Pravnik odgovara

Poštovani, 

Poslodavac je bio dužan da postupi po rešenju Fonda PIO odnosno odnosno prema mišljenju nadležnog zdravstvenog organa i da Vas rasporedi na odgovarajući posao koji neće izazvati pogoršanje Vašeg zdravstvenog stanja.  Poslodavac ne može da Vam umanji zaradu bez obrazloženja i bez aneksa ugovora o radu. S obzirom da nije postupio u skladu sa Zakonom o radu  savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada ili da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Vi ste u obavezi da obavljate samo one poslove koji su opisu Vašeg radnog mesta i za koje ste zaključili ugovor o radu. Niste u obavezi da izvršavate druge poslove  a posebno da to činite bez radnog naloga od strane poslodavca. U skladu sa navedenim možete odbiti nalog poslodavca koji nije u skladu sa zakonom. Ukoliko dobijete otkaz ugovora o radu takav otkaz bi bio nezakonit i Vi biste svoja prava mogli ostvariti sudskim putem. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu - zaposleni  sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao, zaposleni se smatra viškom i ima pravo na otpremninu.

Poštovani, 

Prema odredbi čl. 164 Zakona o radu ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Osim toga poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu na kojem su sprovedene mere za bezbedan i zdrav rad u skladu sa Zakonom o bezbednosti i  zdravlju na radu. Ova stranica je savetodavnog karaktera te nismo u mogućnosti da pregledamo dokumentaciju. Iz svega što ste naveli zaključujemo da imate pravo na naknadu štete ali zbog složenosti postupka Vam savetujemo da angažujete advokata te svoja prava ostvarite podnošenjem tužbe nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, kao i da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i štetnosti i promene nivoa rizika u procesu rada. Ukoliko poslodavac ne donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i ne utvrdi način i mere za otklanjanje rizika, kao i kada ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada  kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara. Dakle, možete da zaključite ugovor o radu ali rizikujete da budete kažnjeni za prekršaj.  

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih. Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu, poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. Prema opštim pravilima omladinskog i studentskog zadrugarstva u slučaju povrede na radu, radno angažovano lice od strane zadruge ostvaruje odgovarajuća prava ili naknade po osnovu penzijsko-invalidskog osiguranja, po osnovu polise osiguranja, na osnovu ugovora sa poslodavcem ili po osnovu osiguranja i zaštite obezbeđene na drugi način. Savetujemo Vam da se obratite poslodavcu sa zahtevom za naknadu štete. 

Poštovani, 

Zahtev za procenu radne sposobnosti  podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje prema prebivalištu lica koje podnosi zahtev. Zahtev  može podneti  llice koje se već nalazi u radnom odnosu, ukoliko je došlo određenih promena u zdravstvenom stanju koje bi mogle da utiču a radnu sposobnost zaposlenog. Lice u radnom odnosu navodi činjenicu zaposlenja, kao i naziv i sedište poslodavca kod koga je u radnom odnosu, te vrstu poslova koje obavlja. Radi ocene radne sposobnosti uz zahtev se podnosi medicinska i druga neophodna dokumentacija. Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi Nacionalna služba za zapošljavanje, kao povereni posao, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja. Po žalbi na rešenje rešava ministar nadležan za poslove zapošljavanja.

Poštovani, 

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Ograničenje se odnosi na nadeljno i dnevno radno vreme. To ne znači da zaposleni može cele godine da radi prekovremeno jer je prekovremeni rad izuzetak i uvodi se u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Dakle, prekovremeni rad traje određeno vreme kada je to potrebno. Kada prestanu razlozi koji zbog kojih je uveden prekovremeni rad onda prestaje i potreba za prekovremenim radom. Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.  Zaposlenom - osobi sa invaliditetom  i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom, odnosno da, prilikom raspoređivanja invalida rada i zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama postupi po rešenju Fonda za Penzijsko i invalidsko osiguranje odnosno nadležnog zdravstvenog organa.