Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. U svakom slučaju, prekovremeni rad je privremen i uvodi se izuzetno dok traju razlozi zbog kojih je uveden.  

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to za prekovremeni rad i za  rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice. Dakle, nije od značaja da li zaposleni radi prekovremeno radnim danima ili vikendom, u svakom slučaju mu za prekovremeni rad sleduje uvećanje zarade najmanje 26 % od osnovice.  Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova za uvećanje (prekovremeni rad i rad noću istovremeno), procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Poštovani, 

Zakon o radu propisuje  da jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.  Dakle, zakon pruža zaštitu od prekovremenog rada jednom od roditelja sa detetom do 3 godine života. Ukoliko ne spadate u ovu kategoriju, onda ste u obavezi da postupite po nalogu poslodavca.

Poštovani, 

Prema  Zakonu o radu, vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, ne smatra se radnim vremenom. To je stanje tzv. „pasivne pripravnosti“ koje služi da poslodavac obezbedi brz i efikasan odgovor u kriznoj situaciji koja je nastala izvan konvencionalnog radnog vremena kompanije (najčešće noću i vikendom). Za dostupnost na poziv poslodavca zaposlenom pripada pravo na naknadu čija se visina određuje, opštim aktom ili ugovorom o radu. Pomenuta naknada se najčešće određuje u fiksnim iznosima, a s obzirom da je reč o primanju iz radnog odnosa koje se smatra zaradom, isplaćuje se uz zaradu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Časovi pripravnosti su jedan od obaveznih elemenata obračuna zarade. S druge strane, vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca se, za razliku od gore pomenute „pasivne“ pripravnosti, smatra radnim vremenom. Dakle, Zakon o radu prepoznaje stanje pripravnosti kao oblik organizovanja rada, ali ga ne uređuje detaljno nego se reguliše  opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. 

Poštovani, 

Navedeno nije u skladu sa Zakonom o radu. Najpre, poslodavac je u obavezi da zaposlenom isplati uvećanu zaradu za prekovremene časove rada najmanje 26% od osnovice. To poslodavac ne može kompenzovati tzv. "bankom sati". S druge strane, poslodavac ni na koji način ne može da ograničava Vaše kretanje. U skladu sa navedenim, savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada.