Pravnik odgovara

Poštovani, 

Ukoliko radna nedelja kod poslodavca traje 5 dana u trajanju od 40 časova nedeljno pa poslodavac odredi rad subotom preko 40 časova, onda se to smatra prekovremenim radom. Ukoliko pak radna nedelja traje 6 dana uključujući subotu, a zaposleni ne radi više od 40 časova za tih 6 dana, onda nije u pitanju prekovremeni rad. Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Zaposleni koji radi prekovremeno ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice. Vreme koje ste proveli po povratku iz drugog grada ne smatra se prekovremenim radom. Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih. Prekovremeni rad može da se dokaže i svedocima. Novčanom kaznom od 150.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara  ako ne vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.  U skladu sa navedenim, savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada.  

Poštovani,

Zakonom o zdravstvenom osiguranju je propisano da poslodavac isplaćuje  naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom. Poslodavac vrši obračun  naknade zarade koja se plaća iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i dostavlja ga filijali RFZO uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala RFZO utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Sredstva koja ne isplati osiguraniku u roku od 30 dana od dana njihovog prijema poslodavac je dužan da vrati filijali RFZO kamatom za koju su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca. Prema navedenom,  najpre proverite da li je poslodavac predao zahtev filijali RFZO. Ukoliko jeste, u RFZO su dužni da Vam daju informaciju o tome zbog čega sredstva još nisu preneta poslodavcu.

Poštovani, 

Ukoliko Vam po povratku sa porodiljskog bolovanja ne prestaje radni odnos, imate pravo na pun godišnji odmor za 2022. godinu. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Poštovani, 

Za prošlu godinu imate pravo na srazmeran godišnji odmor jer po Zakonu o radu zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora  (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Srazmeran GO se računa tako što se zaposlenom  prvo utvrdi dužina godišnjeg odmora za godinu dana (prema kriterijumima iz akta poslodavca a zakonski minimum je 20 radnih dana godišnje). Prethodno utvrđen broj dana se podeli sa brojem meseci u godini, i tako dobijen broj predstavlja godišnji odmor koji zaposlenom pripada za mesec dana rada. Ovaj broj dana po mesecu se množi sa brojem meseci za koje zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, čime se dobija srazmeran godišnji odmor koji mu pripada.  Ako ste zasnovali radni odnos 08.10.2021,  do kraja godine ima puna 2 meseca (ne računajući oktobar) što znači da imate pravo na 2/12 godišnjeg odmora za 2021. godinu. 

Poštovani, 

1. Potvrda se dostavlja u roku od tri dana (a ne tri radna dana) što znači da najkasnije možete dostaviti potvrdu u ponedeljak. 2. U navedenom slučaju imate pravo na srazmeran godišnji odmor jer, po Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Srazmeran GO se računa na sledeći način: Zaposlenom se prvo utvrdi dužina godišnjeg odmora za godinu dana (prema kriterijumima iz akta poslodavca). Prethodno utvrđen broj dana se podeli sa brojem meseci u godini, i tako dobijen broj predstavlja godišnji odmor koji zaposlenom pripada za mesec dana rada. Ovaj broj dana po mesecu se množi sa brojem meseci za koje zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, čime se dobija srazmeran godišnji odmor koji mu pripada. Dakle, ukoliko zaposleni ima pravo na puni godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana godišnje onda mu srazmerni godišnji odmor za 6 meseci rada  iznosi 10 radnih dana. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Najkasnije možete iskoristiti godišnji odmor po prestanku radnog odnosa. 

Poštovani, 

Smatramo da se kod radnika koji su raspoređeni na najjednostavnije poslove zapravo radi o korekciji zarade da bi se ispoštovala zakonska obaveza isplate minimalne zarade. Ako bi njihova osnovica bila na nivou ostalih zaposlenih, a koeficijent kojim se ista množi je 1, došlo bi se u situaciju da primaju zaradu nižu od minimalne, što nije dopušteno. Prema tome, mišljenja smo da se ne radi o diskiminaciji već o tome da se zarada za zaposlene na najjednostavnijim poslovima time dovodi do visine zakonom zagarantovane minimalne zarade. To ne spada u diskriminaciju.