Da li smo dovoljno fleksibilni za fleksibilno radno vreme?
Razvoj "poslovnog" društva, uvođenjem sve većeg broja svetskih trendova, ali i sve više šuškanja šta se u svetskim kompanijama sve radi i šta se sve može, dovelo je do toga da postavimo pitanje šta se sve može kod nas. Naravno o nekim radikalnim promenama koje bi sve i svakoga poremetile ne želimo da pričamo, ali o fleksibilnom random vremenu bi mogli.
Šta predstavlja koncept fleksibilnog radnog vremena?
Fleksibilno radno vreme predstavlja slobodan pristup radnom vremenu. Što znači da nemate na raspolaganju 8 sati dnevno niti 40-ak sati nedeljno već imate rokove za koje treba nešto da uradite. Dakle, u ovom konceptu akcenat je na rezultatu, a ne na vemenu i procesu rada. U nekim slučajevima, kada to posao dozvoljava, ni mesto gde se posao obavlja ne mora da bude bitno, pa tako možete prošetati u park i raditi napolju.
Postoje i varijacije na ovu temu, pa se tako neki opredeljuju da pola radnog vremena bude fiksno (zbog neophodnog kontakata sa klijentima koji nemaju ovako usklađeno radno vreme, npr.), a druga polovina biva fleksibilna. U Infostudovom istraživanju "Najbolji poslodavac 2012", rezultati govore da bi zaposleni bili još zadovoljniji kada bi im se omogućilo ovaj vid fleksibilnog radnog vremena (kombinovano) pa je ovo možda i savršeni kompromis između dosadašnjeg fiksnog i potpuno fleksibilnog radnog vremena.
Važno je pomenuti da ovo nije mala promena niti beznačajna, ali jeste promena za koju smo sazreli ili promena na kojoj bi mogli da radimo. Ukoliko ste poslodavac, prilikom razmišljanja da li da uvedete fleksibilno radno vreme ili ne - konsultujte svoje zaposlene. Povratna informacija ovog tipa može da vam otkrije aspekte na koje možda niste pomislili ili ukoliko postoji suviše veliki otpor, znate da ne treba da je forsirate još uvek.
Šta bi sve mogli da unapredimo?
Fleksibilnim radnim vremenom se daje sloboda zaposlenima da obavljaju radne zadatke u
momentima kada oni misle da je to najbolje, takođe, ovo predstavlja veliku pomoć za roditelje jer svoje poslovna obaveze mogu da usklade sa privatnim odnosno porodičnim (nega bolesne dece, vožnja ili praćenje školaraca, npr.).
U borbi za unapređenje "boduju" se različite stavari i na ovaj način izbegavamo večitu dilemu ambicioznih radnika. "Da li sam ostao dovoljno dugo na poslu i/ili da li sam došao dovoljno ranije"? Dužina prekovremenog rada ne mora obavezno biti merilo uspeha, jer se može desiti da zaposleni, sa jedne strane, sporije obavlja posao i donekle je neproduktivan. Sa druge strane, ako visoka produktivnost postoji, prekovremeni rad znači veću posvećenost i ambicioznost. Dakle, u oba slučaja su bitni rezultati rada.
Neki od poslodavaca koji su počeli da sprovode ovakav načina rada su ustanovili da fleksibilno radno vreme pozitivno utiče na stav i moral zaposlenih.
Evo još nekoliko očiglednih prednosti ovakvog radnog vremena:
- Zaposleni na svakom nivou prestaju sa aktivnostima koje predstavljaju gubljenje vremena bilo za zaposlenog, bilo za firmu ili klijenta
- Zaposleni su slobodni da rade onako kako smatraju da treba, vrednuju se rezultati
- Svaki dan može da bude subota
- Zaposleni ima neograničenu slobodu kretanja sve dok je posao obavljen na vreme
- Rad nije mesto već nešto što treba obaviti
- Nije važno koliko traje "radna nedelja"
- Dolazak na posao u 14 sati nije kašnjenje, niti je odlazak u 14 časova "prevremen"
- Niko ne treba da se oseća krivim i pod stresom zbog radnog vremena
- Niko nema pravo da ocenjuje kako provodimo radno vreme
Koje su mane ovog pristupa?
Iako ovakav način rada deluje vrlo primamljivo, za određene radne profile on može biti potpuno kontraproduktivan. Poslovi koji se vezuju za prodaju, telefoniranje ili stalan kontakt sa klijentima, ne mogu da se pouzdaju da će donositi rezultate jer je pitanje koga će i kada pronaći. Ne možete "banuti" nekome u kancelariju kada se vama prohte, niti možete nekoga pozvati u ponoć zato što vama tako odgovara. Sa druge strane klijenti koji se oslanjaju na vas neće moći da vas pronađu i samim tim rezultati će biti slabiji.
Ono što može biti veliki problem unutar kancelarije je da će svaki radnik sa fleksibilnim radnim vremenom potencijalno izgubiti pogled na "širu sliku" kompanije, jer će manjak komunikacije unutar kompanije doprineti da se ne zna ko na čemu radi i kakvi su planovi za naredni period. Isto tako i sva ona sitna dogovaranja "usput" će vas mimoići jer niste prisutni i lagano ćete izgubiti korak sa ostatkom kolektiva. Još jedan nedostatak stalnog "soliranja" je nedostatak sinergije koja se uglavnom događa "usput" i retko se planira.
Fleksibilno radno vreme može imati uticaja i na privatan život jer uglavnom ne dočekate momenat da ste stigli kući sa posla i da ste konačno slobodni, jer konstantno nešto raduckate. Na ovaj način možete poremetiti i privatne obaveze jer ste uvek (na neki način) na poslu, a i nivo stresa koji doživljavate će samim tim biti veći.
I na prednosti i na mane možemo da gledamo iz više uglova, a sve se svodi na vaše potrebe, potrebe radne pozicije i na potrebe kompanije u kojoj radite.
