Moj kolega ima invaliditet
Invaliditet se može definisati kao gubitak, bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinog organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost organizma i zahteva veće napore u obavljanju životnih potreba. Invaliditet može biti fizički, čulni, kognitivni i intelektualni. Treba imati na umu da od vrste i ozbiljnosti invaliditeta osobe zavisi njena radna sposobnost.
Invaliditet koji osoba ima ponekada može biti skriven od pogleda okoline i u ovom slučaju, osoba sa invaliditetom ima pravo da svoje stanje zadrži za sebe. Ipak, pri zapošljavanju je dužan da, ukoliko oštećenje može da utiče na njegov rad, obavesti poslodavca o svom stanju. Čak i u ovom slučaju, o tome da li će svoje stanje predočiti i svojim kolegama, odlučuje samo pojedinac.
Evo nekoliko stvari koje treba da znate i koje vam mogu pomoći kada preduzeće u kojem radite zaposli osobu sa invaliditetom.
Novi kolega
Malo ko može da se osvrne na svoj prvi dan na poslu i da kaže da se osećao kao da je na svom terenu. Prvi dan na poslu je veoma stresan događaj i u većini slučajeva izaziva, kako uzbuđenje zbog novog početka, tako i strah od nepoznatog i od neuspeha. Ovo je pretežno zbog toga što većini kroz glavu prolaze misli kao što su: „Kako će me prihvatiti? Da li ću se dobro pokazati? Da li ću se uklopiti? Da li će poslodavac biti zadovoljan što me je zaposlio?".
U ovim situacijama je od velikog značaja kako kolektiv prihvati pridošlicu, a ukoliko je vaš novi kolega osoba sa invaliditetom, prihvatanje od strane kolektiva dobija još više na značaju. Prema tome, budite otvoreni i puni razumevanja kao što biste bili prema svakom novom članu kolektiva.
Osoba ispred invaliditeta
Imajte na umu da invaliditet ne definiše osobu, već predstavlja njenu osobinu, nešto na šta se ona verovatno navikla i naučila da živi sa tim. U skladu sa tim, gledajte „iza" invaliditeta. Dakle, vrednujte vašeg kolegu na osnovu njegovih poslovnih i privatnih dostignuća, nemojte mu povlađivati i, recimo, hvaliti njegove ideje iako smatrate da je ideja nekog drugog kvalitetnija. Naravno, ni druga krajnost nije prihvatljiva. Shodno tome, nemojte vašeg kolegu koji ima invaliditet posmatrati kao nekoga ko je izuzet od ostalih, već kao ravnopravnog i punopravnog člana kolektiva.
Pomoć i kolegijalnost umesto snishodljivosti
Treba da imate na umu da vaši dobronamerni gestovi mogu biti protumačeni kao snishodljivost i mogu u velikoj meri da uvrede vašeg kolegu i duboko naruše vaš odnos. Ovde se, naravno, u većini slučajeva, radi o nesporazumu, stoga logično rešenje jeste otvorena komunikacija. Na primer, ukoliko je vaš kolega u kolicima i krećete se ka uzbrdici ili nizbrdici, vaš instinktivni potez može biti guranje kolica kako biste olakšali put vašem kolegi iako to do sada niste radili. Ovaj gest, iako učinjen iz dobre namere, može biti protumačen kao upad u lični prostor vašeg kolege i vaše nametanje i nadmoć. Zamislite samo da se penjete stepenicama i neko ko vam nije jako blizak vam priđe iza leđa, položi svoje ruke na vaša ramena i krene da vas gura u želji da vam olakša penjanje. Verovatno se ne biste osećali prijatno.
Dakle, kako biste sprečili da dođe do nesporazuma i do toga da vaše namere budu pogrešno protumačene, pre nego što uradite nešto u cilju da mu pomognete, pitajte kolegu da li se on slaže sa tim i da li mu je pomoć uopšte potrebna.
Takođe, recimo da pričate sa nekim prijateljima sa posla o utakmici koja se odigrala sinoć i pričate o odlučujućem bodu, nemojte se ustručavati da kažete "Jesi li ti video ono čudo sinoć" samo zato što je u društvu vaš kolega koji je slep. Možda on nije mogao da vidi, ali je mogao da sluša vrlo živopisan prenos na radiju. Ova rečenica ga verovatno neće uvrediti niti povrediti, ali vaše ustručavanje bi moglo.
Radno okruženje
U zavisnosti od vrste invaliditeta, vaš novi kolega može imati više ili manje poteškoća u privikavanju na novu okolinu i radni prostor. O prilagođavanjima koja treba da se implementiraju u radnim prostorijama i okolini poslodavac treba da vodi računa. Međutim, ukoliko primetite da postoji neko rešenje koje bi pomoglo vašem kolegi u obavljanju svakodnevnih, rutinskih poslova, predložite ih vašem poslodavcu i založite se za njihovo sprovođenje. Ponekad sam prilaz zgradi ili pozicija česme u toaletu može da predstavlja prepreku koju vaš kolega svakodnevno iznova treba da savladava.
Poslovna okupljanja i druženja
Jedna od najbitnijih stvari jeste da naučite da ne treba da razmišljate umesto vašeg kolege. Na primer, ukoliko vaša firma organizuje druženje zaposlenih u vidu sportskih aktivnosti u kojima, zbog svog invaliditeta, vaš kolega ne bi mogao aktivno da učestvuje, nemojte ga izostaviti sa liste pozvanih misleći da ne bi bio zainteresovan. Možda neće moći da skače za loptom sa vama, ali će moći da vas bodri i žustro navija uživajući u napetoj utakmici. Kada biste ga izostavili sa ovog, i ovom sličnih, događaja učinili biste možda nepravdu i njemu nametnuli osećaj neadekvatnosti i odbačenosti. Dakle, na sva kolektivna okupljanja i druženja koja su otvorena za sve zaposlene pozovite ga iako smatrate da, možda, ne bi želeo da učestvuje. To je na kraju njegova odluka.
Tabu teme
Nakon izvesnog vremena, kada se dovoljno zbližite sa novim kolegom, možete da ga pitate i stvari koje vas zanimaju o njegovom invaliditetu, na primer, kako je izgubio vid, kako se nosio sa tim, kako se snalazio u toku obrazovanja, ali nemojte da insistirate na tome ukoliko vidite da nije raspoložen da deli ove vrlo lične informacije sa vama.
Takođe, uglavnom nije zgodno da ga odmah po upoznavanju obaspete svim tim pitanjima jer se onda može steći utisak da je invaliditet sve što "vidite" u toj osobi. A ona je verovatno već mnogo puta odgovarala na ta pitanja i diskutabilno je koliko joj se priča o tome. Dakle, ovakve teme ostavite za vreme kada se malo bolje upoznate.
