Pravnik odgovara

Poštovani, 

Kod sporazumnog prestanka radnog donosa nema otkaznog roka. Radni odnos prestaje saglasnom voljom obe ugovorne strane na osnovu njihovog međusobnog sporazuma. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana. Potrebno je da naznačite  tačan datum bez obzira na bolovanje jer sa prestankom radnog odnosa prestaje i pravo na bolovanje.  Dakle, ukoliko ne radite u prozivodnji gde je predviđen otkazni rok od 15 dana, zaključujemo da se na Vas primenjuje otkazni rok u trajanju od 30 dana. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu zaposleni je u obavezi da ispoštuje otkazni rok i da otkaz ugovora o radu dostavi poslodavcu u pismenoj formi. Ukoliko zaposleni ne ispoštuje otkazni rok poslodavac bi mogao da traži naknadu štete. Dakle, poslodavac ne može da uslovljava isplatu zarade zbog toga što niste ispoštovali otkazni rok. On je dužan da Vam isplati sva dugovanja iz radnog odnosa u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Ukoliko poslodavac smatra da je oštećen jer niste ispoštovali otkazni rok, može da pokrene postupak za naknadu štete ali mora da dokaže da ste Vi odgovorni za štetu. Savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada ili da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u napred navedenim  slučajevima i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Dakle, ukoliko je upućivanje na rad kod drugog poslodavca privremeno ono se vrši bez saglasnosti zaposlenog na koga se odnosi.  Međutim, ukoliko je upućivanje traje duže od godinu dana, onda je potreba sagalsnost zaposlenog. U navedenom slučaju poslodavac nije u obavezi da Vam isplati otpremninu. Otpremnina je obavezna isplata kada zaposlenom prestaje radni odnos zbog viška zaposlenih. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposlenom može prestati radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U tom slučaju poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu. U cilju sprečavanja zloupotrebe ovog zakonskog osnova za otkaz ugovora o radu, Zakonu o radu određuje da poslodavac koji otkaže ugovor o radu zaposlenom jer je tehnološki višak, ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka ovog roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos. Bez obzira da li je zaposleni zasnovao radni odnos sa punim ili nepunim radnim vremenom, ima pravo na pun godišnji odmor i pravo na regres u punom iznosu utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu. Isto se odnosi i na ishranu u toku rada. 

Poštovani, 

Poslodavac je u obavezi da isplati otpremninu zaposlenom ukoliko ga proglasi viškom zaposlenih ili  otpremninu pri odlasku u penziju. U slučaju prestanka rada poslodavca zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona, dakle po drugom pravnom osnovu,  bez prava na otpremninu. U tom slučaju imate pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje.