Pravnik odgovara

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, ali samo u slučaju otkaza zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline. Ukoliko zaposlenom na određeno vreme prestaje radni odnos zbog isteka ugovora o radu na određeno vreme, ne postoji obaveze dostavljanja upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

Nije jasno na kakvu zaštitu u slučaju otkaza mislite. Ukoliko date otkaz nećete imati pravo ni na otpremninu, ni na naknadu za slučaj nezaposlenosti. Inspekcija rada sasvim sigurno neće uraditi ništa vezano za vaš problem. Jedino što možete da uradite je da sudskim putem pokušate da izdejstvujete izjednačavanje vaše zarade sa zaradama drugih zaposlenih,odnosno da naplatite štetu. Član 104 Zakona o radu propisuje da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca, s tim da se pod radom jednake vrednosti podrazumeva rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. Moramo vas upozoriti da nema puno sudske prakse po ovom pitanju i da po našem mišljenju poslodavac može da pravda vašu zaradu nekim od kriterijuma predviđenim Zakonom o radu. 

Zakonom je propisano da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svakih mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj mu prestaje radni odnos. U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ukoliko niste koristili godišnji odmor za 2015. godinu imate pravo na naknadu štete u visini 5/12 prosečne zarade.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ukoliko to poslodavac ne učini dobrovoljno, sudskim putem možete ostvariti svoje pravo.

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Dakle, kriterijumi na osnovu kojih se zakonski minimum od 20 radnih dana godišnjeg odmora uvećava, propisuju se ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca.

U slučaju sporazumnog raskida radnog odnosa nemate pravo ni na otpremninu, ni na naknadu za slučaj nezaposlenosti. Ukoliko ne potpišete sporazumni raskid radnog odnosa poslodavac može da vam da otkaz, ali samo ako za to postoji neki osnov predviđen Zakonom o radu. U vašem slučaju to može biti samo tehnološki višak. Kod otkaza zbog tehnološkog viška poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu.