Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema  Zakonu o radu, vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, ne smatra se radnim vremenom. To je stanje tzv. „pasivne pripravnosti“ koje služi da poslodavac obezbedi brz i efikasan odgovor u kriznoj situaciji koja je nastala izvan konvencionalnog radnog vremena kompanije (najčešće noću i vikendom). Za dostupnost na poziv poslodavca zaposlenom pripada pravo na naknadu čija se visina određuje, opštim aktom ili ugovorom o radu. Pomenuta naknada se najčešće određuje u fiksnim iznosima, a s obzirom da je reč o primanju iz radnog odnosa koje se smatra zaradom, isplaćuje se uz zaradu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Časovi pripravnosti su jedan od obaveznih elemenata obračuna zarade. S druge strane, vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca se, za razliku od gore pomenute „pasivne“ pripravnosti, smatra radnim vremenom. Dakle, Zakon o radu prepoznaje stanje pripravnosti kao oblik organizovanja rada, ali ga ne uređuje detaljno nego se reguliše  opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. 

Poštovani,

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja. Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena. Dakle, iz ovoga što ste naveli ne bismo rekli da se radi o radu u smenama. 

Poštovani, 

Poslodavac je u obavezi da plati uvećanu zaradu za prekovremene  časove rada i to ne može kompenzovati slobodnim danima. Poslodavac je u obavezi  da donese odluku o preraspodeli radnog vremena koja sadrži vremenski period na koji se vrši preraspodela, mesece u kojima će se raditi duže od punog radnog vremena, mesece u kojima će se raditi po uobičajenom rasporedu rada i sl. Dakle, ukoliko se radi o preraspodeli onda to mora biti jasno naznačeno od strane poslodavca. Ukoliko poslodavac nije ispoštovao napred navedene odredbe zakona savetujemo Vam da se obratite inspekciji rada ili podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. To znači da nedeljno radno vreme može da traje duže od 40 časova a najduže 60, dakle 20 časova duže. Na osnovu evidentiranih časova rada koji prelaze broj časova rada punog radnog vremena, zaposleni ostvaruju po osnovu preraspodele radnog vremena slobodne dane, odmor u toku dana, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom. Na taj način zakonom je omogućeno da se radno vreme umesto ravnomerno u toku godine, rasporedi na drugačiji način- duže radno vreme u nekim danima u nedelji, odnosno mesecu ili periodu u toku godine a u nekim kraće uz svođenje na nedeljno radno vreme. Ako se zaposleni  saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od  svog punog radnog vremena i više od 6 meseci, tada  se časovi rada duži od prosečnog radnog vremena  obračunavaju  i isplaćuju kao prekovremeni rad. Zaposleni daje saglasnost da radi duže od svog prosečnog ugovorenog radnog vremena. 

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremene časove rada. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Možete da se obratite Inspekciji rada ili da podnesete tužbu nadležnom sudu. Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju  u roku  od 3 godine od dana nastanka obaveze.