Pravnik odgovara

Poštovani, 

Poslodavac je u obavezi da Vam isplati sve neisplaćene zarade i ostala dugovanja iz radnog odnosa u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Poslodavac  ne može da uslovljava isplatu zarade ni na koji način pa čak i u slučaju da ste Vi odgovorni za nastanak šete. Ako smatra da ste odgovorni može da pokrene postupak protiv Vas ali ne može da uslovljava isplatu zarade. Ukoliko poslodavac ne želi da Vam plati dugovanja, obratite se Inspekciji rada ili podnesite tužbu nadženom sudu. 

Poštovani, 

Umanjena zarada za vreme pandemije ulazi u obračun naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva. Polovina minimalne zarade uplaćena od države nije zapravo zarada, to je pomoć po jednom radniku u visini polovine minimalca uplaćivana poslodavcu kako bi ovaj lakše isplatio zarade. Dakle zarada ostaje kolika jeste ali ovo je samo "dadatak" na zaradu.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa  zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno. U skladu sa navedenim smatramo da naknada zarade za vreme bolovanja u Vašem slučaju ne može biti niža od minimalne zarade. 

Poštovani, 

Zakon o radu predviđa da se opštim aktom odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na solidarnu pomoć. Zakon ne definiše pojam solidarne pomoći niti utvrđuje slučajeve u kojima se dodeljuje solidarna pomoć. Slučajevi u kojima se utvrđuje pravo na solidarnu pomoć, visinu solidarne pomoći, način isplate i sl. reguliše se opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Dakle, pravo na solidarnu pomoć nije zakonska obaveza poslodavca već se ona isplaćuje samo ako je regulisana navedenim aktima. 

Poštovani, 

Imate osnov za podnošenje tužbe. Poslodavac je u obavezi da zaradu plaća na tekući račun zaposlenog. Osim toga, poslodavac je u obavezi da plati naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz i naknadu troškova  za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način.  

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Ukoliko poslodavac u ovom roku ne isplati sve što Vam duguje, savetujemo Vam da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Zarada sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom  smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Ugovorom o radu utvrđuje se bruto osnovna zarada prema elementima koje primenjuje poslodavac u skladu sa opštim aktom. 

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu, što znači da minimalna zarada nije garantovano primanje zaposlenog  već se zvanični iznos minimalne zarade može umanjiti srazmerno ostvarenom rezultatu rada u odnosu na standardni, odnosno zahtevani rezultat. Na primer, zaposleni je radio puno radno vreme a nije ispunio normu za 10% pa će na ime minimalne zarade primiti 10 % niži iznos od zvanično važećeg. Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno.