Pravnik odgovara

Poštovani, 

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.  Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorio bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada.  

Poštovani, 

Zakon o radu ne daje opšti rok koliko traje rešavanje viška zaposlenih. Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme. Poslodavac je dužan da predlog programa dostavi sindikatu  i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, najkasnije 8 dana od dana utvrđivanja predloga programa, radi davanja mišljenja. Sindikat je dužan  da dostavi mišljenje na predlog programa u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa. Republička organizacija nadležna za zapošljavanje dužna je da, u roku od 15 dana, dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spreče ili na najmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu, odnosno obezbedi prekvalifikacija, dokvalifikacija, samozapošljavanje i druge mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih. Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije nadležne za zapošljavanje i mišljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana.

Poštovani, 

Zaposlenom koji radi na dan državnog praznika biće plaćeno onoliko sati koliko taj dan bude radio-  u Vašem slučaju 6h. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to  za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice. S druge strane, ukoliko državni praznik koji se praznuje neradno pada u radni dan, zaposleni koji tog dana ne radi ima pravo na naknadu zarade. To znači da će zaposlenom za dan praznika koji je bio slobodan, knjigovođa da izračuna prosečnu dnevnicu iz prethodnih 12 plata. Dakle, potpuno je drugačiji obračun za lica koja su radila na dan državnog praznika u odnosu na lica koja taj nisu radila. 

Poštovani, 

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Lice koje radi na osnovu ugovora o PP poslovima nema pravo na bolovanje kao ni druga prava iz radnog odnosa jer je to oblik rada van radnog odnosa. 

Poštovani, 

Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (povredna lista), koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koja se dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno matičnoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom. Na osnovu izveštaja o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju, koji poslodavac dostavlja nadležnoj  filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prvostepena lekarska komisija te filijale daje ocenu da je utvrđena povreda na radu. Ukoliko Vam ne bude isplaćeno 100 % bolovanje obratite se Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. U tom slučaju poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao. Ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao, zaposleni se smatra viškom. Prema citiranoj zakonskoj odredbi smatramo da bi poslodavac bio u obavezi da se najpre upozna sa procenom komisije pa nakon toga, ukoliko ne može zaposlenom da obezbedi radno mesto, može da ga proglasi viškom.