Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu - radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Ugovor o radu pored obaveznih elemenata koje mora da sadrži svaki ugovor između ostalog  mora da sadrži i:  trajanje radnog vremena prema normativima rada,  način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog,  sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu; naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja. i druga prava i obaveze. Prema tome, ukoliko postignete dogovor sa poslodavcem po svim navedenim pitanjima, po našem mišljenju nema smetnje da Vam poslodavac dozvoli rad iz inostranstva. 

Poštovani, 

U Vašem pitanju ponudili ste i odgovor. Poslodavac može svojom odlukom da dopusti svom zaposlenom odsustvo sa rada na opisani način i bez ocene izabranog lekara. Da li ćem sam finansirati naknadu zarade ili će to ići preko dobrovoljnog osiguranja nije bitno. Ono što je važno je činjenica da takvo "bolovanje" neće biti priznato u postupku kod RFZO (neće se ubrojati u dane sprečenosti za rad u smislu zakona, jer takvu ocenu može dati samo izabrani lekar).  

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ispunjava uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca. Dakle, ukoliko  je za to radno mesto za koje ste obavljali praksu potrebna samo visoka stručna sprema poslodavac nije  postupio po zakonu i savetujemo Vam da ukažate poslodavcu na grešku kako bi došlo do ispravke ugovora. Ukoliko poslodavac to ne želi, obratite se Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Možete se obratiti poslodavcu za rad samo u prvoj smeni, međutim, poslodavac nije u obavezi da postupi po Vašoj molbi. Ukoliko se rad subotom smatra prekovremenim radom, zakon o radu pruža zaštitu majkama koje doje u smislu što za njih postoji zabrana prekovremenog i noćnog  rada. Takođe, jedan o roditelja sa detetom do 3 godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Ukoliko nema saglasnosti, poslodavac ga ne može obavezati na prekovremeni rad (i rad noću). 

Poštovani, 

U slučaju da je određeni posao potrebno izvršiti bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove  na osnovu rešenja, odnosno bez ponude aneksa ugovora o radu, ali najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci. U ovom slučaju zaposleni zadržava osnovnu zaradu utvrđenu za posao sa koga se premešta, ako je to povoljnije za njega. U službi hitne pomoći, po našem mišljenju, mogu da rade lica na osnovu ugovora o PP poslovima i ugovora o radu na određeno vreme, u skladu sa zakonom. 

Poštovani, 

U navedenom slučaju Vam savetujemo da o Vašoj nameri obavestite poslodavca i predate mu ključeve. Međutim, Zakon o radu propisuje da,  ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Na Vama je kako ćete postupiti, ali ukoliko ostanete da radite po isteku ugovora postoji mogućnost da Vam radni odnos preraste na neodređeno vreme. 

Poštovani, 

Zakonom o radu propisano je da je zaposleni odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog  ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima. Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno. Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje - utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Odgovornost zaposlenog mora biti utvrđivana kao subjektivna odgovornost i to najpre u postupku kod poslodavca utvrđivanjem osnova odgovornosti za svakog zaposlenog ili ukoliko je više zaposlenih prouzrokovalo štetu, potrebno je utvrđivati odgovornosti dakle za konkretna lica, kao i njenu visinu, okolnosti po kojima je šteta nastala i u tom postupku se utvrđuju i razjašnjavaju sve činjenice i okolnosti, kao i razlozi za eventualno isključenje odgovornosti. Poslodavac u sprovedenom postupku, mora da dokaže konkretnu odgovornost po osnovu krivice zaposlenog. Dakle, samo postojanje eventualne štete i uopšteno ukazivanje na ponašanje zaposlenih ne može značiti njihovu odgovornost za naknadu štete.

Pošovani, 

S obzirom da je odluka Vlade bila u formi preporuke poslodavac nije u obavezi da postupi po njoj. Međutim, ukoliko je pak poslodavac postupio po preporuci Vlade, mišljenja smo da je u obavezi da Vam omogući korišćenje GO za 2021. godinu kao i srazmerni GO za 2022. godinu. Ukoliko ne iskoristite godišnji odmor a prestane Vam radni odnos imate pravo na naknadu štete. Ukoliko poslodavac ne isplati naknadu štete obratite se Inspekciji rada.