Pravnik odgovara

Savetujemo da insistirate na sporaziumnom prestanku radnog odnosa ali na inicijativu poslodavca (dakle da navedena odredba bude jasno precizirana u sporazumu). Na taj način ćete steći pravo na novčanu naknadu za nezaposlene. Naime, ukoliko je došlo do sporazumnog prestanka radnog odnosa na inicijativu zaposlenog, tada zaposleni gubi pravo na novčanu naknadu za nezaposlene. Ukoliko je obratno, ukoliko je inicijativa na strani poslodavca, pravo na novčanu naknadu za nezaposlene  zaposleni može ostvariti.

Shodno čl. 195 Zakona o radu protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Spor pred nadležnim sudom pravnosnažno se okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

Shodno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (čl.113) ukoliko nemate odrađen pripravnički staž i  niste stekli  licencu, radni odnos možete zasnovati samo kao pripravnik. Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni, vaspitni, odnosno stručni rad savladavanjem programa za uvođenje u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i polaganjem ispita za licencu. Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa. Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, ustanova pripravniku određuje mentora. Pripravnik ima pravo da polaže ispit za licencu posle navršenih godinu dana rada. Pripravniku koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu - prestaje radni odnos.

Shodno Zakonu o radu, ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. tačka 9) ovog zakona, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa, što bi se moglo odnositi i na angažovanje lica po osnovu rada van radnog odnosa (privremeni i povremeni poslovi i sl.). Međutim, u praksi se često dešava da se angažuju lica za rad na datom radnom mestu ali  ugovorom  za rad ne na istom nego na nekom drugom, a u praksi obavljaju rad na upražnjenom radnom mestu .

Samim ugovorom o preuzimanju definisani su uslovi rada kod novog poslodavca. Pretpostavljamo da se radi o ugovoru o radu na neodređeno vreme. Mogućnost ponovnog preuzimanja od prvog poslodavca uveliko će zavisiti od samog navedenog ugovora, sadašnjeg i bivšeg poslodavca. Načelno je moguće, ali konkretno će zavisiti od dogovora između Vas i samih navedenih poslodavaca kao i potreba istih za zaposlenima odn., od potreba rada poslodavaca. 

Nemate razloga za brigu. U daljem tekstu ćemo vam citirati čl. Zakona o radu koji istu reguliše. Član 161: Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije). Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni. Opštim aktom i ugovorom o radu utvrđuje se i teritorijalno važenje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi. Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete. Član 162: Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu člana 161 ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog člana može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini. Drugim rečima, ukoliko novčana naknada na  ime kaluzule zabrane konkurencije nije ugovorena, poslodavac Vam ne može zabraniti da se ponovo zaposlite i svojim radom sebi obezbeđujete sredstva za život.

Jedna od obaveza zaposlenih jeste i poštovanje radne discipline. Rad u alkoholisanom stanju svakako spada u povredu iste. Samim opštim aktom poslodavca predviđeni su slučajevi povrede radne discipline,  posledice u slučaju iste kao i sankcije koje poslodavac može da odredi zaposlenom. Ukoliko poslodavac nema mogućnosti da samostalno izvrši kontrolu alkohola u krtvi kod zaposlenog, jedan od načina jeste i taj koji ste naveli. O samim troškovima u datoj situaciji takođe bi trebalo da bude utvrđeno u opštem aktu poslodavca. Pretpostavljamo da poslodavac snosi troškove koje kasnije ima pravo da naplati od zaposlenog u vidu obustave dela zarade, ukoliko se utvrdi da je zaposleni bio u alkoholisanom stanju za vreme trajanja rada.

Shodno članu 79 tač.5 Zakona o radu  zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog zdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci. Takože, prema članu 176 tačka 3 Zakona o radu

aposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne.  Prema svemu navedenom, prvi korak jeste da status zaposlenog rešite mirovanjem radnog odnosa, a nakon protoka 6 meseci, isti mu može biti okončan u skladu sa čl.176 tač.3.  U slučaju mirovanja radnog odnosa zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, te se navedena odredba odnosi i na pravo na godišnji odmor.