Ugovor o delu: Koja su vaša prava i obaveze

Poštovana Biljana
Najpre moram da istaknem da mi je neverovatno da radite tako dugo regularno radno vreme i da to nisu nazvali ugovorom o radu. U svakom slučaju, po ugovoru o delu plaća se i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa Vam je ceo period ušao u penzijski staž.
Pozdrav

Poštovani Dejane
Korisnici starosne ili prevremene starosne penzije mogu da rade po svim osnovama osiguranja, dakle ugovoru o radu, ugovoru o delu itd..Kada je reč o korisnicima invalidske penzije, oni ne mogu da se angažuju po ugovoru o radu, a ukoliko bi to učinili, ranije utvrđeni potpuni gubitak radne sposobnosti mogao bi biti preispitan na kontrolnom pregledu. Ako bi se na tom pregledu utvrdilo da se zdravstveno stanje poboljšalo i da je invalidski penzioner radno sposoban, izgubio bi pravo na invalidsku penziju.Ipak, postoji način na koji invalidski penzioneri mogu da rade, a to je angažovanje po ugovoru o delu (ali preporučljivo je u kraćim periodima ijer tada verovatno ne bi bili pozivani na kontrolni pegled).
Pozdrav

Poštovani Milane
Prema zakonima Republike Srbije prilikom angažovanja po osnovu ugovora o delu plaća se i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nažalost nisu mi poznati propisi koji važe u Crnoj Gori.
POzdrav

Poštovani Dragane
Obveznik poreza na prihode po osnovu ugovora o delu je fizičko lice koje ostvari prihode, a pravno lice ili preduzetnik koji mu isplaćuju prihode dužni su da obračunaju, obustave i uplate porez na oporeziv prihod. Osnovicu za obračun poreza – oporezivi prihod, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%. To znači da ako je bruto naknada 100 hiljada dinara, osnovica za obračun poreza nije 100 hiljada, kako ste Vi računali, već 80 hiljada, to jest računate 20% od 80 hiljada.
Na prihode po ugovoru o delu sa licima koji imaju status: zaposleni, plaćaju se sledeće obaveze:
• porez na dohodak grđana po stopi od 20% na osnovicu koju čini iznos bruto naknade umanjen za normirane troškove po stopi od 20%;
• doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana.
Kod Vas konkretno bi to bilo 16 hiljada porez, 20.800,00 pio doprinos, a neto prihod bi trebao biti 63.200,00 dinara.
Naravno, sve ovo nije Vaš posao, već frime koja Vas anažuje-oni rade obustavu i plaćanje poreza i doprinosa, a neto prihod Vama uplate. Mišljenja sam da Vi sa njima treba da dogovorite neto prihod, a onaj ko Vas angažuje da kalkuliše koliko bi to bilo bruto.
Pozdrav

Poštovani
Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Prema Vašem opisu, mišljenja sam da je moguć ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa penzionerom, a shodno citiranim zakonskim odredbama.
Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Ugovor o delu može da se zaključi sa bilo kojim licem, pa i sa penzionerom.
Ako se obavljanje ovog posla-prevoza robe, ne smatra obavljanjem delatnosti poslodavca, možete ovakav ugovor da potpišete. Stvar je Vaše procene koji ćete ugovor da potpišete. U svakom slučaju, ugovor o pp poslovima je potpuno izvesno dozvoljen, dok za ugovor o delu treba da bude ispunjen uslov da je van delatnosti poslodavca.
Pozdrav

Poštovani Milane
Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbg bolesti je pravo zaposlenih lica, to jest lica u radnom odnosu. Ukoliko Vi imate otpisan ugovor o delu, a ne ugovor o radu, nemate pravo na bolovanje, to jest nemate pravo na nakandu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti.
Pozdrav

Poštovani
Zakon o radu ne određuje sa kojim licem se može zaključiti ugovor o delu, te je zaključak da je to moguće učinii sa bilo kim-kako sa fizičkim licem koje je registrovano kao preduzetnik, tako i sa licem koje nije registrovano kao samostalni delatnik.
Što se tiče radnog angažovanja stranaca u Republici Srbiji,ono je moguće, ali uz dobijanje dozvole za rad. Dozvole za rad moraju pribaviti i poslodavci koji angažuju strance po osnovu ugovora o radu, ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o stručnom usavršavanju i osposobljavanju, ugovora o pravima i obavezama direktora ili ako imaju druge vrste ugovora o radnom angažovanju stranca van radnog odnosa.
Pozdrav

Poštovana Lidija
Lice ima obavezu samooporezivanja ukoliko radi u inostranstvu za inostranog polsodavca, ili radi u Srbiji za stranog poslodavca, ili uopšte radi za nekog poslodavca koji nije obavezan da prijavi frilensera na osiguranje i da za njega plati porez i doprinos. Dakle svaki prihod koji se ostvari, a da nije na taj prihod poreze i doprinos dužan da plati onaj ko Vas je angažovao (a to su uglavnom poslodavci sa sedištem u inostranstvu koji nemaju ovde registrovano predtsvaništvo), poresku prijavu mora da podnese freelance-r,a za njega porez i doprinose nije platio onaj ko ga je angažovao. Te doprinose ne plaća strani poslodavac, a ako ni domaće lice nij po zakonu obavezno da plati porez i doprinose, onda opet mora to da učini freelancer.
Ukoliko ostvari prihod koji mu za rad plaća domaće pravno lice, onda to unapred mora biti rešeno ugovorom o radnom angažovanju i tu poslodavca plaća sve preske obaveze i dopinose.
Konkretno, kako ste Vi rekli-ne postoji zabrana za lica koja pruzaju usluge koje se mogu podvesti kroz freelance poslovanje, da budu angazovani i plaćeni od strane domaćeg pravnog lica, samo se u tom slučaju ne primenjuje samooporezivanje već pravno lice snosi troskove poreza i doprinosa pod uslovom prethodno zasnovanog ugovora o angažovanju.
Pozdrav

Poštovani Zorane
Da, obaveza je poslodavca koji radno angažuje lice po osnovu ugovora o delu da uplaćuje doprinos za PiO, te se po osnovu ovog rada stiče penzijski staž.
Srdačan pozdrav

Pošovana Ljiljana
Najpre moram da istaknem da je Zakonom o radu propisano da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ako postoje određena lica koja kod Vašeg poslodavca obavljaju potpuno iste poslove kao i Vi, onda ne možete Vi iste poslove da obavljate po ugovoru o delu, a oni po ugovoru o radu. Ugovor o delu može samo za poslove koji su van delatnosti poslodavca. Ako ih neki pak obavljaju po ugovoru o delu, onda to znači da nisu van delatnosti poslodavca i da biste i Vi trebali da budete u radnom odnosu.
Što ae tiče prava na plaćeno odsustvo, ono je rezervisano za lica u radnom odnosu. Po pravilu, po ugovoru o delu se plaća onoliko dana i sati koliko je odrađeno. Naravno,moguće je i da Vam poslodavac plati i dan kada niste radili zbog smrtnog slučaja, ali to nije obavezan.
Pozdrav

Poštovana Katarina
Invalidski penzioner može ući u osiguranje po osnovu obavljanja privremenih, povremenih ili ugovorenih poslova, ali ne i po ugovoru o radu.
Pozdrav

Poštovani Aleksandre
Na angažovanje muzičara primenjuje se Poseban kolektivni ugovor za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu.
Ovim kolektivnim ugovorom utvrđuju se prava i obaveze iz rada i po osnovu rada, odnosno radnog angažovanja lica koja obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture: izvođenje narodne, zabavne, džez, pop i rok muzike, folklornih i drugih igračkih programa (ples), odnosno ostalih muzičkih, govornih i scenskih izvođenja kulturnih programa, kao i poslova stručnjaka i saradnika u estradno-muzičkoj delatnosti (izvođač) i poslodavaca u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i turizmu (poslodavac).
Poslodavcem, u smislu ovog kolektivnog ugovora, smatraju se domaća i strana pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost ugostiteljstva, hotelijerstva i turizma. Ovaj kolektivni ugovor primenjuje se na poslodavce u Republici Srbiji.
Ovaj kolektivni ugovor primenjuje se na izvođača koji obavlja estradno-muzičku delatnost, što dokazuje uverenjem ili potvrdom izdatom od strane udruženja ili organizacije čija je reprezentativnost utvrđena u skladu sa zakonom, koja je potpisnik ovog ugovora.
Izvođač može biti radno angažovan u estradno-muzičkom programu kod poslodavca i ostvarivati prava utvrđena ovim kolektivnim ugovorom, pod uslovom da ima uverenje – potvrdu, izdato od nadležnih organizacija za tekuću godinu.
Izvođač je dužan da uverenje – potvrdu (kopiju) dostavi poslodavcu, odnosno posredniku – agenciji, prilikom zaključenja Ugovora o izvođačkom radu (delu) u koji se upisuje broj uverenja – potvrde i ista se prilaže uz Ugovor o izvođačkom radu (delu)
Prema tome, neophodno je posedovati licencu pri zaključenju ugovora.
Srdačan pozdrav

Poštovana Verice
Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da osiguraniku privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca (dakle, bez obzira na to da li bolovanje plaća poslodavca ili RFZO), između ostalog i ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode. Zakonm o radu određeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.
Imajući u vidu navedeno, mišlenja sam da postoji realna mogućnost da poslodavac ukine isplatu bolovanja i otkaže ugovor o radu zaposlenoj koja za vreme trudničkog bolovanja obavlja druge aktivnosti kojima stiče prihode.
Pozdrav

Poštovana Vanja
Pokušaću u najkraćem da odgovorim na sva Vaša pitanja:
1. Možete zaključiti više ugovora o delu.
2. Po osnovu svakog ugovora plaćaju se porez i doprinosi.
3. Porez na dohodak građana i doprinos za PIO se uvek plaćaju, bez obzira da li je angažovani radnik zaposlen ili nije. Doprinosi za zdravstveno osiuranje se plaćaju samo za radnika koji nije zdravstveno osiguran (što kod Vas jeste slučaj).Porez na dohodak plaća se na ostvaren prihod od ugovora o delu, a oporezuje se po stopi od 20% uz priznavanje 20% normiranih troškova (od bruto prihoda se umanjuju normirani troškovi po stopi od 20%). Doprinosi za PIO plaćaju se po stopi od 26%, a za zdravstveno osiguranje po stopi 10,3%.
4. U ugovoru o delu može da se iskaže i neto i bruto iznos ugovorene naknade. U svakom slučaju, kako god da se iskaže, na bruto prihod umanjen za 20% plaćaju se dažbine.
5. Mišljenja sam da je moguće ugovoriti naknadu u EUR, a da se isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.
6. Mišljenja sam da ako je neko već prijavljen na zdravstveno osiguranje po jednom ugovoru o delu, da po osnovu narednog angažovanja nema plaćanja doprinosa za zdravstvo, samo porez i doprinos za PiO.
Pozdrav

Poštovana
S obzirom da preduzetnik nije pravno lice, ne može biti osnova da fizičko lice, koje je istovremeno i preduzetnik, potpiše sa samim sobom (jer i preduzetnik posluje kao fizičko lice) ugovor o radnom angažovanju. Da imate firmu koja je npr registrovana kao doo, onda može biti govora o ugovoru o angažovanju između fizičkog lica i firme koju je to lice osnovalo. Kod preduzetnika to nije moguće jer predutetnik nije različito lice u odnosu na fizičko lice koje se regfistrovalo kao preduzetnik. Prema tome, nema firme kao pravnog lica koja bi sklopila ugovor sa fizičkim licem.
Pozdrav

Poštovani
Tekst se odnosi na odredbe Zakona o radu, koji je jedini zakon koji reguliše radne odnose u privatnom sektoru, kao i u javnim preduzećima i ustanovama. Državni službenik je lice čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, sudova, javnih tužilaštava, Državnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna skupština. Za državne službenke primarno se primenjuju odredbe Zakona o državnim službenicima, a supsidijerno odredbe Zakona o radu.
Prema Zakonu o radu zaposleni nema obavezu da obavesti poslodavca da će dodatno raditi kod drugog, jer nije obavezna dozvola poslodavca kod koga ste u radnom odnosu za potpisivanje ugovora o delu kod drugog poslodavca. Naravno, mora da se dogovori sa oba poslodavca raspored rada, kako ne bi u tom pogledu bilo problema.
Kada je reč o Zakonu o državnim službenicima, on za njih propisuje neka ograničenja: državni službenik može, uz pismenu saglasnost rukovodioca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada državnog službenika.Rukovodilac o davanju pisane saglasnosti odlučuje u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva državnog službenika za dobijanje saglasnosti.
Pozdrav

Pošovana Snežana
Činjenica da radite svaki dan po sedam sati, i to tri pune godine sa istim radnim vremenom, govori da je u konkretnom slučaju veoma moguće da se radi o stalnim poslovima, koji se redovno obavljaju kod poslodavca. Prvo, za takve poslove ne bi trebalo da se potpisuje ugovor o delu, već ugovor o radu. Zakonom o radu propisano je da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Dakle, ne može se ugovor o delu potpisati radi obavljanja poslova koji spadaju u redovnu ili pretežnu delatnost poslodavca. Upravo zbog činjenice da se ne radi o vršenju uobičajenih, stalnih poslova koji se obavljaju svakodnevno kroz radni odnos, zakonodavac nije predvideo pravo na godičnji odmor, niti pravo na bolovanje. Ovo stoga što prema citiranoj zakonskoj definiciji ne bi trebalo da poslovi po ugovoru o delu zauzimaju svaki dan celo radno vreme, nekoliko godina uzastopce.
U savkom slučaju, ako se radi o poslovima koje bi trebalo da obavljate po ugovoru o radu, a ne po ugovoru o delu, Vi u sudskom postupku možete dokazivai da je zapravo uspostavljen radni odnos na nedoređeno vreme.
Pozdrav

Poštovana
Ugovor o delu može da se zaključi samo radi obavljanja poslova koji su van osnovne ili pretežne delatnosti poslodavca. Istovremeno, može da se zaključi samo zbog poslova koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Samo trajanje rada tokom jednog dana kod ugovora o delu nije uređeno zakonom, niti je određen minimalan odmor. To je prepušteno ugovornim stranama da definišu. Važno je samo da se ne radi o poslovima koji spadaju u osnovnu ili pretežnu delatnost firme u kojoj ste angažovani.
Ako radite po ugovoru o delu, poslodavca je dužan da plaća doprinos za PiO.
Pozdrav

Poštovana Ljiljana
Korisnik invalidske penzije ne može se ponovo zaposliti, tj. ne može zaključiti ugovor o radu, ali može raditi po ugovoru o delu.
Pozdrav

Poštovani
U svom pitanju već ste dali odgovor. Zakon o radu ne određuje maksimalno trajanje ugovora o delu, niti uređuje pitanje trajanja angažovanja po tom osnovu. Prema tome, vreme u kome će takvo lice biti angažovano uređuju ugovorne strane, s tim da ako je izvršilac radova po ugovoru o delu istovremeno u radnom odnosu, mora da vodi računa da ne dođe do preklapanja perioda angažovanja po osnovu ova dva ugovora.
Pozdrav

Poštovani
Kod angažovanja radnika po ugovoru od delu ne trebate da ih prijavljujete u CROSO, ako su oni već negde zaposleni ili penzioneri. Jedino imate obavezu da na isplaćeni prihod obračunate i uplatite porez na primanja i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Pozdrav

Poštovani Slobodane
Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da obavezno osigurana lica, u smislu ovog zakona, jesu:
1) zaposleni; 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost; 3) poljoprivrednici. Zakon dalje određuje da se pod osiguranicima koji samostalno obavljaju delatnost, između ostalih smatraju i lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu. Zakon u delu kojim uređuje samostalnu uplatu doprinosa definiše da lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona, odnosno nisu korisnici prava na penziju, mogu se uključiti u obavezno osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom. Drugim rečima, ova vrsta osiguranja prestaje po sili zakona ukoliko lice postane obavezno osigurano u svojstvu zaposlenog, osiguranika samostalnih delatnosti (a kao što vidimo tu zakon svrstava i lica angažovana po ugovoru o delu) ili osiguranika poljoprivrednika. Ukoliko se to desi Fondu se podnosi zahtev za povraćaj više plaćenih doprinosa po osnovu uključivanja u obavezno osiguranje ukoliko je do toga došlo. Za ponovno uključivanje u obavezno osiguranje potrebno je podneti novi zahtev. Dakle, trebalo bi da dođe do automatske odjave u RFPiO ako Vas neko prijavi po osnovu ugovora o delu, te sam mišljenja da u tom slučaju treba da prestanete sa uplatom samostalnog doprinosa.
Srdačan pozdrav

Poštovana Milena
Zakonom o radu je propisano da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Kada je reč o ugovoru o delu, zakonske odredbe su sledeće: poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Shodno navedenom, pošto ste van radnog odnosa, odnosno imate status nezaposlenog lica, možete obavljati poslove po ugovoru o pp poslovima. Takođe, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da nema prepreka da se ugovor o delu zaključi sa licem koje je već angažovano po ugovoru o pp poslovima (nema takve zabrane). Prema tome, pošto ispunjavate navedene zakonske uslove i za jedan i za drugi vid radnog angažovanja, nema zakonskih prepreka da radite po oba navedena ugovora.
Pozdrav

Poštovana Zorice
Iz pitanja se ne može zaključiti, ali pretpostavljam da niste registrovani preduzetnik kod APR i nemate firmu (jer ne biste postavljali ovo pitanje pošto bi se podrazumevalo da plaćate sve dažbine), već kao fizičko lice ostvarujete prihode iz firme koja nema predstavništo u Srbiji. Navedeno znači da niti Vi plaćate porez i doprinose na ostvareni prihod, niti to čini strana firma. Jedina zakonska mogućnost/obaveza koja preostaje je da se prijavljuje svaki pojedinačni prihod iz inostranstva i na njega platite odgovarajući porez i doprinose. Prema tome, na osnovu ugovora o delu, koji ste potpisali sa stranim poslodavcem, pa za obavljeni posao primate uplatu na svoj račun u Srbiji, strani poslodavac ne plaća poreze i doprinose, te sam mišljenja da ste Vi obavezni da od ukupno plaćenog iznosa kod domaćih nadležnih organa prijavite prihod iz inostranstva i na njega platite porez i doprinose. Ako ste već u Srbiji prijavljeni na socijalno osiguranje po osnovu radnog odnosa ili po osnovu drugog vida radnog angažovanja, onda samo plaćate porez i doprinos za PiO. Ukoliko ne radite ni za jednu domaću firmu, onda plaćate i porez i sve doprinose-za PiO, zdravstvo i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Detaljno obrazloženje o stopama plaćanja poreza i doprinosa imate na ovom istom sajtu u tekstu „Prava i obaveze frilensera“
Pozdrav

Poštovana Vanja
Prema informacijama iz NSZ koje sam upravo dobio, pod nezaposlenim licem u smislu obavljanja stručne prakse koju ta institucija organizuje smatraju se lica koja nemaju nikakvo radno angažovanje. Prema tome, ukoliko imate ugovor o delu nećete ispuniti uslov za učešće na konkursu.
Pozdrav