Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema  Zakonu o radu, vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, ne smatra se radnim vremenom. To je stanje tzv. „pasivne pripravnosti“ koje služi da poslodavac obezbedi brz i efikasan odgovor u kriznoj situaciji koja je nastala izvan konvencionalnog radnog vremena kompanije (najčešće noću i vikendom). Za dostupnost na poziv poslodavca zaposlenom pripada pravo na naknadu čija se visina određuje, opštim aktom ili ugovorom o radu. Pomenuta naknada se najčešće određuje u fiksnim iznosima, a s obzirom da je reč o primanju iz radnog odnosa koje se smatra zaradom, isplaćuje se uz zaradu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Časovi pripravnosti su jedan od obaveznih elemenata obračuna zarade. S druge strane, vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca se, za razliku od gore pomenute „pasivne“ pripravnosti, smatra radnim vremenom. Dakle, Zakon o radu prepoznaje stanje pripravnosti kao oblik organizovanja rada, ali ga ne uređuje detaljno nego se reguliše  opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. 

Poštovani, 

Zakon o radu propisuje da jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Dakle, možete biti oslobođeni prekovremenog i noćnog rada (treća smena). Poslodavac nije u obavezi po zakonu da Vam omogući da radite samo u prvoj smeni. 

Poštovani,

Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca, kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca, posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena. Kako Vi radite u jednoj smeni mišljenja smo da ne ispunjavate zakonski uslov po pitanju obaveze poslodavca da vrši izmenu smena. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan.  Samo ukoliko ste radili 01.01. onda Vam se to plaća uvećano  najmanje 110 % od osnovice. Ukoliko su Vam radne subote i nedelje podrazumeva se da poslodavac i te dane mora da plati. Savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Ukoliko ste bili u obavezi da radite na navedeni način jasno je da se ne radi o dobrovoljnom angažovanju već o prekovremenom radu. Prema Zakonu o radu, prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. U skladu sa navedenim smatramo da poslodavac nije postupio u skladu sa zakonom. 

Poštovani, 

Ukoliko je obim posla toliki da Vi konstantno morate da ostanete prekovremeno i da pored toga ne stižete da uradite sav posao, radi se o tome da kod poslodavca nema dovoljno zaposlenih. Prekovremeni rad ne može da bude konstantan jer se on organizuje samo u izuzetnim situacijama kad je potrebno obaviti neki neplanirani posao.  Naravno Vaš prekovremeni rad mora biti plaćen. Ukoliko preko cele godine radite prekovremeno to nije u skladu sa zakonom i možete se obratiti Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o vojsci puno radno vreme profesionalnog vojnog lica iznosi 40 časova nedeljno. Profesionalno vojno lice dužno je da radi duže od punog radnog vremena kad potrebe službe to zahtevaju, uz pisani nalog starešine. Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljeno niti duže od 4 časa dnevno. Međutim, izuzetno, profesionalno vojno lice dužno je da radi prekovremeno i duže od navedenog ograničenja u sledećim slučajevima:  naređenih mera pripravnosti; vanrednog i ratnog stanja; za vreme vežbovnih aktivnosti; za vreme službe dežurstva; u prilikama koje zahtevaju da se produži započeti rad čije bi obustavljanje ili prekidanje imalo štetne posledice za operativnu sposobnost komande, jedinice ili ustanove Vojske Srbije, ili bi nanelo znatnu materijalnu štetu ili ugrozilo život i zdravlje vojnih lica i drugih građana i pri realizaciji aktivnosti, u skladu sa prihvaćenim međunarodnim obavezama Republike Srbije, o čemu odluku donosi nadležni starešina operativnog nivoa komandovanja, odnosno pomoćnik ministra odbrane za lica iz svog sastava. Što se tiče odmora između dva radna dana- profesionalno vojno lice ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno i na nedeljni odmor od najmanje 24 časa neprekidno.

Poštovani, 

Ukoliko smenski rad uključuje i noćne smene zakon predviđa zaštitu što se tiče noćnog rada. Dakle, jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Što se tiče Vašeg zahteva da radite samo u jednoj smeni, savetujemo Vam da se obratite poslodavacu ali napominjemo da poslodavac nije u obavezi da postupi po Vašem zahtevu.