakonom. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci. Zakon o radu ne definiše detalje u vezi objave plana preraspodele. Poslodavac je u obavezi  da donese odluku o preraspodeli radnog vremena koja sadrži vremenski period na koji se vrši preraspodela, mesece u kojima će se raditi duže od punog radnog vremena, mesece u kojima će se raditi po uobičajenom rasporedu rada i sl. 

Poštovani, 

Ukoliko radite 48 časova nedeljno, onda je jasno da se radi o prekovremenom radu. Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran  (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Dakle, ukoliko radite prekovremeno poslodavac mora da donese odluku o prekovremenom radu i da Vam plati uvećanu zaradu, najmanje 26% od osnovice. 

Poštovani, 

O rasporedu radnog vremena odlučuje poslodavac. Radno vreme zaposlenog i radno vreme sa strankama ne mora da bude isto. U svakom slučaju, spremanje pazara, dokumentacije i sl. odnosno potreba da ostanete duže i nakon prestanka rada sa strankama, bi trebalo da se računa u Vaše radno vreme. Ukoliko je to duže od Vašeg radno vremena (npr. duže od 8 časova dnevno), onda se radi o prekovremenom radu koji je poslodavac dužan da plati.