Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci. Zakon o radu ne definiše detalje u vezi objave plana preraspodele. Poslodavac je u obavezi  da donese odluku o preraspodeli radnog vremena koja sadrži vremenski period na koji se vrši preraspodela, mesece u kojima će se raditi duže od punog radnog vremena, mesece u kojima će se raditi po uobičajenom rasporedu rada i sl. 

Poštovani, 

Ukoliko radite 48 časova nedeljno, onda je jasno da se radi o prekovremenom radu. Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran  (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Dakle, ukoliko radite prekovremeno poslodavac mora da donese odluku o prekovremenom radu i da Vam plati uvećanu zaradu, najmanje 26% od osnovice. 

Poštovani, 

O rasporedu radnog vremena odlučuje poslodavac. Radno vreme zaposlenog i radno vreme sa strankama ne mora da bude isto. U svakom slučaju, spremanje pazara, dokumentacije i sl. odnosno potreba da ostanete duže i nakon prestanka rada sa strankama, bi trebalo da se računa u Vaše radno vreme. Ukoliko je to duže od Vašeg radno vremena (npr. duže od 8 časova dnevno), onda se radi o prekovremenom radu koji je poslodavac dužan da plati. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom. Međutim, iz ovoga što ste naveli, pre bismo rekli da se radi o nepunom radnom vremenu a ne o skraćenom radnom vremenu. Razlika je velika. Ukoliko je u pitanju nepuno radno vreme onda poslodavac može da utvrdi prekovremeni rad. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Poštovani, 

Ugovor o radu mora da sadži radno vreme zaposlenog (puno, nepuno, skraćeno).  Radno vreme regulisano je Zakonom o radu. Prema Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme). Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou. Dakle, u ovom slučaju moguće je ostvarivanje različitog broja časova po nedeljama u toku meseca, pa u jednoj nedelji zaposleni mogu raditi 32 časa, a u drugoj 48 časova, što je prosek punog radnog vremena od 40 časova. Što se tiče nepredviđenih okolnosti, taj pojam nije regulisan Zakonom o radu ali može biti regulisan opštim aktom poslodavca. To su najčešće slučajevi kada je u pitanju preraspodela radnog vremena, radi izvršenja određenog posla u utvrđenim rokovima koji nisu bili poznati unapred i prekovremeni rad. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu- puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, radna nedelja traje po pravilu 5 radnih dana raspored radnog vremena u toku radne nedelje utvrđuje poslodavac, a radni dan po pravilu traje 8 časova. Međutim, poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. To znači da nedeljno radno vreme može da traje duže od 40 časova a najduže 60, dakle 20 časova duže. Na osnovu evidentiranih časova rada koji prelaze broj časova rada punog radnog vremena, zaposleni ostvaruju po osnovu preraspodele radnog vremena slobodne dane, odmor u toku dana, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom. Na taj način zakonom je omogućeno da se radno vreme umesto ravnomerno u toku godine, rasporedi na drugačiji način- duže radno vreme u nekim danima u nedelji, odnosno mesecu ili periodu u toku godine a u nekim kraće uz svođenje na nedeljno radno vreme. Ako se zaposleni  saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od  svog punog radnog vremena i više od 6 meseci, tada  se časovi rada duži od prosečnog radnog vremena  obračunavaju  i isplaćuju kao prekovremeni rad. Zaposleni daje saglasnost da radi duže od svog prosečnog ugovorenog radnog vremena.