Višak zaposlenih: Koja su moja prava?
Tehnološki višak je pojam koji je oduvek plašio zaposlene, a sada, u vreme ekonomske krize, vrlo se često spominje. Treba razjasniti da termin „tehnološki višak", iako je prihvaćen u narodu, potiče iz ranijih propisa, dok sadašnji koriste izraz „višak zaposlenih".
Naime, postati višak znači da je potreba za vašim radnim mestom prestala usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u preduzeću. Da pojasnimo:
• pod terminom „tehnološke promene" podrazumeva se da je radno mesto postalo neodrživo, odnosno nepotrebno, usled, recimo, tehnoloških inovacija koje su uvedene u firmu;
• „ekonomske promene" označavaju finansijske poteškoće, odnosno procenu poslodavca da je za njega finansijski nemoguće da zadrži dosadašnji broj zaposlenih i stoga pravi reorganizaciju radnih mesta, zatvarajući ona koja smatra suvišnim za uspešan rad preduzeća;
• pod terminom „organizacione promene" se podrazumeva bilo koja reorganizacija preduzeća, na primer, spajanje firmi, odeljenja ili samih radnih mesta u cilju poslovnog prosperiteta.
Pre raskida ugovora o radu
Obaveze poslodavca zavise od ukupnog broja zaposlenih u određenom preduzeću, kao i od broja zaposlenih koji su proglašeni viškom. Naime, prema članu 153 Zakona o radu, ukoliko se radi o preduzeću koje zapošljava više od 20 a do 100 osoba, otpuštanjem više od 10 zaposlenih u toku jednog meseca, poslodavac je u obavezi da napravi Program rešavanja viška zaposlenih. Isti slučaj je i ako preduzeće ima između 100 i 300 ljudi i pritom otkaz dobija 10% ili više zaposlenih, kao i ako preduzeće zapošljava preko 300 ljudi, a višak postaje 30 ili više radnika. Program je dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom barem 20 zaposlenih u periodu od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih.
Program rešavanja viška zaposlenih je dokument koji, između ostalog, treba da sadrži razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih, kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje višak i, osim toga predlaže mere koje će biti, ili su bile, preduzete za rešavanje viška zaposlenih pre otpuštanja. Program donose Upravni odbor ili direktor, odnosno preduzetnik i može da se izrađuje u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Poslodavac je, takođe, u obavezi da uz ovaj Program Nacionalnoj službi za zapošljavanje podnese i dokaz o saradnji sa sindikatom.
Ko postaje višak?
Prema Opštem kolektivnom ugovoru, član 39, zaključenom od strane Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost", osnovni kriterijum za određivanje toga ko će biti proglašen viškom predstavljaju rezultati rada, odnosno ostvareni učinak zaposlenog u proteklih godinu dana, koji može da se meri na osnovu kvaliteta obavljenog posla, samostalnosti u radu, inovativnost, efikasnost rada i odnosa prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada, ili drugi kriterijumi utvrđeni normativama i standardima rada.
Sledeći kriterijum je imovinsko stanje zaposlenog i njegove porodice, koje se, takođe, gleda u proteklih godinu dana, a podrazumeva prihod po članu domaćinstva, kao i tržišnu vrednost nepokretnosti u posedu zaposlenog i članova domaćinstva. Naravno, prednost pri zadržavanju posla imaju oni zaposleni koji su slabijeg imovinskog stanja.
Ukoliko ovi kriterijumi ne pomognu u donošenju odluke, odnosno izboru između, na primer, dva radnika, u obzir se uzimaju sledeći kriterijumi:
• broj članova porodice koji ostvaruju zaradu - prednost imaju domaćinstva sa manjim brojem onih koji zarađuju;
• dužina radnog staža - prednost imaju oni sa dužim radnim stažom;
• zdravstveno stanje zaposlenog i članova uže porodice - prednost imaju oni zaposleni koji boluju od nekog težeg obolenja, odnosno čiji član porodice boluje;
• broj dece na školovanju - prednost imaju oni zaposleni koji imaju veći broj dece na školovanju.
Prema Zakonu o Radu, kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta. Takođe, prema Opštem kolektivnom ugovoru (član 41), zaposlena žena sa detetom do dve godine u čijem domaćinstvu prosečna primanja po članu ne prelaze minimalnu zaradu, ne može biti otpuštena kao višak.
Mere rešavanja viška zaposlenih
Nacionalna služba za zapošljavanje, nakon dobijanja Programa, vrši reviziju istog i predlaže dodatne mere rešavanja viška zaposlenih kao što su prekvalifikacija, dokvalifikacija ili dodatna obuka zaposlenih u cilju zapošljavanja viška radnika. Vaš poslodavac može i da predloži premeštaj na drugo radno mesto u istoj ili srodnoj firmi i u tom slučaju ne dolazi do raskida ugovora o radu.
Treba napomenuti da, na mesto, odnosno za poslove zaposlenog koji je dobio otkaz kao višak, poslodavac nema pravo da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa.
Otpremnina
Bez obzira na broj zaposlenih i broj otkaza, ukoliko ste postali višak, imate pravo na otpremninu pre raskida ugovora o radu što znači da se ugovor o radu ne može otkazati pre isplate otpremnine. Minimalan iznos je određen zakonom i zavisi od vašeg ukupnog staža i prosečne zarade u protekla tri meseca. Ovaj iznos ne sme biti manji od trećine vaše prosečne zarade za svaku godinu staža, odnosno četvrtine po svakoj godini nakon desete godine staža. Treba naglasiti da se pod prosečnom zaradom podrazumeva neto zarada uvećana za poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Takođe, prosečna zarada ne može biti manja od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici.
Na primer, ako ste zaposleni pet godina i imali ste prosečnu platu 36.000,00 dinara, minimalan iznos vaše otpremnine je 60.000,00 dinara (princip računanja je sledeći - 36.000/3*5), a ako imate 15 godina staža i istu prosečnu platu ovaj iznos ne sme biti manji od 165.000,00 dinara (princip računanja je sledeći: 36.000/3*10+36000/4*5).
Ukoliko dobijete novo zaposlenje uz angažovanje poslodavca u skladu sa Programom rešavanja viška zaposlenih, nemate pravo na otpremninu jer, u suštini, nije došlo do raskida ugovora o radu.
Novčana naknada za nezaposlene
Po prestanku radnog odnosa imate pravo, kao nezaposleni, na novčanu naknadu, kao i na zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje. Prema članu 68 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, potrebno je da se prijavite na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje i da podnesete zahtev za primanje novčane naknade u roku od trideset dana po prestanku radnog odnosa. Osnovni princip računanja iznosa novčane naknade se zasniva na prosečnim primanjima u proteklih šest meseci koji prethode prekidu radnog odnosa i iznosi 50% prosečnih primanja. Ipak, postoje određena ograničenja u visini naknade, tako ona ne sme biti ni viša od 160%, niti niža od 80%, minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade. Tako, na primer, ako je iznos minimalne zarade za određeni mesec 16.000,00 dinara, novčana naknada za taj mesec ne može biti manja od 12.800,00 dinara, niti veća od 25.600,00 dinara.
Postoji i opcija da novčanu naknadu, celokupan iznos koji vam sleduje, dobijete jednokratno kao pomoć pri samozapošljavanju, odnosno pri osnivanju privatnog preduzeća, samostalno ili u partnerstvu. Ukoliko razmišljate o ovom potezu, proverite koliko ste spremni za pokretanje sopstvenog posla uz pomoć našeg kalkulatora.
Ako postanem višak?
Nemojte da klonete. Naime, postati višak ne predstavlja kraj vaše karijere, već početak vaše aktivne potrage za poslom. Ovo, naravno, nije lak i jednostavan proces, a da biste došli do pozitivnih rezultata, potrebana vam je jaka motivacija, samoinicijativa, kao i snaga da se izborite sa nezaposlenošću.
