Karijerno vođenje za osobe na početku karijere
Karijera danas ne predstavlja samo jedan posao, već više različitih zanimanja koje osoba obavlja tokom svog života, tu se ubrajaju i različite aktivnosti, edukacije, veštine i sl. koje osoba preduzima ili stiče na svom profesionalnom putu.
Praksa pokazuje da, u želji da se nađe što adekvatniji posao, ljudi vrlo često greše i prijavljuju se za različite kurseve/obuke/treninge čija je praktična upotrebljivost sporna ili koji su potpuno neadekvatni za određenu osobu.
Poslovi su danas dinamičniji u odnosu na raniji period, a s obzirom na razvoj tehnologije, znanja i velike specijalizacije poslova, potrebno je stalno "držati korak" sa strukom, biti "u toku" i kontinuirano učiti. Zbog svih ovih razloga u upotrebi se ustalio termin karijerno vođenje koji ne obuhvata samo profesionalno usmeravanje učenika završnih razreda osnovnih i srednjih škola, nego i odraslih ljudi u različitim fazama svog profesionalnog razvoja.
Karijerno vođenje uključuje različite usluge i aktivnosti koje pomažu osobi da lakše donese odluke vezane za izbor edukacija, kurseva, promene posla, stručnog usavršavanja i uopšte, upravljanja svojom karijerom. Ovaj vid usmeravanja vrše stručnjaci, najčešće poslovni psiholozi, a ono se odvija u formi savetovanja, stručne podrške, pravljenja plana profesionalnog razvoja i ispitivanja potreba za obukom/usavršavanjem.
Informacije i aktivnosti za osobe na početku karijere koje nemaju (ili imaju veoma malo) radnog iskustva
Osobe koje su tek završile školovanje
Po završetku školovanja/studiranja potrebno je raditi na sebi, pre svega, u pravcu razvijanja veština ličnog promovisanja i prezentacije, promovisanja svojih vrednosti i znanja (preporučuju se kursevi vezani za sticanje veština prezentacije, upravljanja utiskom, efikasnog nastupa i sl.).
S obzirom da je proces traženja posla težak i može da potraje, sticanje i usavršavanje veština traženja posla takođe se preporučuje. Učenje pisanja radne biografije, propratnog i motivacionog pisma, pravljenje plana traženja posla i sl, samo su neke dalje preporuke vezane za ovaj nivo profesionalnog razvoja.
Situacije neuspešnog traženja posla mogu biti obeshrabrujuće i mučne i mogu uticati na buduću efikasnost u traženju posla. U tom pravcu, i treninzi samoefikasnosti mogu biti dobra preporuka.
Period traženja posla može se takođe vrlo lepo iskoristiti za usavršavanje ili početak učenja stranih jezika, volontiranje u nekoj radnoj organizaciji i svaki drugi oblik testiranja naučenog znanja u praksi. Treba obratiti pažnju i na to da fakultetska diploma na današnjem tržištu rada najčešće nije dovoljna. S obzirom na činjenicu konkurencija jaka i broj nesaposlenih je velik (samim tim i kandidata koji se javljaju na konkurse za radna mesta) bitno je steći kompetitivnu predlost u odnosu na sve druge koji su isto tako završili fakultet.
Osobe koje su tek zaposlene, koje su tek ušle u svet rada
S obzirom na veliku neusaglašenost obrazovnog sistema i tržišta rada, pre svega, stečenog znanja i zahteva i potreba određenih poslova, mladi ljudi koji tek ulaze u svet rada mogu naići na veliki broj prepreka, nepoznanica i dilema. Sadržaji koji su učeni u školi ili na fakultetu često su malo upotrebljivi, a ono što najviše nedostaje kod mladih ljudi jeste iskustvo praktične primene i testiranje njihovih znanja u praksi.
Zasnivanjem radnog odnosa ne prestaje učenje, kao što se najčešće misli. Istina je da zaposlenjem počinje novo, intenzivnije učenje, učenje usmereno ka ovladavanju zahtevima koje nameće posao. U tom pravcu, prvi korak koji se preporučuje jeste detaljna analiza poverenog posla, razgovor sa mentorom ukoliko je on dodeljen ili sa kolegama koji obavljaju istu vrstu poslova. Ovi izvori mogu biti vrlo dragoceni u pravcu sticanja informacije koja tačno vrsta i obim znanja se zahteva za određeno radno mesto. Bez obzira na završenu školu, opšta je preporuka produbljivanje tzv. tehničkih znanja, znanja vezanih za struku, a koja su u skladu sa zahtevima posla. Specifična stručna literatura ili stručni kursevi na kojima se stiču aktuelna, sveža znanja iz određene oblasti - npr ekonomije, prava i sl dobar su put za ovaj nivo profesionalnog razvoja.
Osobe koje su tek zaposlene moraju proći kroz proces tzv. rane profesionalne socijalizacije. Svaki zaposleni mora naučiti kako da se slaže sa svojim saradnicima, čak i sa onima koji se ponašaju neprijateljski ili suparnički, kako da se postavi prema autoritetu, uključujući i kada se treba povinovati, a kada žaliti; te kako braniti svoje sopstvene interese. U tom pravcu, literatura ili kursevi/treninzi koji uključuju jačanje samopouzdanja, asertivnost, emocionalnu ili komunikacijsku pismenost, upravljanje konfliktima i sl. dobra su preporuka.
Autor teksta: Jasmina Knežević
