Pravnik odgovara

Poštovani, 

Državni stručni ispit dužan je da polaže državni službenik koje je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, ako nema položen državni stručni ispit, odnosno drugi ispit koji je u skladu sa zakonom propisan kao izuzetak od polaganja državnog stručnog ispita, lice koje je na probnom radu i pripravnik u državnom organu zatim, lica sa kojima je, u skladu sa zakonom, zaključen ugovor o stručnom osposobljavanju bez naknade, radi stručnog osposobljavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita. Državni stručni ispit mogu polagati i druga lica zainteresovana za rad na poslovima za koje je uslov položen državni stručni ispit, a koja su se osposobila za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje poslova i imaju stečeno radno iskustvo u struci u trajanju koje je uslov za polaganje državnog stručnog ispita u stepenu stručne spreme, odnosno obrazovanja odnosnog lica. 

Poštovani, 

Možete da podnesete tužbu ukoliko smatrate da je otkaz ugovora o radu nezakonit odnosno ukoliko možete da dokažete da kršenja radne discipline nije bilo. Što se tiče programa Vlade pravilo je sledeće: privrednici se obavezuju da ne smeju smanjiti broj zaposlenih za više od 10 % u periodu od dana stupanja na snagu Programa pa do isteka tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja. Posledica koji bi nastupila za poslodavca, u slučaju da smanji broj zaposlenih na navedeni način, jeste povraćaj direktnih davanja sa kamatom. To ga ne obavezuje da Vas vrati na radno mesto nego ga obavezuje sudska odluka koja bi bila donesena u Vašu korist nakon sudskog spora. 

Poštovani, 

Radni staž nije uslov za pravo na trudničko bolovanje. Stupanjem u radni odnos vi automatski imate pravo na trudničko bolovanje kao i sva druga prava iz radnog odnosa. Pitanje je kolika će vam biti naknada zarade a koja se obračunava na sledeći način: Za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Zaradu čini osnovna zarada zaposlenog, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorio bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada.