Pravnik odgovara

Poštovani, 

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđujese u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Poslodavac, a ne zaposleni kod poslodavca, dobija direktno davanje iz budžeta.  Obaveza poslodavca je da potroši sredstva koja će mu biti uplaćena na namenski račun po osnovu direktnih davanja i to  isključivo za zarade i naknade zarade zaposlenih. Poslodavac plaća doprinose kao i do sada. 

Poštovani,

Poslodavac, a ne zaposleni kod poslodavca, dobija direktno davanje iz budžeta. To davanje je u visini minimalne zarade po jednom zaposlenom na puno radno vreme, kao vid pomoći države da se prevaziđu ekonomske teškoće izazvane vanrednim stanjem.  Uredbom nije predviđeno u kojoj visini će poslodavci isplaćivati zarade zaposlenima. Obaveza poslodavca je da potroši sredstva koja će mu biti uplaćena na namenski račun po osnovu direktnih davanja i to  isključivo za zarade i naknade zarade zaposlenih.  

Poštovani, 

Poslodavac može da Vam otkaže ugovor o radu u skladu sa odredbom čl. 179 Zakona o radu i to ne može da učini telefon. Potrebno je da Vam dostavi rešenje u pisanom obliku koje sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Država neće plaćati platu na račun zaposlenih, već na poseban račun poslodavaca i oni ta sredstva ne mogu da koriste za druge namene osim za isplatu zarada zaposlenima. Zaposleni kome je prestao radni odnos nema pravo na direktna davanja. Imate pravo na srazmeran godišnji odmor odnosno na naknadu štete za isti ukoliko ga niste iskoristili. 

Poštovani, 

Poslodavac ima obavezu da Vam uplati zaradu do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Nije tačno da on ne može da uplati zaradu pre nego što mu budu uplaćena sredstva od države kao pomoć u visini minimalne zarade po zaposlenom. Naprotiv, poslodavac je dužan da poštuje Zakon o radu, a od države dobija pomoć da uz manje poteškoća prođe kroz period vanrednog stanja. Takođe, država neće plaćati platu na račun zaposlenih, već na poseban račun poslodavaca i oni ta sredstva ne mogu da koriste za druge namene osim za isplatu zarada zaposlenima. Što se tiče poslodavaca koji imaju pravo na pomoć države, radi se o pravnim licima koja nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10% u periodu od 15.marta do 10. aprila. 

Poštovani, 

Kao što smo više puta napisali poslodavac, a ne zaposleni kod poslodavca, dobija direktno davanje iz budžeta. Poslodavac ta sredstva može da iskoristi isključivo za isplatu zarada ili naknada zarada svojim zaposlenima, ali to je i dalje pomoć koju dobija poslodavac, a ne pravo na davanje od države koje bi imao zaposleni. Država neće plaćati platu na račun zaposlenih, već na poseban račun poslodavaca i oni ta sredstva ne mogu da koriste za druge namene osim za isplatu zarada zaposlenima. Da bi poslodavac imao pravo na direktna davanja potrebno je da ispuni uslove predviđene Uredbom Vlade. 

Poštovani, 

Poslodavac, a ne zaposleni kod poslodavca, dobija direktno davanje iz budžeta. Poslodavac ta sredstva može da iskoristi isključivo za isplatu zarada ili naknada zarada svojim zaposlenima, ali to je i dalje pomoć koju dobija poslodavac, a ne pravo na davanje od države koje bi imao zaposleni. Ukoliko poslodavac ne želi da koristi olakšice predviđene Uredbom on nema obavezu da prihvati premenu mera. Ukoliko poslodavac ne iskoristi dobijena sredstva za isplatu zarade zaposlenima dužan je da sredstva vrati u budžet.

Poštovani, 

Uredbom nije predviđeno u kojoj visini će poslodavci isplaćivati zarade zaposlenima. Obaveza poslodavca je da potroši sredstva koja će mu biti uplaćena na namenski račun po osnovu direktnih davanja i to  isključivo za zarade i naknade zarade zaposlenih. Država neće plaćati platu na račun zaposlenih, već na poseban račun poslodavaca i oni ta sredstva ne mogu da koriste za druge namene osim za isplatu zarada zaposlenima. Ukoliko poslodavac ne želi da koristi olakšice predviđene Uredbom on nema obavezu da prihvati premenu mera. Cilj direktnih davanja predviđenih Uredbom  je da poslodavcu olakša prevazilaženje teškoća izazvanih vanrednim stanjem. Dakle, poslodavac će, na minimalanu zaradu koju plaća država, da uplati razliku do punog iznosa zarade koju zaposleni prima kod poslodavca ili, ukoliko je to moguće, da zaposlenima isplati zarade u višem iznosu od onog koji je ugovoren. Ukoliko poslodavac ne iskoristi dobijena sredstva za isplatu zarade zaposlenima dužan je da sredstva vrati u budžet. Poslodavac koji nenamenski koristi sredstva biće kažnjen novčanom kažnom. Ukoliko poslodavac ne postupi u skladu sa Uredbom i Zakonom obratite se Inspekciji rada.