Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom. Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno. Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. S druge strane, volontiranje, u smislu Zakona o volontiranju, jeste organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Ugovor poslodavac može sam da sastavi a može i da pronađe obrazac ugovora. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.  S druge strane rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja. Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena. Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Iz Vašeg pitanja zaključujemo da se radi o smenskom radu a ne o preraspodeli radnog vremena. 

Poštovani, 

Zaposlenom- osobi sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Preostala radna sposobnost postoji kod zaposlenog koji je sposoban da, sa normalnim radnim naporom koji ne ugrožava njegovo zdravstveno stanje, radi na drugom odgovarajućem poslu puno radno vreme odnosno koji se prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom za to može osposobiti. Drugim odgovarajućim poslom smatra se posao koji je, prema stručnoj spremi i preostaloj radnoj sposobnosti,  zaposleni sposoban da radi puno radno vreme s radnim naporom koji ne pogoršava njegovo zdravstveno stanje. Prema tome, poslodavac je dužan da postupi po rešenju Fonda PIO, odnosno prema mišljenju nadležnog zdravstvenog organa i da zaposlenog rasporedi na odgovarajući posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi. Ako zaposleni odbije da prihvati odgovarajući posao poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu a ukoliko ne može da obezbedi odgovarajući posao, poslodavac može zaposlenog da proglasi viškom. 

Poštovani, 

Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada.