Pravnik odgovara

U skladu sa članom 18. Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Pri čemu Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od napred navedenih osnova kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji. Posredna diskriminacija postoji kada određena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica - lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja. Diskriminacija  je  zabranjena u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla; uslove rada i sva prava iz radnog odnosa i sl. Odredbe ugovora o radu kojima se utvrđuje diskriminacija po nekom od gore navedenih  osnova ništave su. Medjutim, ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova i  predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana.U slučajevima diskriminacije u smislu odredaba zakona lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete, u skladu sa zakonom.

Prvo idite u filijalu fonda u Vašem mestu da proverite u matičnoj evidenciji period  na koji ste bili prijavljeni na osiguranje. Zatražite od bivšeg poslodavca pismenim putem da Vam dostavi rešenje o sporazumnom prestanku radnog odnosa, kao  potvrdu o tome da Vas je prijavio na osiguranje. Zatim zatražite od poslodavca da izvrši dospele uplate na ime osiguranja, ukoliko Vas bivsi poslodavac odbije da to učini , obratite inspekciji rada odnosno nadležnom sudu u Vašem mestu.

 U najkraćem, ukoliko bi Vas otpustili, Vaša prava zavise od razloga koji je osnov za otkaz ugovora o radu, a što je bliže pobrojano u članu 179 Zakona o radu. pre toga bi ste morali dobiti upozorenje na koje  se izjasnite sa li stoje razlozi ili ne. Isto tako poslodavac je u obavezi da zatraži i mišljenje sindikata čiji ste član. u skladu sa članom186 Zakona o radu

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

 Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1) zakona, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduže tri meseca (u daljem tekstu: otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to:mesec dana, ako je navršio do 10 godina staža osiguranja, dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja, tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu. Zaposleni može, sporazumno da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog, od strane poslodavca učinjene povrede obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos

 

Jeste, delimično. Naime, zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana.
Zaposleni može, uz svoju saglasnost i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje.