Pravnik odgovara

Nije jasno na kakvu zaštitu u slučaju otkaza mislite. Ukoliko date otkaz nećete imati pravo ni na otpremninu, ni na naknadu za slučaj nezaposlenosti. Inspekcija rada sasvim sigurno neće uraditi ništa vezano za vaš problem. Jedino što možete da uradite je da sudskim putem pokušate da izdejstvujete izjednačavanje vaše zarade sa zaradama drugih zaposlenih,odnosno da naplatite štetu. Član 104 Zakona o radu propisuje da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca, s tim da se pod radom jednake vrednosti podrazumeva rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. Moramo vas upozoriti da nema puno sudske prakse po ovom pitanju i da po našem mišljenju poslodavac može da pravda vašu zaradu nekim od kriterijuma predviđenim Zakonom o radu. 

Zakonom je propisano da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svakih mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj mu prestaje radni odnos. U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ukoliko niste koristili godišnji odmor za 2015. godinu imate pravo na naknadu štete u visini 5/12 prosečne zarade.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ukoliko to poslodavac ne učini dobrovoljno, sudskim putem možete ostvariti svoje pravo.

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Dakle, kriterijumi na osnovu kojih se zakonski minimum od 20 radnih dana godišnjeg odmora uvećava, propisuju se ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca.

U slučaju sporazumnog raskida radnog odnosa nemate pravo ni na otpremninu, ni na naknadu za slučaj nezaposlenosti. Ukoliko ne potpišete sporazumni raskid radnog odnosa poslodavac može da vam da otkaz, ali samo ako za to postoji neki osnov predviđen Zakonom o radu. U vašem slučaju to može biti samo tehnološki višak. Kod otkaza zbog tehnološkog viška poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu.

Poslodavca možete prijaviti inspekciji rada, koja je dužna da protiv poslodavca podnese prekršajnu prijavu. Članom 273 Zakona o radu propisano je da će se kazniti novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom ne dostavi obračun zarade u skladu sa odredbama Zakona o radu. Što se tiče vaše naplate zarade, protiv poslodavca možete pustiti redovnu tužbu uz objašnjenje da poslodavac odbija da vam dostavi obračun zarada.

Nema osnova da poslodavac kazni sve zaposlene zbog povrede radne obaveze koju su učinila dva zaposlena. Što se tiče treće smene zakonom je propisano da u slučaju da je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.