Pravnik odgovara

Sa invalidskim penzionerom ne postoji zakonska mogućnost zasnivanja radnog odnosa. Članom 176. Zakona, utvrđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti. Prema navedenoj odredbi Zakona, zasnivanje radnog odnosa sa invalidskim penzionerom je nevažeće i automatski prestaje po sili zakona, sve dok je na snazi rešenje o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti. Prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, invalidski penzioner ne može da zasnuje radni odnos i da istovremeno nastavi da koristi pravo na invalidsku penziju, jer zasnivanjem radnog odnosa prestaju da postoje razlozi koji su doveli do sticanja prava na invalidsku penziju. Po pitanju mogućnosti da invalidski penzioner radi na nekim poslovima van radnog odnosa, ukazujemo na mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, prema kojem "invalidski penzioner, shodno odredbama Zakona o radu, ne može da zasnuje radni odnos, dok druge oblike rada ovaj zakon ne zabranjuje". Prema mišljenju istog ministarstva, Sektora za penzijsko i invalidsko osiguranje, rad invalidskog penzionera na nekim poslovima van radnog odnosa (rad po ugovoru van radnog odnosa, rad u komisijama, kao sudski porotnik ili veštak i sl.), ne predstavlja zakonski osnov za automatsko gubljenje prava na invalidsku penziju, niti za pokretanje postupka za ponovno utvrđivanje invalidnosti tog invalidskog penzionera. Međutim, zakonom je data mogućnost da u određenim slučajevima i po proteku zakonom utvrđenog vremena, Organizacija penzijskog i invalidskog osiguranja može, po službenoj dužnosti, da pokrene postupak da se kod pojedinih invalidskih penzionera ponovo pristupi oceni radne sposobnosti. Dakle, ne postoji mogućnost zasnivanja radnog odnosa sa invalidskim penzionerom, a ukoliko se invalidski penzioner angažuje po ugovoru van radnog odnosa, može se pokrenuti postupak utvrđivanja promena u stanju invalidnosti, pa samim tim i pravo na invalidsku penziju.

Privremene i povremene poslove poslodavac zaključuje za obavljanje poslova iz svoje delatnosti koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Lice sa kojim je zaključen ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova nije u radnom odnosu i nema prava predviđena Zakonom o radu koja se odnose na zaposlene, ali ima pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom. Privremeni i povremeni poslovi su poslovi iz delatnosti poslodavca, koji se obavljaju privremeno ili povremeno. Ovi poslovi nisu utvrđeni aktom o sistematizaciji, niti postoji potreba za zasnivanjem radnog odnosa za njihovo obavljanje. Navedeni poslovi ne mogu da imaju karakter stalnih poslova. To znači da se radi o poslovima koji su privremenog i povremenog karaktera u smislu da se u toku godine javljaju s vremena na vreme, odnosno u određenim vremenskim razmacima. Prema važećim propisima, kada se radi o poslovima koji se obavljaju stalno, zasniva se radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.

Način na koji posluje vaš poslodavac je nezakonit. Zakonom o radu je predviđeno da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije. Ono što vi možete da uradite je da podnesete prijavu inspekciji rada i tužbu sudu.

Zakonom o radu predviđeno je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije. Iz vašeg pitanja proizilazi da se poslodavac ne pridržava zakona. Proverite još jednom da li je ugovor koji ste potpisali ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova ili je u pitanju neki drugi ugovor.

Osnovna razlika između ugovora o radu sa nepunim radnim vremenom i ugovora o privremenim i povremenim poslovima je ta što se na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima rad obavlja van radnog odnosa. To znači da se takvo lice vodi kao nezaposleno.  Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova poslodavac može da zaključi za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Kod ugovora o radu sa nepunim radnim vremenom zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Ugovor o delu zaključuje se radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu je suštinski različit od ugovor o radu i njime se ne zasniva radni odnos. Što se tiče prava na naknadu za slučaj nezapslenosti zakonom je predviđeno da novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva. Pravo na novčanu naknadu nema nezaposleni koji podnese zahtev po isteku vremena za koje bi mu pravo na novčanu naknadu pripadalo, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Ugovor o delu se zaključuje radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Dakle, ugovor o delu se ne zaključuje radi obavljanja poslova koji su redovna delatnost poslodavca.