Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci. Što se tiče noćnog rada, ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost. Poslodavac nema pravo da Vam od prekovremenih časova rada oduzima godišnji odmor. Imate pravo i na uvećanu zaradu za prekovremene časove rada (najmanje 26% od osnovice) i godišnji odmor. 

Poštovani, 

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom. Možete da promenite mesto stažiranja i računaće Vam se  celokupan pripravnički staž koji ste stekli. Da biste stekli uslov za polaganje pravosudnog ispita potrebno je da imate prapravnički staž, konkretno u Opštini u trajanju od 3 godine. 

Poštovani, 

Zaposlenom- osobi sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Preostala radna sposobnost postoji kod zaposlenog koji je sposoban da, sa normalnim radnim naporom koji ne ugrožava njegovo zdravstveno stanje, radi na drugom odgovarajućem poslu puno radno vreme odnosno koji se prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom za to može osposobiti. Drugim odgovarajućim poslom smatra se posao koji je, prema stručnoj spremi i preostaloj radnoj sposobnosti,  zaposleni sposoban da radi puno radno vreme s radnim naporom koji ne pogoršava njegovo zdravstveno stanje. Prema tome, poslodavac je dužan da postupi po rešenju Fonda PIO, odnosno prema mišljenju nadležnog zdravstvenog organa i da zaposlenog rasporedi na odgovarajući posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi. Ako zaposleni odbije da prihvati odgovarajući posao poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu a ukoliko ne može da obezbedi odgovarajući posao, poslodavac može zaposlenog da proglasi viškom. 

Poštovani, 

Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera: 1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana;  2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri; 3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. Zakona o radu, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

Poštovani, 

Zakono radu ne definiše pojam solidarne pomoći niti utvrđuje slučajeve u kojima se dodeljuje solidarna pomoć. Slučajevi u kojima se utvrđuje pravo na solidarnu pomoć, visinu solidarne pomoći, način isplate i sl. reguliše se opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Dakle, pravo na solidarnu pomoć nije zakonska obaveza poslodavca već se ona isplaćuje samo ako je regulisana navedenim aktima.