Pravnik odgovara

Poštovani, 

Kada poslodavac bude plaćao prvih 30 dana bolovanje nije neophodna potvrda o zaradama od prethodnog poslodavca. Međutim, kad od 31. dana naknada zarade pređe na teret RFZO navedena institucija će tražiti prosečnu zaradu iz 12 meseci koji prethode mesecu otvaranja trudničkog bolovanja. Ako u tih 12 meseci imate zarade i kod prethodnog poslodavca on mora da dostavi  podatke o tome koje ćete predati u RFZO. 

Poštovani, 

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa zaključuje sa zdravstvenim radnikom koji obavlja pripravnički staž ili Ugovor o radu ili Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Ukoliko je potpisan ugovor o radu za obavljanje pripravničkog staža plaća se zarada. Što se tiče ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju zadravstvena ustanova, odnosno privatna praksa može licu sa kojim zaključi takav ugovor da obezbedi novčanu naknadu i druga prava ali nije u obavezi. 

Poštovani,

Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. U navedenom slučaju imate pravo na srazmeran GO jer Vam prestaje radni odnos. Srazmeran GO se računa tako što se zaposlenom prvo utvrdi dužina godišnjeg odmora za godinu dana (prema kriterijumima iz akta poslodavca). Prethodno utvrđen broj dana se podeli sa brojem meseci u godini, i tako dobijen broj predstavlja godišnji odmor koji zaposlenom pripada za mesec dana rada. Ovaj broj dana po mesecu se množi sa brojem meseci za koje zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, čime se dobija srazmeran godišnji odmor koji mu pripada. Dakle, Vi imate pravo na srazmeran GO za ovu godinu s obzirom da Vam prestaje radni odnos. Ukoliko Vam prestane radni odnos 31. marta imate pravo na srazmeran GO samo za 3 meseca (januar i februar i mart) jer se za srazmeran GO  računaju samo puni meseci rada. Po napred navedenom obračunu Vi imate pravo na 6 dana srazmernog GO. 

Poštiovani, 

Zakonom o radu predviđeno je da poslodavac ugovorom o radu sa zaposlenim dogovara radno vreme. Prema Zakonu o radu, puno  radno vreme je 40 časova nedeljno. Radno vreme je period u kome je zaposleni dužan da obavlja svoje radne zadatke a van radnog vremena to nije dužan. Zakon o radu predviđa mogućnost tzv. pripravnosti. To je situacija u kojoj je zaposleni van radnog vremena pripravan da obavi određene poslove za poslodavca i van radnog vremena. Međutim za tu pripravnost se plaća posebna naknada koja se ugovara ugovorom o radu. Ukoliko nemate ugovorenu pripravnost smatramo da niste dužni da obavljate poslove van radnog vremena. Dakle, smatramo da poslodavac može tefelonskim pozivom da Vam da neka kratka obaveštenja ali ne može da nameće radne obaveze van radnog vremena.