Pravnik odgovara

Vi ste formalno u radnom odnosu sa agencijom za zapošljavanje. Agencija za zapošljavanje kao formalni poslodavac je dužna da vam isplati putne troškove. Odnos između agencije za zapošljavanje i stvarnog poslodavca je interni odnos ova dva privredne društva, koji se vas ne tiče. Ukoliko vam agencija za zapošljavanje ne isplati putne troškove možete podneti tužbu sudu.

Ne možemo vam reći da li je u pitanju prevara, ali je posao koji želite da uradite veoma neuobičajen. Ukoliko već treba da dobijete pozajmicu nejasno je zbog čega se od vas traži da prvo platite troškove. Logično bi bilo da se troškovi plate od pozajmice. Pored navedenog ugovor o pozajmici se ne overava. Što se tiče vaše eventualne zaštite i vraćanja novca ukoliko ne dobijete pozajmicu, to bi bilo veoma teško izvesti. Morali biste da pokrenete sudski spor u Malti, pri čemu bi sudski troškovi bili znatno veći od 250 eura.

Vaše pitanje je nejasno. Sud može doneti presudu na osnovu priznanja ukoliko je tuženi priznao tužbeni zahtev. Ukoliko je sud to učinio nije jasno koju još presudu čekate. Većinski vlasnik akcionarskog društva nije stranka u postupku i njegovo prisustvo nije potrebno na sudjenju. Akcionarsko društvo zastupa generalni direktor ili drugo ovlašćeno lice upisano u registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre. 

Da bi vaša sestra uspela u sporu protiv poslodavca kod koga radi, potrebno je da dokaže da je radila bez zaključenog ugovora o radu. Dokaz za navedeno mogu biti svedoci ili pismena dokumentacija iz koje bi se moglo zaključiti da je vaša sestra radila. Inspekcija rada po pravilu dolazi samo po prijavi. Što se tiče vašeg pitanja vezanog za naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, ukoliko poslodavac ne želi da vam isplati navedene troškove, jedino što možete da uradite je da podnesete tužbu sudu.

U vašem slučaju radi se o klasičnom izigravanju Zakona o radu jer vas poslodavac onemogućava da zasnujete radni odnos na neodređeno vreme, bez obzira na to što već 7 godina radite kod istog poslodavca, na istom radnom mestu. Nažalost, sve je više ovakvih pojava, i iako ovakav način rada Zakon o radu ne poznaje, u praksi se takav način rada ne sankcioniše. U vezi Vašeg prvog pitanja  - pošto Zakon o radu ne poznaje ovakav način rada, ne postoji ni zakonska regulativa o dužini trajanja, kako Vi kažete, "unajmljivanja" zaposlenih od strane istinskog poslodavca, što u praksi znači da to može trajati neograničeno. U vezi Vašeg drugog pitanja - Zakon o radu propisuje da se ugovor o radu zaključuje u pismenom obliku pre stupanja zaposlenog na rad, te da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre stupanja na rad, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Medjutim, moram Vas upozoriti da se u Vašoj situaciji u praksi to ne sprovodi, te da nadležne institucije prećutno prihvataju Ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji izmedju istinskog poslodavca i "outsourcing" agencija. U vezi trećeg Vašeg pitanja - ovakve agencije nisu zabranjene važećim propisima, ali se postavlja pitanje načina i kontrole njihovog rada, jer one ne zapošljavaju ljude stvarno niti ih stvarno "iznajmljuju" različitim poslodavcima u skladu sa potrebama tržišta rada, vec kada Vam istinski poslodavac kod koga radite otkaže ili ne produži ugovor o radu, Vi automatski ostajete bez posla. To u praksi znači da se takve agencije ne bave delatnošću za koju su registrovane vec samo fiktivno "zapošljavaju" radnike i takvo njihovo poslovanje niko ne kontroliše.     

Vaša sestra može da tuži poslodavca zbog rada na crno- Ukoliko može da dokaže (svedocima ili pismenom dokumentacijom) da radi bez zaključenog ugovora o radu, sud će doneti presudu u njenu korist, odnosno utvrdiće da je zasnovala radni odnos kod poslodavca i obavezaće poslodavca da joj uplati pripadajuće doprinose. Nema pravila koliko može da traje sudski postupak, ali ako poslodavac bude osporavao tužbu, postupak bi mogao da traje i nekoliko godina. Što se tiče pitanja o naknadi troškova za dolazak i odlazak sa rada, poslodavac ne postupa u skladu sa Zakonom o radu. Zakonom je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.