Šta ako se razbolite tokom korišćenja godišnjeg odmora

Pravo na plaćeni godišnji odmor je garantovano Ustavom Republike Srbije, i zaposleni ga se ne može odreći, niti mu se to pravo može zameniti drugim pravom.

Osnovna svrha godišnjeg odmora je oporavak od umora i relaksacija zaposlenih, sve kako bi se sačuvalo i poboljšalo zdravlje, pa samim tim i povećala produktivnost zaposlenog nakon povratka na posao. Šta ako se desi da se zaposleni razboli tokom trajanja godišnjeg odmora? Da li mora da koristi godišnji odmor do kraja ili ima pravo da mu se dani kada je bolestan i kada se leči ne računaju u iskoišćeni godišnji odmor? Može li potom da nastavi da koristi dane odmora kada se oporavi? U ovom tekstu pokušaćemo da damo odgovor na navedena pitanja.

I Zakonske odredbe

U delu Zakona o radu koji uređuje pravo na godišnji odmor, preciznije – u članu 70. navedenog Zakona, propisano je da ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Citirana zakonska odredba praktično znači da kada se desi da se zaposleni razboli, a nalazi se na godišnjem odmoru, ima pravo da prekine odmor, otpočne sa korišćenjem bolovanja, te da nakon zaključenja bolovanja iskoristi one dane odmora koje nije iskoristio jer je otvorio bolovanje, Time zakon daje mogućnost zaposlenom da prekine godišni odmor kako bi otvorio bolovanje, a da ne mora dane odmora da troši na lečenje i oporavak od bolesti, već za odmor i relaksaciju, za šta je godišnji odmor i namenjen

Bolovanje se odnosi na period kada zaposleni zbog bolesti ili povrede nije u mogućnosti da obavlja svoje radne obaveze i koristi pravo na odsustvo s posla da bi se lečio i oporavio od bolesti, a godišnji odmor je namenjen oporavku od radnih napora i mentalnom i fizičkom opuštanju. Upravo zbog toga zakon daje mogućnost da se već započeti godišnji odmor privremeno prekine, kako bi se korisilo bolovanje, pa potom nastavilo sa korišćenjem godišnjeg odmora.

II Procedura otvaranja bolovanja i prekidanja godišnjeg odmora

Prema tome, ako se desi da se zaposleni tokom godišnjeg odmora razboli, treba da se javi svom izabranom lekaru kako bi lekar utvrdio da li je zaposleni toliko bolestan da je privremeno sprečen za rad, odnsono da li je neophodno odsustvo sa posla radi lečenja. Ako to jeste slučaj, zaposleni od lekara dobija potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad i i tu potvrdu predaje poslodavcu. Obaveza zaposlenog je da najkasnije u roku od tri dana dostavi poslodavcu doznake, u suprotnom nedostavljanje doznaka može biti razlog za otkaz ugovora o radu.

Odredba člana 103. stav 1. Zakona o radu propisuje da je zaposleni dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Način izdavanja i sadržaj potvrde lekara uređeni su Pravilnikom o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog izdaje izabrani lekar na odgovarajućem obrascu, što predstavlja zapravo obaveštenje poslodavcu da je zaposleni opravdano odsutan sa posla.

Poslodavac nakon toga rešenjem prekida korišćenje godišnjeg odmroa zaposlenog i naredne dane dok traje spečenost za rad tretira kao bolovanje. Ti dani se ne oduzimaju zaposlenom od dana godišnjeg odmora.

III Kako se računaju dani odsustva ako zaposleni tokom godišnjeg odmora otvori bolovanje?

Prema tome, ako zaposleni ode na godišnji odmor, pa otvori bolovanje, dani bolovanja mu se ne računaju u godišnji odmor i može po isteku bolovanja da nastavi korišćenje godišnjeg odmora

Iznos naknade zarade za vreme bolovanja se isplaćuje u iznosu od 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje. Ako je bolovanje zbog održavanja trudnoće ili zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, bolovanje se isplaćuje 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.

Bolovanje, iako je propisano da se isplaćuje 65% nikada ne sme ići ispod minimalca. S druge strane, nakanda zarade za svaki dan godišnjeg odmora plaća se u visini prosečne zarade kou je po jednom radnom danu ostvario zaposleni u 12 meeci koji prethode mesecu kada se koristi godišnji odmor. Prema tome, veoma je bitno da se razdvoji kada se koristi bolovanje, a kada godišnji odmor.

Da li može da propadne godišnji odmor nakon dužeg bolovanja?

Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Godišnji odmor se koristi ili jednokratno, u kom slučaju se ceo korsti u tekućoj godini, ili u delovima, kada minimum deset radnih dana mora da se uzme u godini za koju taj odmor pripada, a ostatak mora da se iskoristi najkansije do 30.juna naredne godine.

Ukoliko bi zaposleni cele godine bio na bolovanju na koji način može da koristi odmor za tu godinu? Ako zaposleni zbog odsustva sa rada tokom bolovanja nije koristio uopšte odmor predviđen za kalendarsku godinu, odnosno nije koristio ni obavezni prvi deo odmora, tada mu prvi deo godišnjeg odmora od deset radnih propada. Međutim, zaposleni u tom slučaju ne gubi pravo da koristi drugi deo odmora za kalendarsku godinu, iako nije iskoristio prvi deo, ali to mora da učini najkasnije do 30. juna naredne godine. Ukoliko bolovanje ne prestane ni do tog datuma, odnosno ukoliko nije bilo objektivnih mogućnosti da se odmor za proteklu godinu iskoristi ni do 30. juna naredne godine, godišnji odmor za prethodnu godinu u tom slučaju u celosti propada.