Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom. Izuzetno ugovor o radu na određeno vreme može da traje i duže od 24 meseca ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka,  za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta i dr.  Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. U skladu sa navedenim mišljenja smo da ste već trebali biti primeljni u stalan radni odnos. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Međutim, poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Dakle, Vi ste u obavezi da radite i vikednom ako je poslodavac utvrdio takav raspored radnog vremena.  Zakon o radu takođe sadrži odredbe koje štite zaposlene majke. Prema tome, zaposlena  koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. S druge strane, jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. 

Poštovani, 

Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Prema istom zakonu zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Takođe, navedneni zakon određuje da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Ukoliko poslodavac ne ispuni svoje obaveze, možete podneti tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

S obzirom da nemamo uvid u Vaš ugovor o radu  ne možemo se precizno izjasniti o istom. U svakom slučaju, ukoliko ste u radnom odnosu, imate pravo na godišnji odmor, bolovanje, plaćeno odsustvo i sva druga prava iz radnog odnosa. Poslodavac ne može ugovorom o radu da Vam uskrati navedena prava koja su predviđena Zakonom o radu. S obzirom da poslodavac ne poštuje odredbe zakona savetujemo Vam da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovana, 

Osnovicu za naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva čini prosečna zarada ostvarena u 18 meseci koji prethode trudničkom bolovanju odnosno porodiljskom odsustvu (ako nije bilo trudničkog bolovanja). Računaju se zarade kod svih poslodavaca iz poslednjih 18 meseci a ne samo kod trenutnog poslodavca. Mesečna osnovica za naknadu zarade dobija se tako što se saberu sve zarade iz opisanih 18 meseci i taj zbir se, bez obzira koliko zarada ima, uvek deli sa 18. Tako dobijena mesečna osnovica plaća se u visini od 100%.