Pravnik odgovara

Pod zlostavljanjem u smislu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu smatra se svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Pravilnikom o pravilima ponašanja poslodavca propisano je da se ne smatra zlostavljanjem pojedinačni akt poslodavca (rešenje, ponuda aneksa ugovora o radu, upozorenje i dr.), kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, protiv koga zaposleni ima pravo na zaštitu u postupku propisanom posebnim zakonom. Dakle, u vašem slučaju nema zlostavljanja. Poslodavac je bio dužan da vam da ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu. Kada potpišete aneks ugovora imate pravo da pred nadležnim sudom osporavate zakonitost tog aneksa.

Zakonom o radu propisano je da jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost, a da samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Pod radom noću smatra se rad od 22,00 časa do 6,00 časova. Osim ovih zabrana, drugih zabrana vezanih za rad žena sa malom decom ne postoje.

Inspekcija rada vrši nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih. Inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, opšteg akta i ugovora o radu. Ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda. Zaposleni može podneti zahtev u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora. Dakle, ukoliko je vaše pravo očigledno povređeno morate pred osnovnim sudom pokrenuti radni spor i tražiti od inspekcije rada da do pravnosnažne odluke suda odloži izvršenje rešenja poslodavca.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu je stupio na snagu dana 5.6.2010. godine, s tim što se odredbe ovog zakona primenjuju od 4.9.2010. godine. Članom 7 navedenog zakona predviđeno je da je poslodavac dužan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja, u skladu sa ovim zakonom. Članom 37 istog zakona je propisano da je poslodavac dužan da obavezu iz člana 7 Zakona izvrši prema zaposlenima koji su kod njega u radnom odnosu na dan početka primene zakona u roku od 30 dana od dana početka primene zakona. Dakle, obaveza je poslodavca za radnike koji su zaposleni pre 4.9.2010. godine obavesti najkasnije 4.10.2010. godine.

Zakonom nije zabranjeno uzimanje otisaka prstiju od strane poslodavca, ali je predviđeno da zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka. Istim zakonom je predviđeno da lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.Lične podatke zaposlenih može da prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen od strane direktora.