Pravnik odgovara

Poštovani, 

Agencija ne može da ustupi zaposlenog na određeno vreme koji je prethodno bio u radnom odnosu na određeno vreme kod istog poslodavca korisnika neposredno ili preko iste ili druge Agencije u ukupnom trajanju dužem od 24 meseca, osim u slučajevima kada je rad na određeno vreme kod poslodavca korisnika dozvoljen u dužem trajanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.  Ustupljeni zaposleni, koji je prethodno kod istog poslodavca korisnika radio neposredno ili preko iste ili druge Agencije suprotno odredbama napred navedenim odredbama zakona, ili koji ostane da radi kod poslodavca korisnika najmanje pet radnih dana nakon isteka vremena za koje je ustupljen, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod poslodavca korisnika.

Poštovani, 

Imate pravo na srazmeran GO. Srazmeran GO se računa tako što se zaposlenom prvo utvrdi  dužina godišnjeg odmora za godinu dana (prema kriterijumima iz akta poslodavca). Prethodno utvrđen broj dana se podeli sa brojem meseci u godini, i tako dobijen broj predstavlja godišnji odmor koji zaposlenom pripada za mesec dana rada. Ovaj broj dana po mesecu se množi sa brojem meseci za koje zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, čime se dobija srazmeran godišnji odmor koji mu pripada. Npr. ukoliko imate pravo na 20 dana godišnjeg odmora godišnje (zakonski minimum), za punih 2 meseca rada zaposlenom  pripada 3 radna dana. Obratite se poslodavcu. 

Poštovani, 

Otkaz ugovora o radu pre isteka ugovora o radu na određeno vreme možete dobiti samo ukoliko postoji opravdan razlog predviđen Zakonom o radu. Bolovanje nije razlog za otkaz ugovora o radu ali takođe ne sprečava poslodavca da Vam otkaže ugovor o radu (izuzetak je bolovanje zbog trudnoće) ukoliko postoji drugi opravdan razlog za otkaz. Dakle, pitanje je iz kog razloga Vam poslodavac otkazuje ugovor o radu pre njegovog isteka. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom. Izuzetno ugovor o radu na određeno vreme može da traje i duže od 24 meseca ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka,  za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta i dr.  Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. U skladu sa navedenim mišljenja smo da ste već trebali biti primeljni u stalan radni odnos. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Međutim, poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Dakle, Vi ste u obavezi da radite i vikednom ako je poslodavac utvrdio takav raspored radnog vremena.  Zakon o radu takođe sadrži odredbe koje štite zaposlene majke. Prema tome, zaposlena  koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. S druge strane, jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. 

Poštovani, 

Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Prema istom zakonu zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Takođe, navedneni zakon određuje da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Ukoliko poslodavac ne ispuni svoje obaveze, možete podneti tužbu nadležnom sudu.