Poslovi.infostud.com koristi kolačiće kako bi vam pružao najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da ste saglasni sa korišćenjem kolačića. Saznajte više.

Šta je to mobing i kako se boriti protiv njega?

Mobing je psihičko nasilje koje najčešće ima za cilj da natera žrtvu mobinga da samovoljno napusti firmu. Iako se o mobingu kao obliku zlostavljanja dosta piše u poslednjih 15-ak godina, to nije moderna pojava. Psihološki pritisci su oduvek postojali. Mobing započinje konfliktom, a kada se konfliktu na radnom mestu dozvoli da naraste i poprimi neke neverovatne razmere koje rezultuju teškim psihofizičkim posledicama, pričamo o pojavi koju svako treba na vreme da prepozna.

Termin „mobing na radnom mestu“ prvi put je opisan tokom '80ih od strane psihologa Heinz Laymana koji je posmatrao efekte ovog ponašanja, i primetio da su mete mobinga traumatizovane podjednako kao da su bile u ratu na prvoj liniji vatre.

 

 

 Šta spada pod mobing? 

Možemo reći da ova pojava ima tri glavne odlike:

  • postojanje nasilnog ponašanja (od strane jedne ili više osoba ka žrtvi mobinga)
  • traje duži vremenski period i stalno napreduje (jer mobing zapravo nastaje iz konflikta koji nikad nije rešen i koji je eskalirao; konflikt se produbljuje i pojačava)
  • nastajanje i narastanje disbalansa moći u međuljudskim odnosima (što je praktično definicija nasilja)

Usled ovoga, žrtva mobinga se nalazi pod sve većim stresom koji postaje nepodnošljiv. Ona je prinuđena da se zaštiti bilo u kompaniji, bilo van nje .Priča se, najčešće, završava otkazom i dugotrajnim sudskim postupkom. Mobing ima ozbiljne posledice, kako po žrtvu mobinga, njenu porodicu, a tako i po firmu u celini.

Kako dolazi do mobinga?

Razlozi pojave mobinga naravno, variraju; počevši od prirode posla, preko organizacionih uzroka, do prirode odnosa između zaposlenih.Uzmimo primer mobera (onog ko vrši nasilje) i osobe koja trpi mobing:

Na prvi pogled, žrtve mobinga zamišljamo kao pasivne, zavisne, pesimistične osobe. Međutim, stvarnost je drugačija. Žrtva mobera može da bude veoma aktivan radnik pun inicijative i samopouzdanja. U jednom skorašnjem istraživanju u Sloveniji, nađeno je da je među onima koji su bili izloženi mobingu, većina, čak 81% ispitanih,  bila sa visokim obrazovanjem, a podaci dobijeni iz udruženja NO Mobbing iz Beograda ukazuju da su žrtve mobinga u Srbiji u najvećoj meri zaposleni koji su vrlo stručni za posao koji obavljaju.

Zbog čega su onda takvi radnici meta i kome smetaju?

U širem kontekstu, poslovni svet je pod uticajem globalne akceleracije – konstantni vremenski pritisci, multitasking, potreba za učenjem novih stvari,.sve samo da bi se održao status quo. Trenutno ekonomsko stanje vrši pritisak i na poslodavce i na zaposlene kako bi (p)ostali konkurentni. Istina, ovo stvara brojne mogućnosti za razvoj, ali u situacijama visoke nezaposlenosti, borba za radno mesto može da se poistoveti sa borbom za egzistenciju. Žrtve mobinga, jednostavno, svojim kvalitetima ugrožavaju napadače.

Od pomenutih, uslovno rečeno „racionalnih“ ekonomskih motiva mobera, spektar se širi čak do jednostavnog osećaja superiornosti i hranjenja sopstvenog ega. Mobera zbog toga doživljavamo kao lošu osobu. U stvarnom životu, ipak, osobe je teško razvrstati u jednu od dve kategorije, „dobar“, ili „ zao“. Osoba koja maltretira svog kolegu ili koleginicu, nažalost, često ni ne shvata da radi nešto loše.

Ovo sve može biti mobing:

  • Ogovaranje – kada jedna ili više osoba šire informacije o drugoj osobi sa ciljem da joj unište reputaciju i izazovu njen odlazak (a za sebe ostvare bolju poziciju)
  • Izvrgavanje ruglu fizičkih i psihičkih karakteristika žrtve
  • Izolacija kolege/koleginice – bilo direktna, bilo kao posledica nekog od prethodnih ponašanja
  • Zadržavanje bitnih informacija koje su bitne za uspeh radnog mesta, veštački se stvara stresna situacija, osoba greši i donosi pogrešne odluke, a mober je predstavlja kao nekompetentnu
  • Administrativne i operativne mere koje koriste nadređeni – žrtva se zatrpava besmislenim dodatnim radnim zadacima zbog kojih ne može da (stigne da) kvalitetno obavi posao za koji je angažovana i plaćena
  • Preterana količina posla – koja nadmašuje kapacitete radnika/radnice i samog radnog mesta
  • Preterana kritika – koja je pritom i trajna; žrtva počinje da sumnja u svoje sposobnosti i gubi samopouzdanje
  • Seksualno uznemiravanje i ucenjivanje
  • itd.

Olga Vučković – Kićanović, pravnica, podseća da se „mobing može dešavati samo među zaposlenima, pa se neprijatnosti koje zaposleni mogu doživeti od klijenata, stranaka, učenika, pacijenata ili drugih lica sa kojima dolaze u kontakt tokom rada ne smatraju mobingom. Tu spadaju i povrede na radu, za koje odgovara poslodavac, ali se one procesuiraju po drugim zakonima.“

Šta može da se učini 

Pre svega, znajte da postoji ime za ono šta se dešava, mnogi stručnjaci i udruženja se bave time, i da postoji zakonska regulativa koja vam može pomoći da reagujete (Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu). U vezi pravnih akcija koje možete da preduzmete, pomoć Vam mogu pružiti udruženja koja se time bave i predložiti Vam one korake koji odgovaraju Vašem specifičnom slučaju. Ovde ćemo se baviti onim što možete sami da učinite na radnom mestu, kako biste zaštitili sebe, svoju karijeru i, pre svega, zdravlje.

Pažljivo razmotrite sve pravce reagovanja. Najbitnije od svega je da preuzmete kontrolu nad situacijomNe pokazujte osećanja, posebno strah i bes, jer Vas to instant može obeležiti kao „problematičnu“ osobu. Birajte pažljivo svoje reči prema agresoru, da ne bi mogao/mogla da ih iskoristi i diskredituje Vas. (Moberi će, po svojoj prirodi, pokušati, i lako naći Vaše slabe strane koje mogu da eksploatišu.)

Za početak pokušajte da napravite procenu svojih opcija u kratkoročnom, srednjeročnom i dugoročnom smislu.

Da li postoje osobe ili institucije kojima se još uvek niste obratili za pomoć?

Da li postoji mogućnost prelaska na drugo radno mesto u okviru kompanije?

Da li ste spremni da tražite novi posao?

Šta je sve potrebno da bi se izvršila tranzicija?

Da li Vam je potrebna medicinska ili psihološka pomoć?

Kako izaći na kraj sa moberima

Vera Kondić, psihološkinja iz udruženja „NOMobbing“ (nomobbing.bg@gmail.com), na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, daje konkretne savete: 

„Imajte na umu nekoliko stvari:

  1. mobing ne prestaje sam od sebe
  2. mober nikako ne želi da bude razotkriven u onome što radi
  3. da bi ste se spasli od mobinga i mobera, morate se boriti.

Pre nego krenete sa zakonskim postupkom zaštite od mobinga, najbolji način borbe protiv mobinga je da „vratite loptu“ moberu i da se borite na njegovom terenu, njegovim sredstvima. Ne vredi vam da mu se pravdate jer je već to znak slabosti, a posebno ne da ga molite, jer mober nema ni razumevanja ni milosti. 

Setite se da mobing započinje u komunikaciji i na nivou komunikacije se najlakše i najbrže može rešiti:

- ako ima naviku da viče na vas:

  • podignite i Vi glas (ako Vas to ne ugrožava), a zatim se izvinite npr.rečima: „Mislim da me ne čujete dobro jer nekako u poslednje vreme govorite višim tonom.“
  • ako Vi niste u mogućnosti da uzvratite istom merom, podelite sa drugima Vašu sumnju da mober „ne čuje dobro“, ali da se vi ne usuđujete da mu to kažete, jer vam je neprijatno.

- ako samo Vas „ne vidi“ i ne pozdravlja, uporno pozdravljajte Vi njega/nju, posebno pred drugima, rečima „opet me ne vidite“, „bojim se za Vaš vid“ i sl.

- ako omalovažava vaše rezultate rada, pišite izveštaje o svom radu:

  • ako je mober koleginica/kolega, bitno je da vaš izveštaj dostavite svom rukovodiocu, kako biste na objektivan način anulirali nameru koleginice/kolege,
  • ako je mober vaš rukovodilac, pišite izveštaje i njemu i drugim rukovodiocima koji su na hijerarhijski višem nivou i svoj čin objasnite rečima npr.da se tako radi svuda u svetu i sl.

Izveštaji o radu (nedeljni, dvonedeljni, mesečni) koje dostavljate moberu ako je on Vaš rukovodilac, ali istovremeno i višim nivoima rukovođenja, su takođe dobar način da se zaštitite ako Vam rukovodilac-mober ne daje nikakve zadatke (sindrom praznog stola), ili vam daje radne zadatke koji nemaju veze sa vašim poslom, ili su degradirajući. Ako vam rukovodilac-mober ne da nijedan nalog za rad, a nemate svoj tekući posao, u izveštaju o radu napišite da vam nije dodeljen nijedan radni zadatak, pa će biti jasno da vaš rukovodilac ne obavlja svoj posao već radno vreme koristi da bi vršio mobing nad zaposlenima

Važno je i da se ne ponašate uvek na isti način, menjajte taktiku da vam mober „ne uđe u trag“. Mober se hrani vašim strahom, i zato je bitno da ne pokazujete niti njemu/njoj, niti drugim zaposlenima (a posebno onima servilnima, koji kao pokušavaju da vam pomognu) da ste uplašeni.  Zato je bitno i da ojačate svoju poziciju jer kako on ima one koji jačaju njegovu/njenu moć, tako i vi morate da pronađete svoju grupu za podršku. To mogu biti drugi zaposleni, klijenti sa kojima ste vi u kontaktu, sindikat ili udruženja čiji ste član ili sa kojima ste u kontaktu.

Važno je i da analizirate svoj „slučaj“ i da se dobro upoznate sa mobingom kao pojavom, ali i sa motivima i mogućim budućim „koracima“ mobera, da biste bili za „korak ispred“ i da biste se dobro spremili za odbranu.

Ako se pitate da li je to što vam se dešava mobing, ili je u pitanju nešto drugo, kontaktirajte specijalizovana udruženja koja se bave mobingom, diskriminacijom i sl. i konsultujte se sa njima (NO mobing, Viktimolosko drustvo Srbije, Poverenik za rodnu ravnopravnost, Sindikat Nezavisnost ).Ovo je bitno zbog zakonskih procedura, ali što se tiče vas lično, važno je da se oduprete svemu što ugrožava vašu dobrobit i dostojanstvo.

I obavezno upoznajte svoju porodicu i prijatelje sa onim što vam se dešava jer je podrška porodice i prijatelja, čak i da nemaju iskustvo sa mobingom, nešto najvažnije u životu.“ 

„Should I Stay or Should I Go?“ 

Nije lako odlučiti se na odlazak iz firme, a pogotovo ako je to rezultat psihološkog nasilja i zlostavljanja. Ali kada je konflikt toliko eskalirao da mobbing ozbiljno ugrožava vase psihofizičko stanje, a firma nema mehanizme da se protiv takvih pojava bori, praktično je već kasno za spašavanje radnog mesta.

Ostanite smireni i, koliko je moguće, fokusirani. Do trenutka kada ste postali svesni mobinga, većina štete je već učinjena. Dakle, možda nećete uspeti da spasite svoj posao, ali možete da spasite svoju karijeru tako što ćete (dok ste još tu) držati emocije pod kontrolom i glavu visoko – cilj je u ovom trenutku da se dobije pozitivna preporuka Vašeg poslodavca sledećem.

Bolje je otići ranije nego kasnije. Bolje je podneti kratkotrajnu žrtvu nemanja posla, nego trpeti dugoročna ponižavanja i maltretiranja, koja mogu da imaju mnogo ozbiljnije posledice po psihološko stanje, zdravlje, porodicu...Psiholozi savetuju da se toksično okruženje što pre napusti. Pre ili kasnije, prihvatićete to šta se desilo. Što se pre dođe do te spoznaje, pre može da se krene ka oporavku.

Zakon

Mobing može da traje samo dokle mu se dozvoli da traje. Organizacija i njeni menadžeri igraju najbitniju ulogu u njegovoj prevenciji. Kroz postavljanje i održavanje visokih etičkih normi i standarda, u okviru pozitivnog i podstičućeg organizacionog okruženja, mobing se neće ispoljiti.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, na sreću, prepoznaje potrebu za edukacijom na radnom mestu, i obavezuje svakog poslodavca u Srbiji da svoje zaposlene upozna sa zabranom zlostavljanja, i pravima i obavezama u vezi sprečavanja zlostavljanja.

 

Jelena Anokić, dipl. ing. organizacionihnauka - master

Podelite na društvenim mrežama

Direktan link do saveta

Komentari na savet (7)


  • Aleksandar Jovanovic

    pre 8 meseci i 8 dana

    Evo i mene da podelim svoje iskustvo. Radim već mesec i po dana u jednom ugostiteljskom objektu u Beogradu, Zaposlio sam se na poziciju kuvara i radio na jednoj lokaciji 3 nedelje, inaće sam vegan več 7god i prihvatio sam da radim sa mesom ali kao kuvar, gde neću mnogo imati dodira sa mesom. Međutim posle tih 3 nedelje sef odseka za ljudske resurse, mi daje ponudu da predjem na drugu lokaciju (centrala firme) da radim u mesari, prihvatio sam samo privremeno, dok se kolega ne vrati sa bolovanja. Medjutim kolega se nije vratio sa bolovanja eto već 3 nedelje. U medjuvremenu sam tražio da dobijem premeštaj na drugu stanicu (vegan sam i ne mogu raditi sa svežim mesom), bio na razgovoru i rećeno mi je da će pokušati da me prebace negde na drugu poziciju, ali posle nedelju dana ne dobijam nikakav odgovor. Sve sam im lepo rekao, veoma mi je neprijatno da radim sa svežim mesom, jer sam se posvetio veganstvu, ali oni nemaju obzira na to, već sam prinuđen da dam otkaz. Pritom na lokaciji na kojoj sam radio od početka doveden je novi kolega, a za mene nema mesta. Mislim da se ovde prema meni vrši psihičko zlostavljanje tj. mobing, jer niko nema razumevanja za moje opredeljenje. Imate li neki savet šta dalje raditi?

  • LJiljana Aleksic

    pre 1 godinu i 5 meseci

    Imam 62 godine i dozivela puno Mobbinga ali u Inostrabstvu. Mozda sto sam bila Srbkinja ali sam bila osetljiva , vredna , poslusna kao radnica povinovala zezljama poslodavca kako bih ispunila njihova ocekovanja od mene. Poslodavac je poceo da me ceni i uvazava ali je to zasmetalo jednoj koleginici koja je imala zavrsen kurs za taj posao ali ja sam imala potpuno zavrsenu skolu i diplomu za svoj posao. Ali iz ljubomore krece prvo sa pohvalom koju mi je dala a posle par dana krece za trazenjem mojih gresaka i trcanjem kod poslodavca da bi to prijavila. To nisu bile greske nego bi ona to drukcije uradila od mene pa je htela da svoje protera . Poslodavcu se ona svidjala ,a sto ja nisma znala bas zbog toga sto lovi i mobbuje druge . Takve osobe su nesretne, nisu dostigle svoj zivotni cilj, iskompleksirane i ponasaju se kao picbuli , histericno ali su postavljene i skolovane od poslodavca . Sta je vazno : Rec mobbing znaci na Nemackom Djavolji krug i uvlace se karakterne , vredne, znane , osetljive, osobe i one dobijaju otkaz bez ikakvih dokaza. Jedino sto Vas poslodavac pozove kaze da Vas Tim nezeli i da potpisete otkaz. Istinu nemozete saznati da nebi na sud otisli i doziveli los glas. Sve sto nema dokaze je sa necastivocu povezana i zato se zove Djavolji krug. Meni se desilo da se na mene okomila jedna koleginica koja je dugo godina radila kao prodavacica pa se preskolovala -Kursista i sve od sebe dala da je poslodavac prihvati, veruje i oni su je poslali u skolu za Mobbinge .E takva se iz cista mira okomila na mene da mi nije dala mira. Kada god bih dolazila na posao pitala sam se sta je sledece sta ce me snaci dok mi nije nepravda dozlogrdila i otisla sam kod Psihologa i ispricala svoju situaciju. Na to mi je Psiholog rekao : " znate li da ona hoce Vas da istera sa posla nego uradite Vi ovo kada krene da se dere ili visi nad glavom kako sta radite Vi joj udelite kompliment istinit i takav da i ona zna da je to tako. Nedajte joj poklone pogorsacete stvari . Uradila sam tako kako mi je posavetovano i ja sam kod kusistkinje prosla kao Bog. Posle komplimenta ja nisam mogla da je se oslobodim ali sada u pozitivnom smislu zelele je da se druzimo, izjadala mi se, da idemo na vecere i pica. ali ona je za mene bila djubre. Ostala sam pribrana i uvek nalazila izlaze da je se oslobodim na lep nacin. U inostranstvu je sada tako da nijedan iskreni Advokat nece protiv poslodavca a onaj koji preuzme slucaj nakasirace se od Vas i nista necete dobiti. Trazite drugo radno mesto ali i tu Vas ceka ista sudbina sve se vrti u krug.

  • Katarina Nedeljkovic

    pre 2 godine i 1 mesec

    Volim ovaj deo "nemaju mehanizme" da se bori. Koji su to specifično potrebni mehanizmi sem volje menadžmenta kompanije da održava zdravu atmosferu u radnom okruženju? I da na primer otkaz dobiju oni koji maltretiraju druge ljude a ne maltretirani. Facinirana sam koliko na našem području vlada slepilo za nalaženje rešenja.

  • Neo

    pre 2 godine i 9 meseci

    Pošto sve ovo u teoriji lepo zvuči a u praksi od toga nema ništa, kod radnika se javlja osećaj bespomoćnosti, a nakon toga i druge emocije,te dolazi i do nasilja prema moberu, mogu reći zasluženo, jer se pokazalo da samo ta metoda dovodi do promene ponašanja mobera pa čak i opreznijeg ophođenja prema ostalim i budućim zaposlenima. Generalno su moberi svesni da su zakonski nedodirljivi i da neće odgovarati, što i jeste slučaj i osećaj moći im raste, radnici završavaju na lekovima,po psihijatrijama i daju otkaz, i samo fizičko nasilje prema moberu dovodi do neke kompezacije, a ako mober i dalje radi isto, nije dobio dovoljno batina. Pitam se kako to zaista moberi misle da neće nikad naleteti na veću budalu od njih samih i tako sebi pogoršati kvalitet života? Kako to da nema straha od revanšizma od strane radnika na bilo koji način? Jer, kako zakon i institucije ne rade ništa protiv mobera, tako zakon nece ni mobera zastititi od nasilja. :)

  • Ivana Nešović

    pre 3 godine i 3 meseca

    Teoretski rešenja lepo zvuče i izvodljivo ,realnost je da menadžere ta tema ne zanima i da su često saučesnici . Ljudi zaduženi za rešavanje ovih problema često nemaju strategiju i naivno pristupaju . Često završavaju kratke kurseve ili nemaju iskustva ni znanja kako da se postave i kako da otkriju istinu . Često psihologiju ličnosti jedino analiziraju preko položaja tela koji osoba zauzima u prostoru i celokupno znanje im se svodi na to. Neophodni su materijalni dokazi (poruke , fotografije ) ... i pravovremena reakcija u smislu tužbe . Što više razgovora sa menadžerima dovodi do većeg gubitka vremena ,energije i živaca . U kompaniji u kojoj sam radila , nekoliko mojih koleginica je bilo u istoj situaciji kao i ja , sve smo potpuno izignorisane i od menadžera i od službe ljudskih resursa . Menadžer i poslovođa su i dalje u dogovoru kao moberi ,imaju jedan model ponašanja koji primenjuju i nastavljaju i dalje sa mobingom .