Pravnik odgovara

Inspekcija rada vrši nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih. Inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, opšteg akta i ugovora o radu. Ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda. Zaposleni može podneti zahtev u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora. Dakle, ukoliko je vaše pravo očigledno povređeno morate pred osnovnim sudom pokrenuti radni spor i tražiti od inspekcije rada da do pravnosnažne odluke suda odloži izvršenje rešenja poslodavca.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu je stupio na snagu dana 5.6.2010. godine, s tim što se odredbe ovog zakona primenjuju od 4.9.2010. godine. Članom 7 navedenog zakona predviđeno je da je poslodavac dužan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja, u skladu sa ovim zakonom. Članom 37 istog zakona je propisano da je poslodavac dužan da obavezu iz člana 7 Zakona izvrši prema zaposlenima koji su kod njega u radnom odnosu na dan početka primene zakona u roku od 30 dana od dana početka primene zakona. Dakle, obaveza je poslodavca za radnike koji su zaposleni pre 4.9.2010. godine obavesti najkasnije 4.10.2010. godine.

Zakonom nije zabranjeno uzimanje otisaka prstiju od strane poslodavca, ali je predviđeno da zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka. Istim zakonom je predviđeno da lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.Lične podatke zaposlenih može da prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen od strane direktora.

Pitanje je nejasno. Ukoliko se pitanje odnosi na zaštitu zdravlja zakonom je predviđeno zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.

Ako nemate lekarsku potvrdu o tome da više niste sposobni da radite na navedenom radnom mestu, onda govorimo o sferi dogovora sa poslodavcem. Ako takvu medicinsku dokumentaciju imate, shodno članu 81, stav 2 Zakona o radu, zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. U tom smislu vam poslodavac može ponuditi drugo radno mesto ili ako to nema, može vas proglasiti viškom u kom slučaju vam sleduje otpremnina i novčana naknada preko nacionalne službe za zapošljavanje.

Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Odgovarajućim poslom smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.Zakonom o radu predviđeno je da zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

Zakonom o radu propisano je da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu. Istim zakonom je propisano da zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom. Dakle, ukoliko bi radom na određenim poslovima mogli ugroziti zdravlje, nije dozvoljen rad na tim poslovima. Napominjemo da su ove odredbe Zakona o radu Republike Srbije.