Pravnik odgovara

Poštovani, 

Zakonom o radu propisano je da je zaposleni odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog  ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima. Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno. Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje - utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Odgovornost zaposlenog mora biti utvrđivana kao subjektivna odgovornost i to najpre u postupku kod poslodavca utvrđivanjem osnova odgovornosti za svakog zaposlenog ili ukoliko je više zaposlenih prouzrokovalo štetu, potrebno je utvrđivati odgovornosti dakle za konkretna lica, kao i njenu visinu, okolnosti po kojima je šteta nastala i u tom postupku se utvrđuju i razjašnjavaju sve činjenice i okolnosti, kao i razlozi za eventualno isključenje odgovornosti. Poslodavac u sprovedenom postupku, mora da dokaže konkretnu odgovornost po osnovu krivice zaposlenog. Dakle, samo postojanje eventualne štete i uopšteno ukazivanje na ponašanje zaposlenih ne može značiti njihovu odgovornost za naknadu štete.

Poštovani,

Zaposlenom- osobi sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Preostala radna sposobnost postoji kod zaposlenog koji je sposoban da, sa normalnim radnim naporom koji ne ugrožava njegovo zdravstveno stanje, radi na drugom odgovarajućem poslu puno radno vreme odnosno koji se prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom za to može osposobiti. Drugim odgovarajućim poslom smatra se posao koji je, prema stručnoj spremi i preostaloj radnoj sposobnosti,  zaposleni sposoban da radi puno radno vreme s radnim naporom koji ne pogoršava njegovo zdravstveno stanje. Prema tome, poslodavac je dužan da postupi po rešenju Fonda PIO, odnosno prema mišljenju nadležnog zdravstvenog organa i da zaposlenog rasporedi na odgovarajući posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi. Ako zaposleni odbije da prihvati odgovarajući posao poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu a ukoliko ne može da obezbedi odgovarajući posao, poslodavac može zaposlenog da proglasi viškom. 

Poštovani, 

Poslodavac ne može da naplati navedeni iznos od Vas dok prethodno kroz disciplinski ili  postupak za utvrđivanje štete ne utvrdi da ste Vi odgovorni za štetu koju je pretrpeo. Sama činjenica da ste u spornom periodu bili na radnom mestu gde se desila krađa ne znači istovremeno i  Vašu odgovornost  za naknadu štete poslodavcu. Ukoliko Vam poslodavac bez ikakvog prethodnog postupka traži ili naplati navedeni iznos savetujemo Vam da potražite stručnu pomoć advokata. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo  za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način, zatim za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz kao i na plaćeni godišnji odmor i druga prava iz radnog odnosa. S obzirom na nezakonitosti u radu poslodavca kao i vršenja zlostavljanja na radu, savetujemo Vam da angažujete advokata i posnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Akt o proceni rizika donosi poslodavac na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, utvrđuje način i mere za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru. O sprovođenju mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika stara se poslodavac neposredno ili preko lica određenog za bezbednost i zdravlje na radu ili drugog lica određenog aktom o proceni rizika. Poslodavac može za procenu rizika da angažuje i preduzetnika koji ima licencu za obavljanje bezbednosti i zdravlja na radu  ili  pravno lice odnosno stručno lice zaposleno kod pravnog lica ili preduzetnika. Što se tiče drugog pitanja mišljenja smo da može da se koristi postojeća procena rizika. 

Poštovani, 

To što ste dobili prijavu za mobing ne znači da ste izvršili zlostavljanje na radu. Zlostavljanje, u smislu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Dakle, sama prijava ne znači da ste Vi odgovorni za zlostavljanje. Potrebno je utvrditi najpre  da li je zlostavljanja bilo, na koji način i sl. Potrebno je da se izjasnite  da zlostavljanja nije bilo niti bilo kakve namere sa Vaše strane što možete dokazati i svedocima. 

Poštovani, 

Možete da pišete molbu za premeštaj svom poslodavcu ali poslodavac nije u obavezi da postupi po Vašoj molbi. Ukoliko trpite zlostavljanje na radu (mobing) možete da pokrenete postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu ili da podnesete tužbu nadležnom sudu ukoliko  zlostavljanje trpite od poslodavca kao fizičkog lica. U svakom slučaju Vam savetujemo da to učinite uz stručnu pomoć advokata. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Nadležni organ odnosno lekarska komisija  (medicina rada) vrši stručnu analizu i daje mišljenje o zdravstvenom stanju zaposlenog u pogledu obavljanja određenog posla. Poslodavac je, u tom slučaju, obavezan da postupi po nalazu i izveštaju medicine rada i dužan je da zaposlenom obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti. Ako zaposleni odbije da obavlja posao koji mu je poslodavac ponudio prema radnoj sposobnosti, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu. Ukoliko poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u skladu za zdravstvenim stanjem, može da ga proglasi viškom zaposlenih i da mu isplati otpreminu. U skladu sa navedenim, mišljenja smo da nalaz fizijatra kao lekara pojedinca nije dovoljan da bi poslodavac postupio po njemu.