Pravnik odgovara

Poštovani, iz Vašeg pitanje nije jasno da li ste ili ne potpisali sporazumni raskid ugovora o radu. Ako jeste, tada niste ni mogli dobiti ugovor o raskidu. Naime, samim potpisivanjem sporazumnog raskida ugovora o radu određena su sva Vaša prava.

U pogledu Vaše molbe za zasnivanje radnog odnosa, najbolje je da se obratite lično kadrovskoj službi i da pitate njih da li su odlučivali po Vašoj…

Odgovor na Vaše drugo pitanje je sledeći: u slučaju trudnoće Vi sami sebi uplaćujete sredstva u vidu pozajmice u iznosu u kom hoćete, a ta sredstva Vam država kasnije refundira. Napred navedeno iziskuje angažovanje knjigovođe kao stručnog lica s obzirom da je ovo pitanje regulisano sa više zakonskih propisa.

Odgovor na Vaše treće pitanje a koje se odnosi na bolovanje je da imate pravo, ali Vi sami morate da uplatite sebi navčana sredstva do 30 dana, a posle 30 dana država na sebe preuzima tu obavezu u visini od 65-75% osnovice koja je određena Vašim rešenjem poreske uprave a što sve zavisi od konkretne delatnosti.

Vaš poslodavac je u obavezi da Vam uplati navedene doprinose. Vi uvek možete zatražiti zaštitu svojih prava sudsklim putem i na taj način presudom obavezati  poslodavca da Vam uplati doprinose.

Ukoliko ste zaposleni u jednoj firmi u principu možete osnovati preduzetničku radnju što sve zavisi od toga kojom delatnosšću bi se bavili, isto tako možete biti i osnovač firme pod napred navedenim uslovom. Ukoliko ste osnovač i ne zasnujete radni odnos porez plaćate na ostvarenu dobit, a doprinose za penziono i zdravstveno ostvarujete preko radnog odnosa. Ukoliko hoćete da tasnijujete radni odnos u preduzetničkoj radnji ili firmi tada to možete učiniti do 1/3 punog radnog vremena i uz saglasnost sadašnjeg poslodavca. U ovom slučaju na ostvarenu zaradu plaćate porez i doprinose.

Ugovor o delu ne može da se zaključi iz oblasti delatnosti poslodavca. Visina doprinosa se reguliše propisima o zdravstvenom i invalidskom osiguranju a o budžetskim finansijskim sredstvima nadzor sporovodi ministarstvo dok u pogledu finansijskih sredstava koja nisu iz budžeta sama visokoškolska ustanova preko nadležnog Saveta. Nastavna osoblja se mogu angažovati i drugim ugovorima a ne samo ugovorom o radu a što sve zavisi od predmeta i posla za koji je angažovan kao i od unutrašnjih akata kojima su ta pitanja regulisana.

Odgovor na Vaše pitanje zavisi od krivičnog dela za koje ste osuđeni kao i od Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta kojim se bliže uređuju uslovi za zasnivanje radnog odnosa na određenim radnim mestima. U Svakom slučaju lica osuđivana za teška krivična dela ne mogu raditi u policiji. Zakonom o državnim službenicima je predviđeno da  kao državni službenik može da se zaposli punoletan državljanin Republike Srbije koji ima propisanu stručnu spremu i ispunjava ostale uslove određene zakonom, drugim propisom i pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u državnom organu, ako mu ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa i nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. U svakom slučaju možete informaciju dobiti od kadrovskih službenika policije.

Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na razliku u zaradi koju bi ste ostvarili za period od dana potpisivanja aneksa ugovora do danas u tom slučaju sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze i tada se tužbom možete obratiti sudu. Ali ako se Vaše pitanje odnosi na zakonitost akta poslodavca u tom slučaju Vam je prošao rok u kojem po tom pitanju možete da se obratite tužbom sudu, ali možda po  tom pitanju može da Vam pomogne inspekcija rada.

U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ( „Sl.glasnik RS“ 107/2005) u članu 55 određeno je da privatnu praksu može osnovati: 1) nezaposleni zdravstveni radnik sa položenim stručnim ispitom; 2) zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika.

Ako se Vaše pitanje odnosi eventualno na dopunski rad zdravstvenih radnika tada je regulisano sledeće:

zdravstveni radnik zaposlen u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, koji radi puno radno vreme, može obavljati određene poslove zdravstvene delatnosti iz svoje struke kod svog poslodavca, odnosno kod drugog poslodavaca, van redovnog radnog vremena, zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa direktorom zdravstvene ustanove, odnosno osnivačem privatne prakse.