Pravnik odgovara

Poštovani, 

Ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. U tom slučaju dolazi do preobražaja radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme i to po samom zakonu pa bi poslodavac trebalo da Vam ponudi aneks ugovora o radu kojim će konstatovati da je došlo do preobražaja. 

Poštovani, 

Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Ova zabrana se odnosi samo na one zaposlene koji imaju nalaz nadležnog zadravstvenog organa (a ne lekara pojedinca) da bi takav rad bio štetan za njegovo zdravlje. Kada nastupi takav slučaj poslodavac je dužan da postupi po nalazu i mišljenju nadležnog zdravstvenog organa i zaposlenog rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovom zdravstvenom stanju, odnosno poslove koji neće izazvati pogoršanje zdravstvenog stanja. Ako aktom o sistematizaciji i organizaciji poslova nisu predviđeni poslovi koji odgovaraju zdravstvenim sposobnostima zaposlenog, poslodavac ima pravo da zaposlenog proglasi viškom i da mu otkaže ugovor o radu uz isplatu otpremnine. 

Poštovani, 

Zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona  u slučaju prestanka rada poslodavca. U navedenom slučaju razlog za prestanak rada poslodavca je brisanje preduzetnika iz APR. Brisanje preduzetnika iz Registra vrši se zbog prestanka obavljanja delatnosti, a preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom (ili po sili zakona). Poslodavac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa a zaposleni ima pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje. 

Poštovani, 

Pre isteka vremena na koje je ugovoren probni rad poslodavac može da otkaže ugovor o radu ali ima obavezu da u rešenju o otkazu ugovora o radu obrazloži otkaz. Nije dovoljno da poslodavac navede da ne ispunjavate zahteve poslodavca. To što ste bili na bolovanju nije od značaja za prestanak radnog odnosa, odnosno poslodavac može da Vam otkaže ugovor o radu iako ste na bolovanju ako za to postoji opravdan razlog. U skladu sa navedenim smatramo da nemate osnova za tužbu. 

Poštovani, 

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. 

Poštovani, 

Ustav Republike Srbije predviđa nepovredivost fizičkog integriteta. Međutim, postoji mogućnost prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, da se u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti može  odrediti  preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv te zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica. Obavezna, odnosno preporučena vanredna imunizacija naređuje se aktom ministra, u skladu sa preporukama SZO. Iz ovoga možemo zaključiti da postoji mogućnost uvođenja obavezne vakcinacije ali po našem mišljenju bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, radni dan, po pravilu, traje osam časova. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Karakteristika smenskog rada je upravo u činjenici da svaka smena traje 8 ili eventualno 7 časova tako da se u okviru petodnevne ili šestodnevne radne nedelje odrade zakonskih 40 časova rada uz zakonom propisane odmore. Opštim aktom i ugovorom o radu neophodno je definisati da li je rad u smenama vrednovan kao poseban uslov rada pri utvrđivanju osnovne zarade ili se utvrđuje kao osnov za uvećanje osnovne zarade. U svakom slučaju  poslodavac je u obavezi da plati uvećanu zaradu za prekovremene časove rada i  ne može ih kompenzovati davanjem slobodnih dana. Shodno navedenom,  savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Zapošljavanje u javnom sektoru uređeno je Zakonom o budžetskom sistemu i on ima apsolutni prioritet u primeni, kada je reč o zapošljavanju. Član 8 Zakona o radu govori o tome da se kolektivnim ugovorom mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom. Ovaj čl. Zakona o radu ne bavi se uopšte zasnivanjem radnog odnosa a još manje zapošljavanjem u javnom sektoru. Naravno zapošljavanje je nešto sasvim drugo i ne može da bude uređeno kolektivnim ugovorom mimo odredaba Zakona o budžetu. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Dakle, zakonski minimum je 20 radnih dana u kalendarskoj godini ali opštim aktom poslodavca godišnji odmor može biti propisan i u dužem trajanju od zakonskog minimuma. Nije nam jasno na koji način Vam je godišnji odmor "oduzet" ali u svakom slučaju imate pravo na ostatak godišnjeg odmora koji niste iskoristili, za ovu godinu.